Македонски језик

С Википедије, слободне енциклопедије
македонски језик
македонски јазик
Изговор[maˈkɛdɔnski]
Говори се у Северна Македонија
 Грчка
 Србија
 Албанија
РегионБалкан
Број говорника
1.4-2 милиона (процена) [1] (недостаје датум)
ћирилица (македонска ћирилица)
Званични статус
Службени језик у
 Северна Македонија— око 66,5% становништва
Признати мањински језик у
 Албанија (Пустец, Горица)[2]

 Румунија (регионално)[3]

 Србија (Пландиште, Глогоњ, Дужине, Качарево и Јабука)[4]
РегулишеИнститут за македонски језик „Крсте Мисирков“ при Универзитету „Св. Ћирил и Методије“ Скопље
Језички кодови
ISO 639-1mk
ISO 639-2mac (B)
mkd (T)
ISO 639-3mkd
Мапа македонског језика у свету
  Службени језик (Македонија и Албанија)
  Више од 80.000 говорника (Аустралија)
  Више од 60.000 говорника (Немачка)
  Више од 40.000 говорника (Грчка, САД, Италија)
  Више од 20.000 говорника (Србија, Канада)
  Мање од 20.000 говорника (остале државе)
{{{mapalt2}}}
Распрострањеност македонског језика у југоисточној Европи
  Већински језик
  Мањински језик

Македонски језик (мкд. македонски јазик) је јужнословенски језик којим говоре етнички (словенски) Македонци. Матично подручје овог језика налази се у данашњој Северној Македонији, а заступљен је и у македонској дијаспори. То је службени језик Северне Македоније, а статус мањинског језика има у деловима Албаније, Румуније и Србије. Пише се македонском ћирилицом.

Македонски језик нема никакве лингвистичке везе са језиком античких Македонаца. У Бугарској преовладава став којим се негира македонски језик и сматра се да македонска књижевна норма представља западну варијанту бугарског језика,[5] док је у свету признат као самостални језик.

Велики женевски лингвиста Фердинанд де Сосир није забележио македонски језик током своје опсервације о језицима који се говоре у данашњој Северној Македонији: „У Македонији се могу срести сви могући језици: турски, бугарски, српски, грчки, албански, румунски, итд., помешани на разноразне начине од области до области.”[6]

Влада Северне Македоније је 16. априла 2019. године донела одлуку да 5. мај буде Дан македонског језика у тој земљи.[7]

Сличност са осталим словенским језицима[уреди | уреди извор]

Македонски језик има највећу сличност с бугарским и српским језиком (нарочито с призренско-тимочким дијалектом).

Током постојања Краљевине Србије и Краљевине Југославије, говори на територији данашње Северне Македоније су се сматрали јужним дијалектима српског језика.

Године 1943. Македонци су признати као посебан народ и након формирања Народне Републике Македоније у оквиру ФНРЈ, македонски језик је проглашен званичним језиком те републике.

Правопис[уреди | уреди извор]

Македонска ћирилица је службено писмо Северне Македоније. Састоји се из 31 слова.

Македонска азбука темељи се на српској азбуци Вук Караџића, а саставио ју је Крсте Петков Мисирков.

Велика слова
А Б В Г Д Ѓ Е Ж З Ѕ И Ј К Л Љ М Н Њ О П Р С Т Ќ У Ф Х Ц Ч Џ Ш
Мала слова
а б в г д ѓ е ж з ѕ и ј к л љ м н њ о п р с т ќ у ф х ц ч џ ш
Српска ћирилица
А Б В Г Д Ђ Е Ж З ДЗ И Ј К Л Љ М Н Њ О П Р С Т Ћ У Ф Х Ц Ч Џ Ш

Дијалекти[уреди | уреди извор]

Дијалектичка подела македонског језика[8]
Северно наречје
  Долнополошки
  Скопскоцрногорски
  Кумановско-кратовски
Западно / Северозападно наречје
  Централни
  Горнополошки
  Рекански
  Малорекански (Галички)
  Дебарски
  Дримколски / Голобрдски
  Вевчанско-радошки
  Горнопреспански / Охридски
  Долнопреспански
Источно наречје
  Тиквешки
  Штипско-Кочански
  Струмички
  Малешевско-пирински
Југоисточно наречје
  Корчански (Горички)
  Костурски
  Нестрамски
  Солунско-воденски
  Сер-Драма-Лагадин-Неврокопски

