Сирогојно

Сирогојно
Сирогојно;
	Црква у Сирогојну
Административни подаци
Држава	Србија
Управни округ	Златиборски
Општина	Чајетина
Становништво
— 2011.	630
Географске карактеристике
Координате	43° 41′ 27″ С; 19° 53′ 10″ И / 43.6908° С; 19.8861° И
Временска зона	UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Апс. висина	911 m
	Сирогојно Сирогојно на карти Србије
Остали подаци
Поштански број	31207
Позивни број	031
Регистарска ознака	UE

Сирогојно је насеље у Србији у општини Чајетина у Златиборском округу. Према попису из 2011. било је 630 становника

Географија[уреди | уреди извор]

Сирогојно се налази у источном делу Златибора. Развило се око цркве подигнуте почетком 19. века, а затим и око школе, задруге, сеоских кафана и пекара. Црква Светих Петра и Павла саграђена је 1821. године и стављена је под заштиту државе. У њој се чувају многе вредности, попут врата у дуборезу и више икона из 19. века, а на њеним зидовима су уписана имена изгинулих ратника из Првог свјетског рата.

Подручје Сирогојна, ком припадају и села Дренова, Жељине, Трнава и Чичкова, има поприлично спомен-обележја из Другог свјетског рата. Споменик на Владајама, биста проте Милана Смиљанића, спомен плоча на згради школе у Трнави у којој је учио народни херој Саво Јовановић Сирогојно и родна кућа овог хероја у Трнави само су неки од њих. Овде се налази ОШ „Саво Јовановић Сирогојно” Сирогојно.

У Сирогојну се налази и етно-село, Музеј на отвореном „Старо село“ представља скупину златиборских кућа и пропратних дрвених зграда, скупљених са свих страна Златибора.

Чувене су и сирогојнске плетиље, чији џемпери од овчије вуне се продају и у Европи и њима у част отворен Музеј плетиља, отворен 2008. године. Током сезоне, овде се организују ликовни, књижевни, музички и други сусрети, изложбе, предавања и летње школе.^[1]

Спомен биста проте Милана Смиљанића
Музеј плетиља
Зграда школе

Демографија[уреди | уреди извор]

У насељу Сирогојно живи 643 пунолетна становника, а просечна старост становништва износи 43,8 година (42,7 код мушкараца и 44,9 код жена). У насељу има 232 домаћинства, а просечан број чланова по домаћинству је 3,29.

Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.

График промене броја становника током 20. века

Демографија^[2]
Година	Становника
1948.	1.055
1953.	1.129
1961.	1.099
1971.	962
1981.	890
1991.	844	844
2002.	763	763

Етнички састав према попису из 2002.‍^[3]

Срби	762	99,86%
Руси	1	0,13%
непознато	0	0,0%

Становништво према полу и старости^[4]


	м	ж
?	1	2
80+	15	18
75—79	12	21
70—74	23	27
65—69	26	29
60—64	16	23
55—59	16	17
50—54	38	33
45—49	43	35
40—44	22	16
35—39	22	23
30—34	26	20
25—29	30	29
20—24	23	16
15—19	27	24
10—14	18	13
5—9	11	21
0—4	15	12
Просек :	42,7	44,9

Домаћинства

**Број домаћинстава према пописима из периода 1948—2002.**
Година пописа	1948.	1953.	1961.	1971.	1981.	1991.	2002.
Број домаћинстава	187	192	215	227	241	234	232

**Број домаћинстава по броју чланова према попису из 2002.**
Број чланова	1	2	3	4	5	6	7	8	9	10 и више	Просек
Број домаћинстава	38	63	26	50	26	17	7	5	0	0	3,29

Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу

Пол	Укупно	Неожењен/Неудата	Ожењен/Удата	Удовац/Удовица	Разведен/Разведена	Непознато
Мушки	340	101	215	23	1	0
Женски	333	53	213	58	7	2
УКУПНО	673	154	428	81	8	2

Становништво по делатностима које обавља

Пол	Укупно	Пољопривреда, лов и шумарство	Рибарство	Вађење руде и камена	Прерађивачка индустрија
Мушки	197	84	0	0	51
Женски	144	51	0	0	49
УКУПНО	341	135	0	0	100
Пол	Производња и снабдевање	Грађевинарство	Трговина	Хотели и ресторани	Саобраћај, складиштење и везе
Мушки	1	13	15	7	3
Женски	0	0	11	5	1
УКУПНО	1	13	26	12	4
Пол	Финансијско посредовање	Некретнине	Државна управа и одбрана	Образовање	Здравствени и социјални рад
Мушки	0	1	2	8	2
Женски	1	2	0	4	7
УКУПНО	1	3	2	12	9
Пол	Остале услужне активности	Приватна домаћинства	Екстериторијалне организације и тела	Непознато
Мушки	10	0	0	0
Женски	11	0	0	2
УКУПНО	21	0	0	2

Види још[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

^ Финдрук, Р. (1998). Народно неимарство. Сирогојно: Музеј Старо село
^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9.
^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9.
^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7.

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Фото галерија Етно-села Сирогојно
Мапе, аеродроми и временска ситуација локација (Fallingrain)
Гугл сателитска мапа (Maplandia)
Сирогојно Архивирано на сајту Wayback Machine (11. јануар 2010)
Сирогојно Комплетан водич кроз Србију
Сирогојно www.rts.rs

[1] Финдрук, Р. (1998). Народно неимарство. Сирогојно: Музеј Старо село

[2] „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9.

[3] „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9.

[4] „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7.

[1]

[2]

[3]

[4]

Нормативна контрола
Међународне	VIAF
Државне	Немачка Израел Сједињене Државе