Похара Куча

С Википедије, слободне енциклопедије

Похара Куча јесте историјски назив за злочине над племеном Куча који се десио у два наврата, први пут у јуну 1855. и други пут у јулу 1856. године. Похару је наредио Књаз Данило, а спровео војвода Мирко Петровић.

Повод[уреди | уреди извор]

Код дипломатије великих сила књаз Данило је похару објашњавао као нужну реакцију на преговоре неких племенских вођа у Кучима са скадарским пашом о покорношћу. Оваква тврдња се показала као неискрена 1858. године, када је Књаз Данило приликом преговора са Турцима Куче препустио управо скадарском паши.

Разлог[уреди | уреди извор]

Званичан разлог је највјероватније нетрпељивост власти према самосталним и непокорним племенима као и у похари Бјелопавлића и Пипера. Кучи нису хтјели добровољно да плаћају порез. Навикнути да и по цијену сталне борбе са Турцима буду слободни и не плаћају харач, борили су се за исто и под влашћу Петровића.


Прва похара[уреди | уреди извор]

Крајем јуна 1855. око 3000 Црногораца, којима је заповиједао војвода Мирко Петровић запосјело је Куче. У осветничким смакнућима због одбијања да плаћају порез одрубљиване су главе Кучима, тако је побијено 80 претежно стараца и дјеце, очигледно невиних, јер су племенске вође биле избјегле у Скадар. Захваљујући притиску дипломатије великих сила на Књаза Данила, војска се повукла и похара је прекинута.

Друга похара[уреди | уреди извор]

Крајем Јула 1856. услиједила је нова похара Куча, сада још суровија. Према извијести Марка Миљанова Поповића, тада перјаник Књаза Данила, заклано је 243 Куча, док је према извијести Куча скадарскоме паши број закланих износио „131 глава, међу којима три жене, 10 ђеце у колијевци и пет ђевојака”.[1]

Војвода Мирко је телеграмом, и то у стиху, обавјестио књаза Данила, свога брата, о току похаре:[2][3]

Факсимил телеграма Мирка Петровића. Први дан похаре Куча у подне

Међу страдалима Марко Миљанов помиње и: полугодишње дијете Коруне Радоњине са Косора, двоје дјеце Ружице Николине, једно од двије и по године, друго од три мјесеца.[4] Осим убијања, црногорска војска разорила је и опљачкала цркву и гробље у Косору. Разорили су и опљачкали медунску цркву и однијели мошти Светог Арсенија које су се ту чувале.[4] Марко Миљанов пише да су у похари запалили и 800 кућа, опљачкали оружје и драгоцјености, и потјерали стоку.[5][6][7]


Сердар Милош Кривокапић и војвода Мирко Петровић[уреди | уреди извор]

Један је од свједока похаре Куча био је и Милош Кривокапић, који је од гњева других Црногораца и војводе Мирка, спасио живот једном дјетету. За разлику од Мирка Петровића, имао је цивилизован однос према овом брђанском племену, којег је својом људскошћу приближавао Цетињу, а не од њега одбијао.[9]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Илија Петровић-Црногорска похара Куча
  2. ^ Душан Вуксан - „Записи” 1937. година
  3. ^ Будо Симоновић-Зеко Мали pp. 167.
  4. ^ а б Марко Миљанов-Сабрана Дјела
  5. ^ Будо Симоновић-Зеко Мали Похаре Куча
  6. ^ Кучи немају право на заборав-Српске новине ЦГ
  7. ^ Српска РТВ Српско становиште-Будо Симоновић
  8. ^ Светозар Павићевић — Свједочанства — Српска РТВ
  9. ^ Вујачић, Марко (1969). Војвода Мирко Петровић. Београд: Просвета. стр. 119.—122.