Радослав Петковић

С Википедије, слободне енциклопедије
Радослав Петковић
Датум рођења(1953-07-21)21. јул 1953.(70 год.)
Место рођењаБеоград
 ФНР Југославија
Занимањекњижевник, преводилац, новинар

Радослав Петковић (Београд, 21. јул 1953) српски је књижевник.[1][2][3][4] Аутор је пет романа, две књиге прича и шест књига есеја. Превођен је на француски, немачки, грчки, мађарски, италијански, руски и словачки језик.[5]

Биографија[уреди | уреди извор]

Мајка му је била професорка француског језика, отац инжењер. У Београду је завршио гимназију, а 1982. дипломирао је на групи за југословенску и општу књижевност на Универзитету у Београду.

Од 1983. до 1987. био је главни уредник часописа Књижевна критика. Од 1988. до 1994. године радио је као секретар Задужбине Иве Андрића. У периоду од 1994. до 2001. године деловао је у статусу слободног уметника. Од 2001. до 2004. године био је генерални директор Завода за уџбенике и наставна средства у Београду. Од фебруара 2009. па до одласка у пензију 2018. у Покрајинском секретаријату за културу АП Војводине био је заменик секретара и помоћник.[6]

Бавио се превођењем са енглеског: преводио је прозу Толкина, Честертона, Роберта Луиса Стивенсона и Данијела Дефоа. Током деведесетих био је колумниста „НИН”-а,  дневног листа „Демократија”, као и стални сарадник „Времена” и „Европљанина”. Више од десет година био је редовни колумниста најтиражнијег српског дневног листа „Блиц”. Од 1993. био је аутор Времена књиге, од 1996. Стубова културе, а од 2014. Лагуне.

Живео је у Београду до 2000, када се преселио у Панчево. Од 2006. живи у Новом Саду, са супругом Владиславом Гордић Петковић.

Награде[уреди | уреди извор]

Дела[уреди | уреди извор]

Романи[уреди | уреди извор]

  • Пут у Двиград (1979)
  • Записи из године јагода (1983)
  • Сенке на зиду (1985)[12]
  • Судбина и коментари (1993)[13][14]
  • Савршено сећање на смрт (2008)[15]

Књиге прича[уреди | уреди извор]

  • Извештај о куги (1989)[16]
  • Човек који је живео у сновима (1998)

Књиге есеја[уреди | уреди извор]

  • Оглед о мачки (1995)
  • O Микеланђелу говорећи (2006)
  • Византијски интернет (2007)
  • Употреба вилењака (2008)
  • Колумбово јаје (2017)

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Петковић, Радослав. „Радослав Петковић”. Заузми позу - читај прозу. Приступљено 24. 1. 2020. 
  2. ^ Петковић, Радослав. „Радослав Петковић, почео штрајк глађу”. Вечерње новости. Приступљено 24. 1. 2020. 
  3. ^ Петковић, Радослав. „Савремена српска проза; зборник; број 23” (PDF). trstenicani.com. Архивирано из оригинала (PDF) 31. 10. 2020. г. Приступљено 24. 1. 2020. 
  4. ^ Петковић, Радослав. „Византија у српској постмодернистичкој прози”. nardus.mpn.gov.rs. Приступљено 24. 1. 2020. 
  5. ^ Geopoetika | Radoslav Petković: Destiny, Annotated Архивирано на сајту Wayback Machine (5. март 2016), Приступљено 24. 4. 2013.
  6. ^ „ДОБИТНИК „ВЕЉКОВE ГОЛУБИЦE“ РАДОСЛАВ ПЕТКОВИЋ”. Библиотека „Карло Бијелицки”. 24. 10. 2022. Приступљено 3. 2. 2023. 
  7. ^ а б Vojvodiny, Rádiodifúzna ustanovizeň Vojvodiny Rádio-televízia. „Petković: Nagrade su dobra promocija knjige”. Rádio-televízia Vojvodiny (на језику: словачки). Приступљено 2024-01-28. 
  8. ^ „Podsećanje na dosadašnje dobitnike Borine nagrade”. VRANJENEWS (на језику: српски). 2021-04-06. Приступљено 2024-01-28. 
  9. ^ Vojvodine, Javna medijska ustanova JMU Radio-televizija. „Radoslavu Petkoviću nagrada "Dušan Vasiljev". JMU Radio-televizija Vojvodine (на језику: српски). Приступљено 2024-01-28. 
  10. ^ Kovačević, Miona (2021-06-15). „Nagrada "Stefan Mitrov Ljubiša“ Radoslavu Petkoviću”. NOVA portal (на језику: српски). Приступљено 2024-01-28. 
  11. ^ „Pisac Radoslav Petković dobitnik nagrade „Veljkova golubica“ za 2022. godinu”. Лагуна. 25. 10. 2022. Приступљено 3. 2. 2023. 
  12. ^ „Senke na zidu - Radoslav Petković | Laguna”. www.laguna.rs (на језику: српски). Приступљено 2024-01-28. 
  13. ^ Жерајић, Јелена. „"Судбина и коментари" Радослава Петковића”. casopiskult.com. Архивирано из оригинала 16. 10. 2019. г. Приступљено 24. 1. 2020. 
  14. ^ Меденица, Иван. „"Чежња за изгубљеним временом". vreme.com. Приступљено 24. 1. 2020. 
  15. ^ Savršeno sećanje na smrt“ u prodaji od 5. aprila | Laguna”. www.laguna.rs (на језику: српски). Приступљено 2024-01-28. 
  16. ^ „Izveštaj o kugi / Čovek koji je živeo u snovima - Radoslav Petković | Laguna”. www.laguna.rs (на језику: српски). Приступљено 2024-01-28. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]