Покрајине Кине

С Википедије, слободне енциклопедије
Политичка подела Кине

Покрајина (кинески: 省, пинјин: shěng, тибетански: ཞིང་ཆེན།, ујгурски: ئۆلكە), је највећа управно политичка јединица Народне Републике Кине. Кина је подељена на 34 такве јединице, од којих су 23 покрајине, 4 покрајинске општине, 5 аутономних области и две специјалне административне области.[1]

Врсте покрајинских подела[уреди | уреди извор]

Провинција (省; shěng) је стандардни тип покрајинске поделе. Сваком покрајином, осим две посебне управне регије, управља покрајинска влада комунистичке партије Кине са партијским секретаром на челу, док извршну власт извршава гувернер покрајине. Једна од њих је и "Тајванска покрајина" којом у ствари управља де-факто држава Република Кина (Тајван), која заузврат полаже права на све остале покрајине НР Кине.

Општинска покрајина (直辖市; zhíxiáshì) је у ствари градско подручје које је под непосредном управом кинеске владе, а има статус једнак осталим покрајинама, док у ствари има повлашћен политички статус.

Аутономна област (自治区; zìzhìqū) је покрајинска јединица, у којој има већи број етничких мањина него Хан Кинеза, те јој је омогућено стварање локалне етничке владе с више теоретском него стварном независношћу. Гувернер аутономне регије је, као по правилу, члан мањине етничке групе.

Посебан административни регион (特別行政區; tèbiéxíngzhèngqū) је изузетно аутономна самоуправа региона Кине. Свака има свог самостално постављеног носиоца извршне власти који је истовремено и премијер владе. Једини недостатак независности испољава у немогућности утврђивања спољне политике и одбране, који су под директном контролом централне кинеске владе.

Извори[уреди | уреди извор]

  1. ^ „中华人民共和国行政区划”. Gov.cn. Приступљено 2017-10-14.