Мартин Брод

Координате: 44° 29′ 18″ С; 16° 08′ 27″ И / 44.488445° С; 16.140969° И / 44.488445; 16.140969
С Википедије, слободне енциклопедије
Мартин Брод
Поглед на Мартин Брод
Административни подаци
ДржаваБосна и Херцеговина
ЕнтитетФедерација БиХ
КантонУнско-сански кантон
ОпштинаБихаћ
Становништво
 — 2013.Пад 124
Географске карактеристике
Координате44° 29′ 18″ С; 16° 08′ 27″ И / 44.488445° С; 16.140969° И / 44.488445; 16.140969
Временска зонаUTC+1 (CET), љети UTC+2 (CEST)
Апс. висина651 m
Мартин Брод на карти Босне и Херцеговине
Мартин Брод
Мартин Брод
Мартин Брод на карти Босне и Херцеговине
Остали подаци
Позивни број037

Мартин Брод је насељено мјесто у Босни и Херцеговини, у граду Бихаћ, које административно припада Федерацији Босне и Херцеговине. Према попису становништва из 2013. године, у насељу је живјело 124 становника.

Географски положај[уреди | уреди извор]

Мартин Брод се налази неколико километара источно од границе са Републиком Хрватском, на мјесту гдје се Унац улива у Уну.

Историја[уреди | уреди извор]

Средњовјековни град Рмањ подигнут је крајем XIV или почетком XV вијека на ушћу Унца у Уну, а постоје мишљења историчара да овај стари град датира из XII вијека. По записима из 1396 год. овај се град називао Конуба. Градски бедеми су порушени до темеља, а сачувала се само обла кула висока око 10 метара, код које су етаже одвојене сводовима. У изворима из 1431. године угарски краљ Сигисмунд га је заложио Николи Франкопану. Удовица Анжа Франкопан је 1436. године становала једно време у Рмњу и потписивала се као кнегиња Рмањска. Средином XV вијека добио га је Јурај Франкопан. У овом се граду 1451, спомиње «судац» и «братство пургари». Под називом Рмањ,овај град се спомиње још 1504. године међу градовима које је требало поправити и боље утврдити. На жалост, Рмањ је данас запуштен и у јако лошем стању.

Православни манастир Рмањ у Мартин Броду је важно духовно средиште сјеверне тромеђе БиХ, Лике и Далмације. Народна традиција приписује његово подизање Катарини Бранковић, кћерки српског деспота Ђурђа Бранковића.

Први поуздани подаци о манастиру Рмањ датирају из 1498. године. Манастир је био рушен од стране Турака 1638. и 1661. и 1785. године. Рмањ су 1944. бомбардовали и срушили немачки авиони. Манастирски храм је обновљен 1974. Проглашен је националним спомеником

Насеље је до распада Југославије, односно до 1995. године, било у саставу општине Дрвар.

Култура[уреди | уреди извор]

У насељу се налази манастир Српске православне цркве Рмањ из 15. вијека.

Становништво[уреди | уреди извор]

Националност[1] 2013. 1991. 1981. 1971. 1961.
Срби 120 180 200 226 235
Југословени 5 7 2
Муслимани 1 2 1
Хрвати 1 1 4 4
остали и непознато 3 3
Укупно 124 188 208 234 241
Демографија[1]
Година Становника
1961. 241
1971. 234
1981. 208
1991. 188
2013. 124

Извори[уреди | уреди извор]

  1. ^ а б Савезни завод за статистику и евиденцију ФНРЈ и СФРЈ: Попис становништва 1948, 1953, 1961, 1971, 1981. и 1991. године.

Спољашње везе[уреди | уреди извор]