Либијско море

С Википедије, слободне енциклопедије
Либијско море је део Средоземног мора између либијске обала Северна Африке на југу и грчких острва Китера, Крит и Карпатос на северу.

Либијско море (грчки, Λιβυκό Πέλαγος, Livykó Pélagos, арапски, البحر الليبي) је део Средоземног мора између либијске обалe и делте Нила у северној Африци на југу и грчких острва Китера, Крит и Карпатос на северу. Западна граница овог мора је нејасна и обично се наводи Тунис, а као источна граница наводи се Левантско море.[1]

Комуницира са Јонским морем, на северозападу, Критским морем, на северу, Егејским морем, на североистоку и Левантским морем на истоку.

Употреба назива[уреди | уреди извор]

Назив Либијског море данас се користи јако ретко углавном неформално, и као такво оно није уписано у многим картама. На пример Међународна хидрографска организација не признаје такво море на Медитерану.[2]

Међутим постоје извори о коришћењу овог назива још из давних времена, од стране древних картографа и навигатора, као што су били:[3]

  • Полибије — 3. век пре нове ере,
  • Страбо — 1. век пре нове ере,
  • Плутарх — 1. век пре нове ере.
  • Који су у најширем смислу, целокупно Средоземно море на обали Северне Африке, у ужем смислу смислу, сматрали море од западних граница Египта до западних граница древне Либије, и до залива Сидра до јужне обале Крита, а у ширем смислу, Либијско море је укључивало тзв Афричко море (латински, Africum mare, Mare Africanum), или подручје од Залива е Сирта до ушћа реке Oued el-Kebir у данашњем Алжиру,[4] или, према другим изворима, само подручје до источне обале данашњег Туниса.[5][6]
Различита дефинисана јужна граница Јонског мора (такође је северна граница Либијског мора) црвено: ИХО границе, жута: традиционалне границе

Географија[уреди | уреди извор]

Либијско море као део Средоземног мора налази се северно од афричке обале древне Либије (обала данашње источне Либије и западног Египта, између Тобрука и Александрије) и јужне обале Крита. Како не постоје јасно дефиниције граница Либијског мора, обично се узимају јасно дефинисане границе Јонског, Егејског, Критског и Левантског мора.

Поглед из Франгокастела са Крита на Либијско море. Десно на хоризонту се види острво Гавдос крајња јужна тачка Европе

Острва[уреди | уреди извор]

Либијског море је насупрот суседног Егејског мора (прекривеног острвима), по мишљењу помораца отворено море, јер има само неколико малих острва. Сва острва у Либијском мору могу се поделити на: острва у грчким територијалним водама и острва у либијским територијалним водама.

Рељефна мапа Медитерана, на којој се виде острва у Либијском мору
Острва у грчким територијалним водама

Међу острвима дуж јужне обале Крита спадају:

  • Гавдос, које је највећи од њих и једино стално насељени острво на око 30 километара јужно од обале Крита. Ово острво се сматра и крајњом јужном тачком Европе,
  • Гавдопоулос (уточиште морске птице ),
  • Куфониси,
  • Паксимадја,
  • Криси,
Острва у либијским територијалним водама

Ова острва су дуж либијске обале и има их неколико, мада се она обично сматрају деловима залива Габес и Сидра.

Либијско море

Клима[уреди | уреди извор]

На прострима Либијскоg морa лети преовлађују континенталне ваздушне масе које стижу с југа, из северне Африке, или са севера, са прегрејане копнене масе источне Европе. Зими преовлађују океанске ваздушне масе које доносе циклони с Атлантика.

Сателитска мапа Бенгазија, најважнијег града у Либијском мору

Климу карактеришу жарка, сува лета (средње јулске температуре износе од 19 °C до 30 °C) и благе, влажне зиме (средње јануарске температуре износе од 2 °C до 12 °C). Пролеће наступа рано, док је јесен дуга и топла. Снег ретко пада и обично се задржава неколико дана само у северном ободу области.

Климу овог подручја одликује велики број ведрих дана у години.

Либијско море је хладније од остатка источног Медитерана, посебно у делу јужне обале Крита, због дубоког морског дна и јаких струја.

Градови[уреди | уреди извор]

Најважнији град који се купа у овом мору је Бенгази у Либији, а потом следе Иерапетра и војна база Тимпаки, на обали Крита.

Фауна[уреди | уреди извор]

Либијско море је богато и важно уточиште неких врста риба попут плавооке туне, за коју се верује да је последња популација младе туне. Такође је важно станиште за полагање јаја морских корњача.

Галерија[уреди | уреди извор]

Извори[уреди | уреди извор]

  1. ^ Wood, L.: Sea Fishes of the Mediterranean including Marine Invertebrates, 2015, str. 4, 6.
  2. ^ „Limit of Oceans and Seas” (PDF). web.archive.org. 8. 10. 2011. Архивирано из оригинала 08. 10. 2011. г. Приступљено 16. 5. 2020. 
  3. ^ Libyan Sea in: George Ripley and Charles Anderson Dana, The New American Cyclopaedia: A Popular Dictionary of General Knowledge, 1861, D. Appleton and Co.
  4. ^ Tour, Louis Brion de La (1787). Atlas et tables élémentaires de géographie ancienne et moderne, adopté par plusieurs écoles royales militaires (на језику: француски). J. Barbou. 
  5. ^ „Dictionary of Greek and Roman Geography (1854), LABANAE AQUAE, LIBYCI MONTES, LI´BYCUM MARE”. www.perseus.tufts.edu. Приступљено 16. 5. 2020. 
  6. ^ „Carte de la Méditerranée du VIIe au Ve siècle av. J.-C.”. www.cosmovisions.com. Приступљено 16. 5. 2020. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Медији везани за чланак Либијско море на Викимедијиној остави