Луј XI

Луј XI Валоа
Луј XI
Лични подаци
Датум рођења	(1423-07-03)3. јул 1423.
Место рођења	Бурж, Француска
Датум смрти	30. август 1483.(1483-08-30) (60 год.)
Место смрти	дворац Плеси ле Тур, Француска
Породица
Супружник	Margaret Stewart, Dauphine of France, Charlotte of Savoy
Потомство	Ана од Француске, Жана од Француске, војвоткиња Берија, Шарл VIII Валоа
Родитељи	Шарл VII Победник Марија Анжујска
Династија	Валоа
Претходник	Шарл VII Победник
Наследник	Шарл VIII Валоа

Луј XI (франц. Louis XI de France; 1423 — 1483), краљ Француске 1461—1483. Успешно се борио против феудалаца и ујединио све покрајине осим Фландрије и Бретање. Помагао је градове и развој трговине, заната, просвете и културе. Извршио реорганизацију војске. Но, одлучна је промена извршена у доба Луја XI, када је у Француској била створена снажна артилерија, тада једна од најбољих у Европи. Даље јачање краљевске власти, њено дефинитивно учвршћење и победа над феудалном распарчаношћу падају у доба владе краља Луја XI.

Стални порези и стајаћа војска који су краља учинили независним од феудалне војске и државних сталежа дали су му у руке моћно политичко оружје.

Детињство

Луј је рођен у Буржу 3. јула 1423, као син краља Шарла VII од Француске. У време Стогодишњег рата, Енглези су држали северну Француску, укључујући и град Париз, а Шарл VII је био ограничен на центар и југ земље. Луј је био унук Јоланде од Арагона, која је била сила у краљевској породици која је протерала Енглезе из Француске, а која је била на ниској тачки у својим борбама. Само неколико недеља након Лујевог крштења у катедрали Сент Етјена 4. јула 1423. године, француска војска је претрпела пораз од Енглеза код Краване. Убрзо након тога, комбинована англо-бургундска војска запретила је самом Буржу.

На овој слици Жана Фука, Лујев отац Шарл VII је приказан као један од три мага, а претпоставља се да је Луј, тада дофин, један од друга два.

За време владавине Лујевог деде Шарла VI (1380–1422), Бургундско војводство је било веома повезано са француским престолом, али пошто централна влада није имала никакву стварну моћ, сва војводства Француске су тежила да делују независно. У свом положају независности од француског престола, Бургундија је порасла у величини и моћи. У време владавине Лујевог оца Шарла VII, Филип Добри је владао као војвода од Бургундије, а војводство је проширило своје границе да обухвати сву територију Француске од Северног мора на северу до планине Јура на југу и од реке Соме на западу до реке Мозел на истоку. Током Стогодишњег рата, Бургунди су се удружили са Енглеском против француске круне.

Године 1429, млади Луј се нашао у Лошу у присуству Јованке Орлеанке, непосредно након своје прве победе над Енглезима у опсади Орлеана, која је иницирала прекретницу за Французе у Стогодишњем рату. Јованка је касније предводила трупе у другим победама у бици код Жаржоа и бици код Патаја. Париз је поново заузет након њене смрти, а Луј и његов отац су успели да тријумфално ујашу у град 12. новембра 1437. године. Ипак, Луј је одрастао свестан сталне слабости Француске. Оца је сматрао слабићем и презирао га је због тога.

Физички изглед и способност

Луј XI представља врло интересантну фигуру на француском престолу. Тај слабуњави погурени човек с ружмо дугачким, повијеним носом на ружном, одмалена старачком лицу, са слабим, од болести унакаженим ногама био је најистакнутији политичар свога времена. Многи савременици прекоревали су Луја што жели да све сам ради, што сам управља свим пословима, што је он, како су говорили, „носио све саветнике на леђима свог коња”. У жељи да буде у току са свим што се дешава Луј је створио оригиналну полицију; једни његови агенти имали су да прате друге. У избору својих помоћника Луј није имао никаквих предрасуда: он је узимао свакога ко би показао добру вољу да му служи. Додуше, није волео крупне сениоре и велможе, али је и њих било доста у његовој служби. Ипак је он давао предност »новим људима« који су му дуговали за читаво своје благостање и којима је могао да располаже по свом нахођењу. Он је био дубоко убеђен да се сваки човек може купити. Нико у томе није успевао као он „који је — по речима Маркса — свуда имао своје шпијуне и свуда себи стицао присталице подмићивањем (он је познавао подмитљивост аристократије)”.

