Морион (шлем)

С Википедије, слободне енциклопедије
Швајцарски гардиста са морионом на глави, Ватикан 2005.

Морион (шп. morrión) је врста лаког, отвореног војничког шлема који се користио у 16. и 17. веку.[1]

Карактеристике[уреди | уреди извор]

Развој ватреног оружја и доминација пешадије на бојиштима раног новог века довела је до развоја лаких, отворених шлемова за пешадију почетком 16. века. Морион, пореклом из Шпаније, настао еволуцијом средњовековног гвозденог шешира (енгл. kettle hat), који је био популарна заштита међу сиромашнијим ратницима. Морион се у најпростијем облику састојао од полулоптасте гвоздене (или челичне) капе са уским, надоле закошеним ободом, повијеним навише спреда и позади како не би сметао погледу војника. Шлем је најчешће на темену, по дужини, имао висок челични гребен (енгл. comb morion), и ремен којим се везивао испод браде.[1]

Употреба[уреди | уреди извор]

Овакав шлем је носила пешадија, нарочито јединице наоружане стрелама и мускетама, пошто је стрелцима отворени шлем олакшавао нишањење. У 17. веку морион су носили пешаци-копљаници, често са додатним штитницима за врат и образе (енгл. pikeman's pot), док су мускетари овог времена већином напустили ношење шлемова у корист обичних шешира у тридесетогодишњем рату (1618-1648) и енглеском грађанском рату (1642-1651). [1]

Укидање[уреди | уреди извор]

Увођењем бајонета и укидањем копљаника крајем 17. века, пешадијски шлемови су изашли из употребе све до Првог светског рата (1914-1918).[1]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ а б в г Бајем, Мишел (1990). Оружје и оклопи. Београд: Вук Караџић. стр. 28—29. ISBN 86-307-0312-1.