Ране (филм)
| Ране | |
|---|---|
 DVD омот | |
| Изворни наслов | Ране |
| Жанр | драма криминалистички |
| Режија | Срђан Драгојевић |
| Сценарио | Срђан Драгојевић |
| Продуцент | Драган Бјелогрлић Горан Бјелогрлић Никола Којо Милко Јосифов Александар Аврамовић |
| Главне улоге | Душан Пекић Милан Марић Шваба |
| Музика | Александар Хабић |
| Сценограф | Александар Денић |
| Сниматељ | Душан Јоксимовић |
| Монтажа | Петар Марковић |
| Продуцентска кућа | Кобра филм РТС |
| Година | 1998. |
| Трајање | 103 минута |
| Земља |  СР Југославија |
| Језик | српски |
| IMDb веза | |
Ране је српски филм снимљен 1998. године у режији Срђана Драгојевића. Главне улоге тумаче Душан Пекић и Милан Марић Шваба.[1][2]
Радња[уреди | уреди извор]
Филм је посвећен генерацијама рођеним после Тита. Базиран на истинитом догађају, филм прати судбину двојице дечака, Пинкија и Швабе, који одрастају на Новом Београду, у периоду 1991—1996. То је време када је земља пролазила кроз материјално пропадање и морални суноврат. Детињство главних јунака детерминисано је санкцијама, близином рата и криминализацијом читавог друштва, који удружени стварају сасвим нов систем вредности. Двојица адолесцената улазе у свет подземља и сањаjу да учествују у телевизијском програму у којем гостују жестоки момци са улица Београда. Пошто су се окушали у разним облицима криминала, њих двојица заиста доспевају у тај програм. Но, њихов успон у свету криминала прекида међусобни сукоб.[2]
Као и многи њихови вршњаци, Пинки и Шваба већ са четрнаест година улазе у свет криминала, прихватајући вредности Србије из тог периода, екс-комунистичке заједнице у хипер-транзицији, која, због рата и санкција, подсећа на театар апсурда. Идоли главних јунака су познати београдски криминалци и ТВ шоу „Пулс асфалта“ који такву фелу људи доводи у госте и ствара од њих медијске звезде. Пинки и Шваба маштају да једног дана гостују у својој омиљеној емисији и труде се, злочинима, да то заслуже. Након што успевају у томе, њихов успон у свету криминала се прекида међусобним сукобом. Шваба испаљује пет метака у Пинкија, несвестан тога да свог најбољег пријатеља рањава у иста она места у која је Христ рањен две хиљаде година раније. Пинки успева да преживи и након извесног времена бежи из болнице, те позива свог пријатеља на помирење. Помирење је више него ужасно - рањени дечак треба свом другу, по неписаном правилу, да направи пет потпуно истих рана како би се пријатељство обновило.[3]
Улоге[уреди | уреди извор]
| Глумац | Улога |
|---|---|
| Душан Пекић | Пинки |
| Милан Марић Шваба | Шваба |
| Драган Бјелогрлић | Љубиша Курчубић - Куре |
| Бранка Катић | Сузана |
| Предраг Мики Манојловић | Стојан |
| Горица Поповић | Невенка |
| Весна Тривалић | Лидија |
| Андреја Јовановић | Дијабола |
| Никола Којо | Бибер |
| Зорка Манојловић | Швабина бака |
| Оливера Викторовић | апотекарка |
| Данило Бата Стојковић | комшија |
| Феђа Стојановић | водитељ |
| Јелисавета Саблић | комшиница |
| Даница Максимовић | курва Нинана |
| Радослав Миленковић | инспектор |
| Никола Пејаковић | кафеџија |
| Мица Трофртаљка | муштерија |
| Сузана Златановић | професорка |
| Драган Зарић | портир |
| Драган Максимовић | болесник |
| Зоран Цвијановић | Немац који пуца из бункера |
| Милорад Мандић Манда | билдер |
| Велимир Бата Живојиновић | војник на тенку |
| Урош Ђурић | гост у емисији Пулс асфалта |
Награде[уреди | уреди извор]
- Награду за најбољи Глумачки пар године по избору читалаца ТВ Новости добили су Бранка Катић за улогу Сузане и Драган Бјелогрлић за улогу Љубише Курчубића Курета на Филмским сусретима у Нишу 1998. године.[4]
- Награду за најбољи сценарио на Фестивалу филмског сценарија у Врњачкој Бањи 1998.[5]
Занимљивости[уреди | уреди извор]
- Сценарио за филм инспирисан се истинитим догађајем школских другова Ивана Ивановића који су се стварности звали Беша и Марко.[6]
- Весна Тривалић је изјавила да јој је ово била најтежа улога у каријери јер су главни ликови били тако аутентични да се она борила да им се некако приближи.[7]
Културно добро[уреди | уреди извор]
Југословенска кинотека је, у складу са својим овлашћењима на основу Закона о културним добрима, 28. децембра 2016. године прогласила сто српских играних филмова (1911-1999) за културно добро од великог значаја. На тој листи се налази и филм "Ране".[8]
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ „Ране”. filmovi.com. Приступљено 25. 7. 2013.
- ^ а б „Ране”. Филмски центар Србије. Архивирано из оригинала 05. 02. 2021. г. Приступљено 30. 1. 2021.
- ^ „Ране, филм”. Ртс. Приступљено 17. 1. 2021.
- ^ „Једна од најпрестижнијих акција ТВ новости, Глумачки пар, ОНА и ОН, бележи 40 година”. tv.novosti.rs. Приступљено 25. 7. 2013.
- ^ „22. фестивал филмског сценарија - награде и признања”. Screenfest. Приступљено 17. 1. 2021.
- ^ „Dragan Bjelogrlić: Antidržavni filmovi za državne pare”. Prva Srpska Televizija. Архивирано из оригинала 24. 9. 2015. г. Приступљено 4. 9. 2015.
- ^ „Ране”. youtube.com. Приступљено 18. 3. 2020.
- ^ „Сто српских играних филмова (1911-1999) проглашених за културно добро од великог значаја”. Југословенска Кинотека. Приступљено 5. 2. 2021.
