Мицубиши Ф-1

С Википедије, слободне енциклопедије
Мицубиши Ф-1
Опште
Димензије
Маса
Погон
Перформансе
Почетак производње1975
Уведен у употребуаприл 1978
Повучен из употребемарт 2006
Статусповучен из оперативне употребе
Први корисник Јапан
Број примерака77
Дужина17,86
Размах крила7,88
Висина4,48
Површина крила21,2
Празан6.358
Макс. маса при узлетању13.674 kg
Турбо-млазни мотор2 x ТФ40-801А
Потисак ТММ2 x 35.6 kN
Макс. брзина на Hопт1.700 km/h
Тактички радијус кретања556 km
Долет2.870 km
Плафон лета15.240 m

Мицубиши Ф-1 је јапански млазни јуришни авион. Развила га је јапанска компанија Мицубиши. Једини корисник овог авиона јесу јапанске Ваздухопловне самоодбрамбене снаге.[1]

Развој и дизајн[уреди | уреди извор]

Мицубиши Ф-1

Мицубиши Ф-1 развијен је из школско-борбеног авиона Мицубиши Т-2. Задње седиште (на коме седи инструктор) авиона Мицубиши Т-2 је уклоњено, а простор је испуњен додатном авиоником. У нос авиона је уграђен радар, а додате су још две подвесне тачке испод крила. Механичка структура авиона је додатно ојачана. Прототип овако модификованог авиона полетео је 3. јуна 1975. године. У оперативну употребу авион Мицубиши Ф-1 је уведен апирла 1978. године. Испоручено је 77 примерака, а серијска производња је окончана 1987. године. У развоју авиона је поред Мицубишија учествовао и Фуџи. Погоњен је са два турбо-млазна мотора укупног потиска 45,6 kN без форсажа, односно 70,2 kN са додатним сагоревањем. Стајни трап је типа трицикл. Авион је намењен превасходно за противбродску борбу и у ту сврху може бити наоружан противбродским ракетама.[2]

Корисници[уреди | уреди извор]

Галерија[уреди | уреди извор]

Види још[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ „F-1 Support Fighter / T-2 Supersonic Trainer - globalsecurity.org”. Global Security (на језику: енглески). Приступљено 19. 9. 2021. 
  2. ^ „Mitsubishi F-1 (Supersonic Rei-Sen) Strike / Anti-Ship Fighter Aircraft (1978) - militaryfactory.com”. Military Factory (на језику: енглески). Приступљено 19. 9. 2021.