Никола Стојиљковић

С Википедије, слободне енциклопедије
Никола Стојиљковић
Стојиљковић у Браги 2016.
Лични подаци
Пуно име Никола Стојиљковић
Датум рођења (1992-08-17)17. август 1992.(31 год.)
Место рођења Ниш, СР Југославија
Висина 1,82 m
Позиција нападач
Јуниорска каријера
Филип Филиповић
Партизан
2006—2010 Рад
Сениорска каријера*
Године Клуб Наст. (Гол)
2007—2012 Рад 26 (5)
2013—2015 Чукарички 74 (25)
2015—2020 Брага 57 (15)
2017—2018 Кајсериспор 13 (2)
2018 Црвена звезда 7 (3)
2019 Мајорка 4 (0)
2019—2020 Боависта 24 (2)
2020—2021 Фаренсе 21 (3)
2021—2022 Пјаст Гљивице 8 (1)
2022— Ал Ријад
Репрезентативна каријера**
2009 Србија до 17 2 (0)
2009—2010 Србија до 19 5 (1)
2013—2014 Србија до 21 8 (1)
2016— Србија 4 (0)
* Датум актуелизовања: 26. август 2020.
** Датум актуелизовања: 23. јануар 2019.

Никола Стојиљковић (Ниш, 17. август 1992) је српски фудбалер. Игра на позицији нападача.

Каријера[уреди | уреди извор]

Стојиљковић је у млађим категоријама наступао за ФК Филип Филиповић из Ниша. Одатле је отишао у млађе категорије ФК Партизан где се кратко задржао а следећа дестинација му је био ФК Рад.

За први тим Рада је дебитовао са шеснаест година против Војводине 30. маја 2009. године.[1] На 26 лигашких утакмица постигао је пет голова, пре него што је потписао за Чукарички у зимском прелазном року 2012/13. сезоне. Доласком на полусезони са 8 голова на 14 утакмица помогао је клубу да избори пласман у Суперлигу Србије.

У лето 2015. потписао је петогодишњи уговор са португалском Брагом.[2] Након прве сезоне у којој је постигао 10 голова у првенству Португала и био важан део екипе која је бележила добре резултате и у УЕФА лиги Европе, у другој сезони се није наиграо, па су Португалци одлучили да га током летњег прелазног рока 2017. пошаљу на позајмицу у турски Кајзериспор.[3] За турски клуб је током сезоне 2017/18. одиграо 13 првенствених утакмица и постигао два гола.

Дана 15. јуна 2018. године Брага га је проследила на једногодишњу позајмицу у Црвену звезду.[4] Током првог дела сезоне 2018/19. у свим такмичењима је одиграо 15 утакмица на којима је постигао пет голова. Ипак доласком Боаћија и све бољим партијама Павкова, Стојиљковић губи место у тиму па је позајмица раскинута у јануару 2019.[5] За други део сезоне 2018/19. Брага га поново позајмљује, овога пута у шпанску Мајорку где је забележио само четири наступа у Сегунди. У августу 2019. одлази на нову позајмицу, овога пута у португалску Боависту.[6]

У августу 2020. је потписао двогодишњи уговор са новим португалским прволигашем Фаренсеом.[7] У августу 2021. је договорио споразумни раскид уговора са Фаренсеом,[8] након чега је прешао у пољског прволигаша Пјаст из Гљивица.[9]

За сениорску репрезентацију Србије је дебитовао 23. марта 2016. у пријатељском мечу против Пољске (0:1) у Познању.[10]

Трофеји[уреди | уреди извор]

Чукарички[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ [1] Архивирано на сајту Wayback Machine (16. јануар 2014) Transfermarkt: Nikola Stojiljkovic - Performance Data (2008/09) (језик: енглески)
  2. ^ „Стојиљковић пет година у Браги”. b92.net. 7. 8. 2015. Приступљено 24. 6. 2018. 
  3. ^ „Ни Партизан, ни Звезда - већ Турска”. mondo.rs. 6. 9. 2017. Архивирано из оригинала 24. 06. 2018. г. Приступљено 24. 6. 2018. 
  4. ^ „Никола Стојиљковић у Звезди!”. ФК Црвена звезда. 15. 6. 2018. Приступљено 15. 6. 2018. 
  5. ^ „Звездин поздрав Стојиљковићу: Хвала за оно у Трнави!”. mondo.rs. 19. 1. 2019. Архивирано из оригинала 13. 08. 2019. г. Приступљено 13. 8. 2019. 
  6. ^ „Званично: Стојиљковић на новој позајмици”. mozzartsport.com. 13. 8. 2019. Приступљено 13. 8. 2019. 
  7. ^ „Стојиљковић променио клуб али остао у португалској елити”. mozzartsport.com. 24. 8. 2020. Приступљено 26. 8. 2020. 
  8. ^ „Raskinut ugovor: Stojiljković traži novi klub”. mozzartsport.com. 20. 8. 2021. Приступљено 26. 8. 2021. 
  9. ^ „Stojiljković u Poljskoj: Napadač dve godine u Pjastu”. mozzartsport.com. 20. 8. 2021. Приступљено 26. 8. 2021. 
  10. ^ „Никола Стојиљковић”. reprezentacija.rs. Приступљено 26. 8. 2020. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]