Луј је био врло искусан дипломата. Он није волео ратове и подсмевао се ритерској ратној слави. Више је волео да спорна питања решава дипломатским путем, преговорима и уговорима, пошто је у таквим пословима он био мајстор да надмудри своје противнике. Тај „светски паук” по речима хроничара непрекидно је плео све нове и нове мреже интрига у које је хватао своје непријатеље. Он је био врло вешт лицемер и када је умирао, оставио је свом сину у аманет да има на уму како онај »који не уме да се претвара не уме ни да влада«.

Бургундски рат

Прве године владе Луја XI нису биле повољне за краљевску власт. Против краља је образована коалиција принчева краљевске крви и крупних феудалаца, с Карлом Смелим на челу, такозвана Лига друштвеног благостања. Само је помоћу опрезног лавирања и вештих интрига, користећи се свађама између феудалаца, тајно потстрекавајући против моћног бургундског војводе његове суседе, Лују пошло за руком да разбије коалицију својих непријатеља и да се од њих откупи разним уступцима и издашним пензијама.

Најопаснији супарник Луја XI био је бургундски војвода Карло Смели. Поседи Карла Смелог представљали су у ствари две територије које једна с другом нису биле спојене — Низоземску и Бургундију. Политика Карла Смелог била је усмерена на то да уједини те раздвојене делове, да створи непрекидну територију и да је претвори у краљевину. Због тога је долазило до оштрих сукоба с Лујем XI. Карло Смели је стално ратовао с лотариншким војводама и са Швајцарцима које је Луј XI на све могуће начине подбадао пружајући им финансијску помоћ. У бици са Швајцарцима и Лотаринжанима код Нансија (1477. ) Карло Смели је погинуо.

Луј XI је 1477. заузео војводство Бургундију. Остали део поседа Карла Смелог припао је његовој јединој кћери Марији Бургундској која се удала за Максимилијана Хабзбуршког, сина цара Фридриха III.

Са присаједињењем бургундских земаља могло се сматрати да је Француска готово уједињена.

Освајање Провансе и њен значај

Отприлике у исто време била је присаједињена Прованса, која се налазила на границама Светог римског царства. Присаједињење Провансе поред територијалног проширења краљевског домена имало је и велики економски значај. Прованса је била једно од најважнијих подручја медитеранске трговине. Ту се налазио град Марсељ, који је у медитеранској трговини играо готово исту улогу као и велики лучки градови северне Италије. Још пре тога Луј XI се умешао у свађе између арагонског краља Хуана II и Каталоније и за помоћ пружену Арагону добио Русијон.

Уједињење Француске и порески притисак

Крајем његове владе постојале су само две територије у границама Француске које нису ушле у састав краљевског домена. То је на првом месту град Кале са околином који је био у рукама Енглеза и војводство Бретања које је 1491. (а затим коначно 1532 г.) ушло у састав краљевског домена. Година присаједињења Бретање може се сматрати као датум дефинитивног уједињења француске територије.

Многобројни ратови Луја захтевали су јачање пореског притиска. Упоредо с порастом непосредних пореза (за време Луја XI „тај” се повећао за 3—4 пута) видимо како јача и систем закључивања зајмова код буржоазије и брзи пораст посредних пореза.

Развој привреде

Луј XI је гледао на пораст трговине и занатства у Француској као на важан предуслов за богаћење краљевске касе. Захваљујући развитку индустрије држава је добила могућност да знатно смањи увоз стране робе, да повећа извоз своје робе преко границе и да на тај начин привуче у Француску велику количину племенитих метала. За време Луја XI ми већ видимо клице система меркантилизма који се у првом реду базира на позитивном трговинском билансу. Краљевска власт је у томе играла нарочиту улогу. Луј XI, покушавајући да нађе нове изворе прихода, настојао је да потстакне буржоазију на нове подухвате; он је негодовао што је буржоазија у Француској сувише непокретна, што се не одлучује на нове смеоне подвиге.

Луј XI је натерао лионске занатлије да почну израђивати свилене тканине. Када су они почели да се супротстављају тој иницијативи, краљ је запретио Лиону да ће му одузети све трговачке повластице. У Лиону су уз краљеву помоћ били организовани сајмови који су ускоро бацили у засенак женевске.

Краљевска власт је, дакле, потстицала пораст буржоаског богатства користећи га за своје интересе.

Смрт и наставак његове политике

После смрти Луја XI 1483. године на престо је ступио његов малолетни син Карло VIII уз кога је образовано регентство које је углавном наставило политику Луја XI.

Државни сталежи су 1484. сазвани у Тур. На то заседање посланици су дошли са захтевима својих бирача. У тим се захтевима тражило да се снизе порези и да државни сталежи ограниче краљевску власт. Посланици су подвргли оштрој критици апсолутистичку политику Луја XI и захтевали редовно сазивање државних сталежа сваке две године. Али, краљевску је власт већ била довољно учврстила политика Карла VII и Луја XI, па се она није бојала таквих захтева. Државни сталежи пошто су добили неке делимичне уступке и изгласали тражену субвенцију, распуштени су и после тога нису сазивани током читавих 75 година.