Северно наречје

  • Западна група:
  1. Долнополошки дијалект
  2. Скопскоцрногорски дијалект
  • Источна група:
  1. Кумановски дијалект
  2. Кратовски дијалект
  3. Кривопаланечки дијалект
  4. Овчеполски дијалект

Западно наречје:

  • Централна група:
  1. Прилепско-битолски дијалект[9]
  2. Кичевско-поречки дијалект[10]
  3. Скопско-велешки дијалект
  • Западна и северозападна група:
  1. Горнополошки дијалект
  2. Рекански дијалект
  3. Галички дијалект[11]
  4. Дебарски дијалект
  5. Дримколско-голобрдски дијалект
  6. Вевчанско-радошки дијалект[12]
  7. Струшки дијалект
  8. Охридски дијалект
  9. Горнопреспански дијалект
  10. Долнопреспански дијалект

Источно и јужно наречје

  • Источна група:
  1. Тиквешко-мариовски дијалект
  2. Штипско-Кочански дијалект
  3. Струмички дијалект
  4. Малешевско-пирински дијалект [13]
  • Југозападна група[14]:
  1. Нестрамско-костенарски дијалект
  2. Корчански дијалект
  3. Костурски дијалект
  • Југоисточна група:
  1. Солунско-воденски дијалект[15]
  2. Сер-Драма-Лагадин-Неврокопски дијалект[15]

Види још[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Macedonian | Ethnologue
  2. ^ Hill, P. (1999), ""Macedonians in Greece and Albania: A comparative study of recent developments"", Nationalities Papers 27 (1)
  3. ^ European Charter for Regional or Minority Languages Архивирано на сајту Wayback Machine (22. мај 2012), Приступљено 11. 4. 2013.
  4. ^ Focus News (4. јули 2003) Kosovo Government Acquires Macedonian language and grammar books for Gorani Minority Schools
  5. ^ Институт за български език „Професор Любомир Андрейчин“, Българска Академия на Науките (БАН) (1978). Единството на българския език в миналото и днес. Издателство на Българската Академия на Науките, София. 
  6. ^ Sosir, Ferdinand de (1996). Kurs opšte lingvistike. Sremski Karlovci; Novi Sad: Izdavačka knjižarnica Zorana Stojanovića. стр. 192. 
  7. ^ „Петти мај прогласен за Ден на македонскиот јазик”. sitel.com.mk. 
  8. ^ After Z. Topolińska and B. Vidoeski (1984), Polski-macedonski gramatyka konfrontatiwna, z.1, PAN.
  9. ^ pp. 68 Граматика на македонскиот литературен јазик, Блаже Конески, Култура- Скопје 1967
  10. ^ Академик Божидар видоески, Кичевскиот говор. МЈ, 1957, VIII, 1. pp. 31–90.
  11. ^ Belić 1935: A. Belić, Galički dijalekat, Srpski dija­lek­to­lo­ški zbor­nik, VII, Srpska kraljevska akademija, Beograd – Sr. Kar­lov­ci, 1-352+IV
  12. ^ P. Hendriks (пролеће 1978). „The Radožda-Vevčani Dialect of Macedonian: Structure, Texts, Lexicon”. The Slavic and East European Journal. 22 (1): 111—112. JSTOR 305699. doi:10.2307/305699. 
  13. ^ A comparative historical analysis of nominal accentuation in archaic (Maleševo) and transitional (Nivičino) Eastern Macedonian dialects" in Proceedings of the Third North American-Macedonian Conference on Macedonian Studies. Indiana Slavic Studies. 10: 135—151.  Недостаје или је празан параметар |title= (помоћ). 1999
  14. ^ Македонските дијалекти во Егејска Македонија: (Обид за класификација). Македонските дијалекти во Егејска Македонија: научен собир, Скопје 23-24 декември 1991. Скопје: МАНУ. 1994. pp. 23–60.
  15. ^ а б pp. 249- 252 Makedonski jazik za srednoto obrazovanie- S.Bojkovska, D.Pandev, L.Minova-Ǵurkova, Ž.Cvetkovski- Prosvetno delo AD- Skopje 2001

Спољашње везе[уреди | уреди извор]