Соларни календар
Соларни календар је календар чији датуми/надневци указују на положај Земље током њене револуције око Сунца,[1][2] одн. привидни положај Сунца приликом његовог кретања по небеској сфери. Грегоријански календар, широко прихваћен као стандард у свету, је пример соларног календара. Главне друге врсте календара су лунарни и лунисоларни календар, чији месеци одговарају циклусима Месечевих фаза. Месеци грегоријанског календара не одговарају циклусима Месечеве фазе.
Сматра се да су Египћани били први који су развили соларни календар, користећи као фиксну тачку поновно појављивање Пасје звезде – Сиријуса или Сотиса – на источном небу, што се поклопило са годишњим изливањем реке Нил. Они су направили су календар од 365 дана, који се састоји од 12 месеци од по 30 дана, са 5 дана додатих на крају године. Међутим, неуспех Египћана да узму у обзир додатни делић дана довео је до тога да њихов календар постепено акумулира грешке.[3]
Тропски соларни календари[уреди | уреди извор]
Ако се положај Земље (или Сунца) прати у односу на еквинокс, (равнодневицу, пролећну или јесењу), онда датуми указују на годишње доба (чиме су синхронизовани са деклинацијом Сунца). Такав календар се зове тропски соларни календар.
Средња календарска година таквог календара апроксимира неки облик тропске године (типично средњу тропску годину или годину пролећне равнодневице).
Следећи календари су соларни:[4]
- Грегоријански календар[5][6][7][8]
- Јулијански календар[9][10]
- Бахаистички календар[11][12][13]
- Коптски календар[14][15][16]
- Ирански календар[17][18][19]
- Малајаламски календар
- Тамилски календар
- Тајландски соларни календар
Сви ови календари имају годину од 365 дана, која се повремено продужава за један дан, током преступне године.
Сидерални соларни календари[уреди | уреди извор]
Ако се положај Земље рачуна у односу на положај непокретних звезда, онда датуми указују на зодијачко сазвежђе близу којег се налази Сунце. Такав календар се назива сидерални соларни календар.
Средња календарска година таквог календара апроксимира сидералну годину.
Хинду календар и Бенгалски календар су сидерални соларни календари. И они обично имају годину од 365 дана и повремено додају један дан у преступној години.
Несоларни календари[уреди | уреди извор]
Од календара који нису соларни, имамо исламски календар који је чисто лунарни календар, као и календаре који су синхронизовани са синодичким периодом Венере или са хелијакалним изласцима звезда.
Лунисоларни календари[уреди | уреди извор]
Лунисоларне календаре можемо сматрати за соларне календаре, мада њихови датуми указују још и на месечеве мене. Пошто типични лунисоларни календар има годину састављену од целог броја лунарних месеци, он не може указати на положај Земље на орбити око Сунца тако добро као чисто соларни календар.
Види још[уреди | уреди извор]
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ Meeus, Jean (1991). „Chapter 12: Transformation of Coordinates”. Astronomical Algorithms. Richmond, VA: Willmann Bell, Inc. ISBN 0-943396-35-2.
- ^ Jenkins, Alejandro (2013). „The Sun's position in the sky”. European Journal of Physics. 34 (3): 633—652. Bibcode:2013EJPh...34..633J. S2CID 119282288. arXiv:1208.1043
. doi:10.1088/0143-0807/34/3/633.
- ^ „Solar calendar | chronology | Britannica”.
- ^ Ben-Menahem, Ari (2009). Historical Encyclopedia of Natural and Mathematical Sciences. 1. стр. 863. ISBN 9783540688310.
- ^ Spathaky, Mike. „Old Style and New Style Dates and the change to the Gregorian Calendar: A summary for genealogists”.
- ^ Chiesa Cattolica (1752). Kalendarium Gregorianum perpetuum [Perpetual Gregorian calendar] (на језику: латински). стр. 17,18.
- ^ Bond, John James (1875). „Commencement of the Year, on the 1st of January or otherwise, and adoption of the Gregorian Calendar”. Handy Book of Rules and Tables for Verifying Dates With the Christian Era Giving an Account of the Chief Eras and Systems Used by Various Nations... London: George Bell & Sons.
- ^ Carabias Torres, A. M (2012). Salamanca y la medida del tiempo (на језику: шпански). Salamanca: Ediciones Universidad de Salamanca.
- ^ „Berbers mark New Year in Algeria, welcoming 2968”. Daily Sabah. 12. 1. 2018. Приступљено 25. 6. 2019. „The Berber calendar is an agrarian system, based around the seasons and agricultural work, that was inspired by the Julian calendar.”