Крајем XV в. у Француској већ почиње да се формира национална држава. Мноштво појединих области, феудалних поседа и градова, који су живели својим засебним животом, сада се ујединило у једну територију. Поред локалних језика почео је да се изграђује заједнички језик за целу земљу (на основу језика северне Француске) и да се ствара заједничка култура. Раније су се обично само становници северне Француске називали Французима; Бургунђани, Провансалци, Бретонци и Гаскоњци нису себе сматрали Французима. Сада се почела развијати француска нација као »историјски формирана стабилна заједница људи поникла на бази заједнице језика, територије, економског живота и психичке конституције, која се испољава у заједници културе«.

Породично стабло

16. Жан II Добри

8. Шарл V

17. Бона Чешка

4. Шарл VI

18. Пјер I, војвода од Бурбона

9. Joanna of Bourbon

19. Изабела Валоа

2. Шарл VII Победник

20. Штефан II, војвода Баварске

10. Штефан III, војвода Баварске

21. Елизабета од Сицилије, војвоткиња Баварске

5. Изабела од Баварске

22. Бернабо Висконти

11. Taddea Visconti

23. Beatrice Regina della Scala

1. Луј XI

24. Жан II Добри (= 16)

12. Луј I Анжујски

25. Бона Чешка (= 17)

6. Луј II Анжујски

26. Charles of Châtillon, Count of Blois

13. Марија од Блоа, војвоткиња од Анжуја

27. Jeanne of Penthièvre

3. Марија Анжујска

28. Пере IV од Арагона

14. Хуан I од Арагона

29. Елеонора од Сицилије

7. Јоланда од Арагона (умрла 1442)

30. Robert I, Duke of Bar

15. Violante de Bar

31. Марија Валоа

Литература

• Удаљцов, А. Д.; Космински, Ј. А.; Вајнштајн, О. Л. (1950). Историја средњег века I. Београд. 
• Bakos, Adrianna E. (1997). Images of Kingship in Early Modern France: Louis XI in Political Thought, 1560-1789. Routledge. ISBN 978-0415154789. 
• Bowersock, G W (2009). From Gibbon to Auden : Essays on the Classical Tradition. Oxford, UK: Oxford University Press. ISBN 9780199704071. 
• Brine, Douglas (2015). Pious Memories: The Wall-Mounted Memorial in the Burgundian Netherlands. Brill. ISBN 978-9004288324. 
• Châtelet, Albert; Paviot, Jacques (2007). Visages d'antan : le Recueil d'Arras (XIVe-XVIe siècle). Éditions du Gui. ISBN 978-2-9517417-6-8. 
• Cleugh, James (1970). Chant Royal The Life of King Louis XI of France (1423–1483). Doubleday & Company, Inc. ASIN B000NX3VVY. 
• de Gibours, Anselm (1726). Histoire généalogique et chronologique de la maison royale de France [Genealogical and chronological history of the royal house of France] (на језику: француски). 1 (3rd изд.). Paris: La compagnie des libraires. 
• Guérard, Albert (1959). France: A Modern History. University of Michigan Press. ASIN B00G0N283I. 
• Hoyt, Robert S.; Chodorow, Stanley (1976). Europe in the Middle Ages. Harcourt, Brace, Jovanovich, Inc. ISBN 978-0155247130. 
• Kendall, Paul Murray (1971). Louis XI: The Universal Spider. W.W. Norton & Company Inc. ISBN 978-1842124116. 
• Le Roy Ladurie, Emmanuel (1987). The Royal French State 1460–1610. Blackwell Publishers. ISBN 978-0631170273. 
• Moreau, Gilles-Marie (2010). Le Saint-Denis des Dauphins: histoire de la collégiale Saint-André de Grenoble (на језику: French). L'Harmattan. ISBN 978-2296130623. CS1 одржавање: Непрепознат језик (веза)
• Saenger, Paul. "Burgundy and the Inalienability of Appanages in the Reign of Louis XI." French Historical Studies 10.1 (1977): 1-26 JSTOR 286114.
• Slattery, Maureen. "King Louis XI-Chivalry's Villain or Anti-Hero: the Contrasting Historiography of Chastellain and Commynes." Fifteenth Century Studies 23 (1997): 49+.
• Thompson, John B. (1995). The Media and Modernity: A Social Theory of the Media. Stanford University Press. ISBN 978-0-745-65674-8. 
• Tyrell, Joseph M. (1980). Louis XI. Twayne Publishers. ISBN 9780805777284.