Наполитански језик

Наполитански језик (нап. nnapulitano, итал. napoletano) је романски дијалекат који се говори у граду Напуљу (нап. Napule, итал. Napoli). Овај дијалекат је основа разноликих кампанијских дијалеката. Постоје многе сличности између наполитанског и дијалеката регија средње и јужне Италије (Лациј, Абруцо, Молисе, Апулија, Базиликата и Калабрија). Средином 1970их овај језик је говорило као матерњи око 7 милиона људи.

Наполитански дијалекат је у употреби у региону Кампанији, провинцијама Фођа и Бари. Дана 14. октобра 2008. наполитански језик је признат као званичан у региону Кампанија.

Класификација[уреди | уреди извор]

Наполитански се обично сврстава у западнороманске дијалекте, иако се повремено појављује идеја о сврставању наполитанског у јужнороманске дијалекте. Постоје разлике међу поддијалектима наполитанског, иако се говорници међусобно разумеју. Разлике у граматици стандардног италијанског језика и наполитанског дијалекта су значајне. Примери су постојање средњег рода и градња множине. Као и стандардни италијански језик, наполитански се развио из вулгарног латинског језика. Разлике у фонетици се могу објаснити пре-латинским утицајима на наполитански.

Иако наполитански језик има дугу традицију у књижевности, музици и позоришту (примери су Ђамбатиста Базиле, Едуардо де Филипо и Тото), он за италијанску државу није званичан језик, и не предаје се у државним школама. Овај језик је добио званичан статус 2008. само у провинцији Кампанија.

Поређење[уреди | уреди извор]

Овде је приказан упоредни приказ наполитанског језика, севернокалабријских дијалеката и стандардног италијанског језика (Оченаш).

Наполитански (Напуљ)	Севернокалабријски	Северноапулијски	Апулијски (Таранто)	Стандардни италијански
Pate nuoste ca staje ncielo,	Patre nuorru chi sta ntru cielu,	Patre nostre ca staje nciele,	Patre nostre ca sì' jndr'a le ciele,	Padre Nostro, che sei nei cieli,
santificammo 'o nomme tujo	chi sia santificatu u nume tuoio,	santificammo 'u nume tuje	cu ssía sandefecáte 'u nome tuje,	sia santificato il tuo nome.
faje vení 'o regno tujo,	venisse u riegnu tuoio,	venge 'u règne tuje	cu avéne 'u règne tuje,	Venga il tuo regno,
sempe c' 'a vuluntà toja,	se facisse a vuluntà tuoia,	sempe c' 'a vuluntà toje,	cu ssía fatte 'a vulundáte toje,	sia fatta la tua volontà,
accussí ncielo e nterra.	sia ntru cielu ca nterra.	accussí ncièle e nterre.	accume 'nciéle accussi' 'ndèrre.	come in cielo, così in terra.
Fance avè 'o ppane tutt' 'e juorne	Ranne oje u pane nuorro e tutti i juorni,	dàcce ogge 'u ppane tutt' 'e juorne,	dàcce ôsce 'u páne nuostre sciurnalére,	Dacci oggi il nostro pane quotidiano,
lèvece 'e rièbbete	perdunacce i rebita nuorri,	e rimètte a nuje i nustre dèbbiti,	dà a nnu' le rascce nuostre,	e rimetti a noi i nostri debiti,
comme nuje 'e llevamme all'ate,	cumu nue perdunammu i rebituri nuorri.	cumme nuje 'e llevamme all'ate.	accume nu' le dáme a lle debbettúre nuostre,	come noi li rimettiamo ai nostri debitori.
nun nce fa spantecà,	Un ce mannare ntra tentazione,	e nun nce indurre 'ntentazione,	e nno'nge annùscere 'ndendazzióne,	E non ci indurre in tentazione,
e llevace 'o male 'a tuorno.	ma liberacce e ru male.	ma liberacce 'o male.	ma lìbberece d'ô mále.	ma liberaci dal male.
Amen.	Ammèn.	Amen.	Amèn.	Amen.

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Нормативна контрола
Државне	Немачка
Остале	Ethnologue