- ^ Parker, R. A. (мај 1974). „Ancient Egyptian Astronomy”. Philosophical Transactions of the Royal Society of London. Series A, Mathematical and Physical Sciences. 276 (1257): 51—65. JSTOR 74274.
- ^ Lambden, Stephen (2018). Kitab al-asma' – The Book of Names. Lambden states that the "source did not, however, give precise details about where the calendral materials were located in the Kitab al-asma'."
- ^ Taylor, John (2000-09-01). „On Novelty in Ayyám-i-Há and the Badí calendar”. bahai-library.org. Приступљено 2006-09-24.
- ^ MacEoin, Denis (1994). Rituals in Babism and Baha'ism. Pembroke Persian Papers. 2 (illustrated изд.). British Academic Press. стр. 107. ISBN 978-1-85043-654-6.
- ^ United States Congressional Serial Set. 1673. Washington: Government Printing Office. 1876. стр. 1348. Архивирано из оригинала 2022-06-12. г. Приступљено 2022-06-12.
- ^ Nabil, Michael. A Brief History of Patriarchs Coptic Church. CreateSpace Independent Publishing. стр. 7. Архивирано из оригинала 2022-09-30. г. Приступљено 2022-09-13.
- ^ Tamrat, Tadesse (2008). „Ethiopian Calendar & Millennia Highlights”. International Journal of Ethiopian Studies. 3 (2): 177—88. JSTOR 27828897. Архивирано из оригинала 13. 9. 2022. г. Приступљено 13. 9. 2022.
- ^ Heydari-Malayeri, M. (2004). „A concise review of the Iranian calendar”. Paris Observatory.
- ^ Hallock, Richard T. (1969). „Persepolis Fortification Tablets”. Oriental Institute Publications. University of Chicago Press. 92: 3, 75–76.
- ^ „CALENDARS”. Encyclopaedia Iranica. Приступљено 2019-05-19.
Литература[уреди | уреди извор]
- Meeus, Jean (1991). „Chapter 12: Transformation of Coordinates”. Astronomical Algorithms. Richmond, VA: Willmann Bell, Inc. ISBN 0-943396-35-2.
- Dershowitz, Nachum; Reingold, Edward M. (1997). Calendrical Calculations. Cambridge University Press. ISBN 978-0-521-56474-8. Архивирано из оригинала 17. 10. 2002. г. Приступљено 07. 07. 2017. with Online Calculator
- Dershowitz, Nachum; Reingold, Edward M. (2008). Calendrical Calculations. Cambridge: Cambridge University Press. ISBN 9780521885409.
- Birashk, Ahmad (1993). A comparative Calendar of the Iranian, Muslim Lunar, and Christian Eras for Three Thousand Years. Mazda Publishers. ISBN 978-0-939214-95-2.
- Richards, EG (1998). Mapping Time, the calendar and its history. Oxford University Press. ISBN 978-0-19-850413-9.
- Doggett, LE (1992). „Calendars”. Ур.: Seidelmann, P. Kenneth. Explanatory Supplement to the Astronomical Almanac. University Science Books. ISBN 978-0-935702-68-2. Архивирано из оригинала 1. 4. 2004. г.
- Aveni, Anthony F. (2000). Empires of Time: Calendars, Clocks, and Cultures (reprint of 1990 original изд.). London: Tauris Parke. ISBN 978-1-86064-602-7. OCLC 45144264.
- „calendar”, American Heritage Dictionary (5th изд.), 2017
- Björnsson, Árni (1995) [1977]. High Days and Holidays in Iceland. Reykjavík: Mál og menning. ISBN 978-9979-3-0802-7. OCLC 186511596.
- Rose, Lynn E. (1999). Sun, Moon, and Sothis. Kronos Press. ISBN 978-0-917994-15-9.
- Schuh, Dieter (1973). Untersuchungen zur Geschichte der Tibetischen Kalenderrechnung. Wiesbaden: Franz Steiner Verlag. OCLC 1150484.
- Spier, Arthur (1986). The Comprehensive Hebrew Calendar. Feldheim Publishers. ISBN 978-0-87306-398-2.
- Zerubavel, Eviatar (1985). The Seven Day Circle: The History and Meaning of the Week. University of Chicago Press. ISBN 978-0-226-98165-9.
- Fraser, Julius Thomas (1987). Time, the Familiar Stranger (illustrated изд.). Amherst: University of Massachusetts Press. ISBN 978-0-87023-576-4. OCLC 15790499.
