Срђан Мијаиловић

С Википедије, слободне енциклопедије
Срђан Мијаиловић
FC Zenit Saint Petersburg vs. Red Star Belgrade, 22 November 2022 22.jpg
Мијаиловић на пријатељском сусрету са Зенитом, у новембру 2022.
Лични подаци
Пуно име Срђан Мијаиловић
Надимак Мићко[1]
Датум рођења (1993-11-10)10. новембар 1993. (30 год.)
Место рођења Пожега, СР Југославија
Висина 1,78 m
Позиција задњи везни
Клупске информације
Тренутни клуб
 Црвена звезда
Број 33
Јуниорска каријера
0000—2010. Црвена звезда
Сениорска каријера*
Године Клуб Наст. (Гол)
2010—2013. Црвена звезда 52 (0)
2013—2017. Кајсериспор 78 (1)
2017—2020. Крила Совјетов 67 (4)
2020—2022. Чукарички 59 (1)
2022— Црвена звезда [а]38 (1)
Репрезентативна каријера**
2009—2010. Србија до 17 11 (0)
2011—2012. Србија до 19 4 (0)
2013—2015. Србија до 21 12 (0)
2012. Србија 5 (0)
* Датум актуелизовања: 29. децембар 2023.
** Датум актуелизовања: 7. јун 2017.

Срђан Мијаиловић (Пожега, 10. новембар 1993) је српски фудбалер, који игра на позицији задњег везног и централног везног играча. Тренутно наступа за Црвену звезду.

Клупска каријера[уреди | уреди извор]

Мијаиловић је прошао омладинску школу Црвене звезде а за први тим "црвено-белих" дебитовао је са 17 година у сезони 2010/11. код тренера Роберта Просинечког.[5] У пролеће 2011. уписао је 13 мечева, у такмичарској 2011/12. се 21 пут нашао у тиму у Суперлиги. Статус у последњој сезони у клубу му се погоршао, падање у други план био је и једна од разлога да оде на непопуларан начин – захтевом за раскид уговора.[6] Није Црвена звезда остала без евра надокнаде, међутим, припало јој је далеко мање него што се очекивало.[7]

Турски Кајзери је платио једино што је био дужан по слову прописа ФИФА и УЕФА о уложеном у развој играча и броју мечева у репрезентативним селекцијама. Разлог за Мијаиловићево незадовољство била је скромна минутажа у пролећном делу првенства 2012/13, посебно од доласка Рикарда Са Пинта на клупу. Нашао се свега три пута међу стартерима, два пута кад је већ све у шампионској трци било решено после Звездиног пораза од Партизана у Хумској. Током периода у првом тиму Црвене звезде Мијаиловић је играо углавном као задњи везни, али било је и периода кад је покривао штоперску позицију.

За Кајзери је играо три и по сезоне и за то време одиграо 78 лигашких утакмица и постигао један гол. У зиму 2017. прешао је у руски Крила Совјетов.[8] Са њима је у пролећном делу руског шампионата (сез. 2016/17), од доласка у клуб углавном био на терену. Уписао је 13 утакмица (стартер 11 пута), на позицији задњег везног. Од 31. маја 2020. је постао слободан играч, пошто му је истекао уговор са екипом Крила Совјетова.[9]

Крајем октобра 2020. године је потписао уговор са Чукаричким.[10]

У матичну Црвену звезду вратио се на крају летњег прелазног рока 2022. године.[11]

Репрезентација[уреди | уреди извор]

Мијаиловић је постао сениорски репрезентативац Србије 2012. године. За репрезентацију Србије дебитовао је 31. маја 2012. године у пријатељском сусрету против Француске (0:2) у Ремсу. Тадашњи селектор Синиша Михајловић га је те 2012. године позивао и дао му шансу да стартује на два меча у квалификацијама за Мондијал у Бразилу, против Шкотске на Острву и Белгије у Београду. За национални тим је одиграо укупно 5 утакмица.[12]

Трофеји[уреди | уреди извор]

Црвена звезда

Напомене[уреди | уреди извор]

  1. ^ Не укључује сусрет 11. кола Суперлиге Србије за сезону 2023/24.[2] Утакмица је накнадно регистрована службеним резултатом,[3] услед непрописног наступа капитена Радничког 1923, Милоша Видовића.[4]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ „Čukarički se ozbiljno pojačao - potpisao Mijailović”. Direktno.rs. 22. 10. 2020. Приступљено 14. 1. 2022. 
  2. ^ „Раднички 1923 д.о.о. (Крагујевац) 3 : 4 Црвена звезда (Београд)”. Фудбалски савез Србије. 8. 10. 2023. Приступљено 29. 12. 2023. 
  3. ^ „Црвена звезда ипак службеним резултатом победила Раднички 1923, Крагујевчани кажњени за велику грешку”. Танјуг. Радио-телевизија Србије. 13. 10. 2023. Приступљено 29. 12. 2023. 
  4. ^ „Veliki propust Radničkog, Zvezdi pobeda u Kragujevcu službenim rezultatom – 3:0”. mozzartsport.com. 8. 10. 2023. Приступљено 29. 12. 2023. 
  5. ^ „Звезда вратила играча после девет година: Никада нисам преговарао са вечитим ривалом”. Спортски журнал. 16. 9. 2022. Приступљено 17. 9. 2022. 
  6. ^ „Мијаиловић и Пантић поднели захтев за раскид уговора са Звездом!”. novosti.rs. Приступљено 7. 6. 2017. 
  7. ^ „Mijailović ponovo na Marakani: Kada je odlazio Zvezda dobila 350.000 evra, sada se vratio po titulu”. mozzartsport.com. 16. 9. 2022. Приступљено 17. 9. 2022. 
  8. ^ „Срђан Мијаиловић има нови клуб”. mozzartsport.com. Архивирано из оригинала 10. 02. 2017. г. Приступљено 7. 6. 2017. 
  9. ^ „Да ли је сада потребан Звезди? Срђан Мијаиловић је слободан играч!”. mondo.rs. 24. 5. 2020. Приступљено 18. 9. 2020. 
  10. ^ „Мијаиловић потписао за Чукарички: Амбиције су високе”. Спортски журнал. 25. 10. 2020. Приступљено 26. 10. 2020. 
  11. ^ „Срђан Мијаиловић се вратио у Звезду!”. ФК Црвена звезда, званична презентација. 16. 9. 2022. Приступљено 16. 9. 2022. 
  12. ^ „Срђан Мијаиловић”. reprezentacija.rs. Приступљено 18. 9. 2020. 
  13. ^ „Звезда подигла шести шампионски пехар у низу”. ФК Црвена звезда, званична презентација. 28. 5. 2023. Приступљено 29. 5. 2023. 
  14. ^ „Златна генерација - Трећа дупла круна у низу”. ФК Црвена звезда, званична презентација. 25. 5. 2023. Приступљено 29. 5. 2023. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Срђан_Мијаиловић&oldid=27530761”