Столњак

С Википедије, слободне енциклопедије
Традиционални румунски столњак направљен у Мармарошу
Гингам дезен један је од најпопуларнијих дезена за столњаке (чувени "карирани столњак")
Празнични сто са столњаком од дамаста

Столњак је тканина која се користи да се покрије сто. Неки су углавном украсни, што такође може помоћи у заштити стола од огреботина и мрља. Остали столњаци дизајнирани су тако да се стављају на трпезаријски сто пре него што се постави посуђе и храна.

Облици и величине[уреди | уреди извор]

Столњаци су најчешће округли, квадратни, овални и дугуљасти или правоугаони, што одговара најчешћим облицима стола. Људи обично купују столњаке по мери, а неки одлучују да направе свој.

Материјали[уреди | уреди извор]

Данас, столњаци су обично направљени од памука, материјала који се може чистити, али могу бити готово било ког материјала, укључујући и осетљиве тканине као што су вез свиле.

Историја[уреди | уреди извор]

У многим европским културама бели, или углавном бели, столњаци били су стандардни покривачи за сто, током вечере. У каснијем средњовековном периоду, ширење висококвалитетног белог платна или памучне тканине био је важан део припреме за гозбу у богатом домаћинству. Временом је обичај слагања посуђа на столњак постао уобичајен за већину друштвених класа осим за најсиромашније. Како су се у 20. веку прехрамбене навике мењале, развио се много већи распон стилова постављања стола. Неке формалне вечере и даље користе беле столњаке, често дамаст, али могуће су и друге боје.

Посебни случајеви[уреди | уреди извор]

Крпе и салвете Перуђа израђене су од средњег века. Белe сy, са карактеристичним плавим пругама.[1][2]

Викторијански ентеријери били су препуни густих, украшених завеса и столњацима који су се пружали до пода на било којој врсти стола.[3]

Види још[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Harris, Karen. „Perugia Tablecloths”. www.larsdatter.com. Архивирано из оригинала 17. 09. 2016. г. Приступљено 2. 10. 2016. 
  2. ^ „Towel V&A Search the Collections”. collections.vam.ac.uk. Приступљено 2. 10. 2016. 
  3. ^ Bott and Clephane, Our Mothers, Gollancz 1932, p60