Радета Станковић

Радета Станковић
Лични подаци
Датум рођења	(1905-02-22)22. фебруар 1905.
Место рођења	Беч, Аустроугарска
Датум смрти	1996
Место смрти	Београд, СР Југославија

Детаљ споменика Васи Чарапићу.

Радета Станковић (Беч, 1905 – Београд, 1996) био је југословенски и српски вајар и универзитетски професор.

Биографија

Рођен је 1905. године у Бечу. Завршио је Краљевску академију за уметност и обрт у Загребу код професора Ивана Мештровића 1933. године. Био је на студијским путовањима у Француској, Великој Британији и осталим земљама. Добио је награду за споменик Скендербегу у Тирани 1939. године.

Први пут је излагао у Београду 1937. године. Учествовао је на бројним колективним изложбама у Југославији и иностранству, а самостално је излагао у Београду 1973. и 1988. године. Био је доцент на Академији ликовних уметности и затим професор на Академији примењених уметности у Београду од оснивања 1948. до одласка у пензију 1968. године.

Учествовао је 1957. на изложби савремене српске скулптуре, Галерија УЛУС-а, Београд.

Био је син лекара и члана намесништва др Раденка Станковића.

Стваралаштво

Нека Станковићева значајнија јавна остварења су:

• Споменик краљу Александру, Ниш 1939.
• Споменик обалском раднику, Београд 1952.
• Споменик Жарку Зрењанину, Зрењанин 1952.
• Споменик Васи Чарапићу, Београд 1950.
• Споменик палим борцима НОБ-а, Опово 1957.
• Споменик Народноослободилачкој борби, Кикинда 1967.
• Споменик Космајском НОП одреду, Космај 1982.
• Споменик „Партизан на вечној стражи“ на Гробљу ослободилаца Београда, Београд 1988.

Галерија

• 
  Споменик Васи Чарапићу, Београд
• 
  Споменик обалском раднику, Београд
• 
  Споменик Жарку Зрењанину, Зрењанин
• 
  Споменик Народноослободилачкој борби, Башаид

Види још

• Спомен дом вајара Радете Станковића

Спољашње везе

• Скулптуре Србије: уметници Архивирано на сајту Wayback Machine (4. март 2016)
• Ливница Јеремић; Вајари: Радета Станковић Архивирано на сајту Wayback Machine (9. март 2016)