Равни табани

С Википедије, слободне енциклопедије
Равно стопало одраслог мушкарца.

Равни табани или равна стопала (Pes planus) је деформитет који карактерише спуштање свода и заузимање валгусног положаја при стајању.

Узрок настанка[уреди | уреди извор]

На појаву ових деформитета утиче пре свега наследни фактор, али и физичка неактивност, гојазност, неадекватна обућа.[1]

Клиничка слика[уреди | уреди извор]

У основи обољења се налази лабавост лигаментарног апарата, које може захватити и друге зглобове. Кад није оптерећено, овакво стопало има нормалне лукове табана. Тегобе проузрокује поремећај статике. Пошто је центар стопала у нивоу друге метатарзалне кости, дете хода са убацивањем предњег дела стопала унутра. Нелагодност у стопалу се ретко јавља у детињству.[1]

Дијагноза[уреди | уреди извор]

Препознаје се клиничким прегледом и провером плантограмом (отиском на папиру), или тродимензионалним, у специјалној „сунђерастој пени“, односно рачунарском анализом хода.[1]

Лечење[уреди | уреди извор]

Лечење се спроводи ортопедским ципелама са улошцима и физикалном терапијом. Лечење започиње већ у најранијем узрасту формирања сводова стопала (до треће, четврте године), вежбама јачања свих структура стопала које подразумевају ход по прстима/петама и нарочито босоноги по неравним подлогама (равне тврде подлоге неки с правом сматрају основним разлогом све веће појаве равних стопала).[1] Вежбе за исправљање равних табана су врло једноставне и могу бити чак и забавне малишанима. Једна од вежби је и хватање ножним прстима кликера или марамице са пода или ваљање празне боце табаном.[2] Новије оперативне технике, тзв. arthroereisis, имају за циљ темпорерно биомеханички проприоцептивно кориговање пронације стопала у подручју субталарно екстраартикуларно. То се постиже разним имплантантима.[1]

Време које је потребно да се табани исправе зависи од узраста и врсте деформитета, али важна је упорност у вежбању и ношењу ортопедских ципела.[2]

Превенција[уреди | уреди извор]

Да би се стопало правилно развило и ојачало, најважније је да дете хода босоного у природи, пре свега по шљунку или кори од дрвета. Обућа треба да буде удобна и лагана, са широким предњим делом, због правилног развоја прстију и без високих потпетица (од 2 до 3 цм) како би ослонац телу био равномерно распоређен по читавом стопалу. Додатни улошци се не препоручују јер вештачки одржавају свод стопала и још више слабе мишиће.[2]

Извори[уреди | уреди извор]

  1. ^ а б в г д Стетоскоп. инфо: „Равни табани“ Архивирано на сајту Wayback Machine (12. април 2010); 25.3.2008.
  2. ^ а б в Бебац: „Равни табани“, Приступљено 24. 4. 2013.
Молимо Вас, обратите пажњу на важно упозорење
у вези са темама из области медицине (здравља).
Молимо Вас, обратите пажњу на важно упозорење
у вези са темама из области медицине (здравља).