- Whitrow, Gerald James (2003). What is Time?. Oxford: Oxford University Press. ISBN 978-0-19-860781-6. OCLC 265440481.
- C.K, Raju (2003). The Eleven Pictures of Time. SAGE Publications Pvt. Ltd. ISBN 978-0-7619-9624-8.
- C.K, Raju (1994). Time: Towards a Consistent Theory. Springer. ISBN 978-0-7923-3103-2.
- al-Biruni (1879). The Chronology of Ancient Nations, Chapter VII. C. Edward Sachau. London.
- Belenkiy, Ari (2002). „A Unique Feature of the Jewish Calendar – Dehiyot”. Culture and Cosmos. 6: 3—22.
- Jonathan Ben-Dov (2008). Head of All Years: Astronomy and Calendars at Qumran in their Ancient Context. Leiden: Brill.
- Blackburn, Bonnie; Leofranc Holford-Strevens (2000). The Oxford Companion to the Year: An Exploration of Calendar Customs and Time-reckoning. USA: Oxford University Press.
- Burnaby, Sherrard Beaumont (1901). Elements of the Jewish and Muhammadan Calendars. London: George Bell and Sons.
- Bushwick, Nathan (1989). Understanding the Jewish Calendar. New York/Jerusalem: Moznaim. ISBN 978-0-940118-17-1.
- Feldman, William Moses (1978). Rabbinical Mathematics and Astronomy (3rd изд.). New York: Sepher-Hermon Press.
- Poznanski, Samuel (1910). „Calendar (Jewish), Encyclopædia of Religion and Ethics”. 3. Edinburgh: T. & T. Clark: 117—124.
- Reingold, Edward M.; Dershowitz, Nachum (2001). Calendrical Calculations: The Millennium Edition (2 изд.). Cambridge University Press. стр. 723–730. ISBN 978-0-521-77752-0.
- Resnikoff, Louis A. (1943). Jewish Calendar Calculations. Scripta Mathematica. 9. стр. 191—195,274—277.
- Schwartz, Eduard (1905). Christliche und jüdische Ostertafeln (Abhandlungen der königlichen Gesellschaft der Wissenschaften zu Göttingen. Philologisch-Historische Klasse. Neue Folge, Band viii). Berlin.
- Spier, Arthur (1986). The Comprehensive Hebrew Calendar: Twentieth to the Twenty-Second Century 5660–5860/1900–2100. Jerusalem/New York: Feldheim Publishers.
- Stern, Sacha (2001). Calendar and Community: A History of the Jewish Calendar 2nd Century BCE to 10th Century CE. Oxford University Press. ISBN 978-0-19-827034-8.
- U.S. Naval Observatory; U.K. Hydrographic Office, H.M. Nautical Almanac Office (2008). The Astronomical Almanac for the Year 2010. U.S. Govt. Printing Office. стр. C5. ISBN 978-0-7077-4082-9.
- U.S. Naval Observatory Nautical Almanac Office (1992). P. Kenneth Seidelmann, ур. Explanatory Supplement to the Astronomical Almanac. University Science Books, Mill Valley, CA. стр. 12. ISBN 0-935702-68-7.
- Blanco-Muriel, Manuel; Alarcón-Padilla, Diego C; López-Moratalla, Teodoro; Lara-Coira, Martín (2001). „Computing the Solar Vector” (PDF). Solar Energy. 70 (5): 431—441. Bibcode:2001SoEn...70..431B. doi:10.1016/s0038-092x(00)00156-0. Архивирано из оригинала (PDF) 09. 05. 2014. г. Приступљено 07. 05. 2023.
- Ibrahim Reda; Afshin Andreas. „Solar Position Algorithm for Solar Radiation Applications” (PDF). Приступљено 28. 2. 2012.
- Blegen, Carl W. (25. 12. 2013). Vogeikoff-Brogan, Natalia, ур. „An Odd Christmas”. From the Archivist's Notebook. Приступљено 1. 4. 2018.
- Dershowitz, D.; Reingold, E. M (2008). Calendrical Calculations (3rd изд.). Cambridge: Cambridge University Press.
- Gregory XIII (1582). Inter Gravissimas [Amongst the most serious tasks of our pastoral office]. Превод: Wikisource.
- Meeus, J.; Savoie, D. (1992). „The history of the tropical year”. Journal of the British Astronomical Association. 102 (1): 40—42. Bibcode:1992JBAA..102...40M.
