Миконос

С Википедије, слободне енциклопедије
Миконос (Μύκονος)
Географија
Површина105,2 km2
Дужина15 km
Ширина10 km
Висина341 m
Највиши врх-
Администрација
Највећи градМиконос
Демографија
Становништво9320  (2001)
Густина ст.88,59 стан./km2

Миконос (грчки грч. Μύκονος) је једно острва у скупини Киклада у Грчкој. Управно острво чини засебну и једину општину у оквиру округа Миконос Периферије Јужни Егеј. Оно укључују и околна острвца и хриди. Средиште острва и главно место округа је градић Миконос.[1]

Миконос је данас познат као веома познато туристичко одредиште са космополитским каратером и бурним ноћним животом.

Природни услови[уреди | уреди извор]

Сликовити град Миконос
Улица на Миконосу
Типичан предео на обали Миконоса

Миконос је једно од острва Киклада средње величине, удаљено око 150 km југоисточно од Атине. Најближе значајније острво Миконосу је Тинос на 10 km ка северозападу. 20 km западно од Миконоса налази се острво Сирос, а 25 km јужно Наксос. Острво је средње разуђено и планинско у већем делу. Постоји неколико долина, које су погодне за земљорадњу.

Миконос спада у острва Киклада која су удаљена од копна и имају сталан недостатак воде услед сушне средоземне климе са дугим, жарким и сушним летима и благим и не баш кишовитим зимама. Биљни и Животињски свет су такође особени за ову климу, а од гајених култура доминира маслина.[1]

Историја[уреди | уреди извор]

Данас постоји мит да је острво добило име по античком јунаку који се поредио са Аполоном и по томе постао познат. За Миконос, као и за целокупне Кикладе, је необично важно раздобље касне праисторије, тзв. Кикладска цивилизација, зависна и блиска Критској. Током старе Грчке Миконос је прво био насељен Јонцима, а затим један од малих полиса у веома важном делу Грчке.

После тога Миконосом је владао стари Рим, а затим и Византија. 1204. године после освајања Цариграда од стране Крсташа Киклади потпадају под власт Млечана, под којима остају вековима, до 16. века, када нови господар постаје османско царство. Становништво Миконоса није било јаче укључено у Грчки устанак 20их година 19. века, али је острво одмах припало новооснованој Грчкој. Међутим, развој нове државе није спречио исељавање месног становништва у 20. веку. Последњих деценија ово је умањено развојем туризма.[2]

Становништво[уреди | уреди извор]

Главно становништво на Миконосу су Грци. Последњих година број становника се нагло повећао због развоја туризма високог нивоа. стога на острву лети борави много више туриста него сталних становника, а многи међу њима и многе јавне личности. Међу туристма бројна је хомосексулна заједница и острво је веома отворено ка овој врсти туриста. Између последња два пописа број сталних становника се повећао за око 50%.

Привреда[уреди | уреди извор]

Привреда Миконоса се заснива на туризму и поморству, а мање на традициналној пољопривреди (јужно воће, маслине). Традицинални млинови-ветрењаче данас су симболи острва.

Галерија слика[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ а б „Mikonos”. Grcka info. Приступљено 1. 2. 2019. 
  2. ^ „Holidays in Mykonos Source: www.greeka.com”. Greeka. Приступљено 1. 2. 2019. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]