Милорад Поповић Шапчанин
| Милорад Поповић Шапчанин | |
|---|---|
 | |
| Лични подаци | |
| Датум рођења | 7. јул 1841. |
| Место рођења | Шабац, Кнежевина Србија |
| Датум смрти | 26. фебруар 1895. (53 год.) |
| Место смрти | Београд, Краљевина Србија |
Милорад Поповић Шапчанин (Шабац, 7. јул 1841 — Београд, 26. фебруар 1895) био је српски песник.[1][2]
Биографија[уреди | уреди извор]
Породица се 1842. године због "династичких промена" у Србији, преселила у Ириг, а затим у Нови Сад, па Карловце. Очево изгнанство га је инспирисало да напише дело "Сургун". Гимназију је тако матурирао у Сремским Карловцима. Гимназијске дане је описао у делу "Мохан Ђенадије". Опет због промене династије, породица се враћа у Србију и он завршава образовање на београдској Богословији.
Постављен је 1864. године за писара у шабачкој Конзисторији, код владике Гаврила. Учесник Српско-турских ратова (1876 — 1878). Био је једно време професор Шабачке гимназије (1865 — 1866). Прелази у Београд 1866. године и следећих 14 година радио као писар у Министарству просвете и црквених дела Кнежевине Србије.[3]
За члана Српског ученог друштва изабран је 21. јануара 1868. Од 1892. је прво редовни, па почасни члан Српске краљевске академије. Био је управник Народног позоришта 1877. и 1880-1893. године.[1] Од 1893. године па до смрти Милорад је био администратор Краљеве цивилисте и Круниних добара.
Осим што је од 1870. године секретар Министарства просвете, он је и инспектор , ревизор и надзорник српских школа. Био је реформатор српске просвете,[4] који се упознао са немачком просветом током студијског боравка у Немачкој. Превео је педагошко дело немачког педагога Карла Кера: "Рад у школи".
Уредник је листа Домаћица (1885). Неуморни културно-просветни и јавни делатник. Песник, приповедач, романописац, путописац, драмски писац, писац уџбеника. Написао је више позоришних дела која су извођена на београдској сцени. Објавио је преко 20 књига, међу којима и "Песме" (1863), "Приповетке" I, II и III (1877/1879), те "Задужбина" (1893). Издао је публикацију "Жубори и вихори", у којој се бавио нашом епском и лирском поезијом. Више ситних радова заступљено је у публикацијама: Даница, Јавор, Вила, Отаџбина, Стражилово и др.[5]
Био је ожењен Милком, сестром Лазе Лазаревића.[6]
Преминуо је у Београду 26. фебруара (14. фебруара по јулијанском календару) 1895. година.
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ а б „ПОПОВИЋ Милорад Шапчанин”. snp.org.rs. Приступљено 18. 1. 2023.
- ^ „ПОПОВИЋ Милорад Шапчанин | Енциклопедија Српског народног позоришта” (на језику: енглески). Приступљено 2023-02-02.
- ^ "Дело", Београд 1895.
- ^ "Школски лист", Београд 1895.
- ^ „Ко је био Милорад Поповић Шапчанин?”. Политикин забавник. Приступљено 23. 1. 2018.
- ^ Човек планира, а Бог се смеје („Вечерње новости”, 14. август 2017)
Спољашње везе[уреди | уреди извор]
| Међународне | |
|---|---|
| Државне | |
| Остале | |