- Moyer, Gordon (1983). Coyne, G. V.; Hoskin, M. A.; Pedersen, O., ур. Aloisius Lilius and the Compendium Novae Rationis Restituendi Kalendarium. Gregorian Reform of the Calendar: Proceedings of the Vatican Conference to Commemorate its 400th Anniversary. Vatican City: Pontifical Academy of Sciences, Specolo Vaticano. стр. 171—188.
- Poole, Robert (1995). „'Give us our eleven days!': calendar reform in eighteenth-century England”. Past & Present. Oxford Academic. 149 (1): 95—139. JSTOR 651100. doi:10.1093/past/149.1.95. Архивирано из оригинала 29. 10. 2020. г. Приступљено 4. 12. 2020.
- Richards, E. G. (1998). Mapping Time: The Calendar and its History. Oxford University Press.
- Richards, E. G. (2013). „Calendars”. Ур.: Urban, S. E.; Seidelmann, P. K. Explanatory Supplement to the Astronomical Almanac (3rd изд.). Mill Valley CA: University Science Books. стр. 585—624. ISBN 978-1-891389-85-6.
- Seidelmann, P. K., ур. (1992). Explanatory Supplement to the Astronomical Almanac (2nd изд.). Sausalito, CA: University Science Books.
- Swerdlow, N. M. (1986). „The Length of the Year in the Original Proposal for the Gregorian Calendar”. Journal for the History of Astronomy. 17 (49): 109—118. Bibcode:1986JHA....17..109S. S2CID 118491152. doi:10.1177/002182868601700204.
- Walker, G. W. (јун 1945). „Easter Intervals”. Popular Astronomy. св. 53 бр. 6. стр. 162—178, 218—232. Bibcode:1945PA.....53..218W.
- Ziggelaar, A. (1983). Coyne, G. V.; Hoskin, M. A.; Pedersen, O., ур. The Papal Bull of 1582 Promulgating a Reform of the Calendar. Gregorian Reform of the Calendar: Proceedings of the Vatican Conference to Commemorate its 400th Anniversary. Vatican City: Pontifical Academy of Sciences, Specolo Vaticano. стр. 201—239.
- Barsoum, Ignatius A. (2003). The Scattered Pearls: A History Of Syriac Literature And Sciences. Piscataway: Georgias Press.
- Borkowski, K. M. (1991). „The tropical calendar and solar year”. Journal of the Royal Astronomical Society of Canada. 85 (3): 21—130. Bibcode:1991JRASC..85..121B.
- Coyne, G. V.; Hoskin, M. A.; Pedersen, O., ур. (1983). Gregorian Reform of the Calendar. Vatican Conference to Commemorate its 400th Anniversary, 1582–1982. Vatican City: Pontifical Academy of Sciences, Vatican Observatory (Pontificia Academia Scientarum, Specola Vaticana).
- Duncan, D. E (1999). Calendar: Humanity's Epic Struggle To Determine A True And Accurate Year. HarperCollins. ISBN 9780380793242.
- Morrison, L. V.; Stephenson, F. R. (2004). „Historical values of the Earth's clock error ΔT and the calculation of eclipses”. Journal for the History of Astronomy. 35, part 3 (120): 327—336. Bibcode:2004JHA....35..327M. S2CID 119021116. doi:10.1177/002182860403500305.
- Moyer, Gordon (мај 1982). „The Gregorian Calendar”. Scientific American. св. 246 бр. 5. стр. 144—152.
- Pedersen, O (1983). Coyne, G. V.; Hoskin, M. A.; Pedersen, O., ур. The Ecclesiastical Calendar and the Life of the Church. Gregorian Reform of the Calendar: Proceedings of the Vatican Conference to Commemorate its 400th Anniversary. Vatican City: Pontifical Academy of Sciences, Specolo Vaticano. стр. 17—74.
Спољашње везе[уреди | уреди извор]
Медији везани за чланак Соларни календар на Викимедијиној остави- Correspondence between Hebrew and Islamic calendars, months and holidays (pdf)
- Solar Position Algorithm, at National Renewable Energy Laboratory's Renewable Resource Data Center website.
- Sun Position Calculator, at An interactive calculator showing the Sun's path in the sky.
- NOAA Solar Calculator, at the NOAA Earth System Research Laboratory's Global Monitoring Division website.
- NOAA's declination and sun position calculator
- HORIZONS System, at the JPL Архивирано на сајту Wayback Machine (4. април 2014) website. Very accurate positions of Solar System objects based on the JPL DE series ephemerides.
- General ephemerides of the solar system bodies, at the IMCCE website. Positions of Solar System objects based on the INPOP series ephemerides.
