Студентски трг

Координате: 44° 49′ 09″ С; 20° 27′ 27″ И / 44.81910° С; 20.45742° И / 44.81910; 20.45742
С Википедије, слободне енциклопедије
44° 49′ 09″ С; 20° 27′ 27″ И / 44.81910° С; 20.45742° И / 44.81910; 20.45742
Студентски
трг
Општина Градска општина Стари град (Београд)
Почетак Узун-Миркова ул. и Васина ул.
Крај ул. Васе Чарапића и ул. Браће Југовића
Створена почетком 19. века
Стари називи Краљев трг
Студентски трг са Етнографским музејом у позадини

Студентски трг је најстарији градски трг у Београду и заузима простор између улице Васе Чарапића до Узун-Миркове.[1] У оквиру Студентског трга се налази и Универзитетски парк.

Трг у XIX веку[уреди | уреди извор]

За време Турске окупације, овде се налазило турско гробље, које се ту налазило до шездесетих година 19. века.[2] На месту данашњег Универзитетског парка, 1824. године отворено је Пазариште, које је касније преименовано у Велика пијаца. Негде 1860-тих на источном делу су били хотел "Македонија", кафана код "Танаска Рајића", по једна колонијално-бакалска радња и фурунџиница. На крову Велике школе је била осматрачница за пожар.[3] Приликом прераде урбанистичког плана 1869. Студентски трг је добио правилнији облик. На једној страни трга је остала Велика пијаца, док је на другој направљен парк.[4] Препознатљивост тргу даје Капетан-Мишино здање, које је било и остало место препознавања овог трга. Кад је наш велики добротвор Миша Анастасијевић 1863. године поклонио овај објекат, Лицеј је био претворен у Велику школу.[5] Тај објекат данас користи Ректорат Универзитета у Београду.

Западно од Капетан-Мишиног здања, преко пута ул. Вука Караџића, налазе се здања пре рата позната као Нови универзитет. Ту се 1840-тих налазило неколико кућа. Једна од њих је била кућа капетана Мише Анастасијевића, у којој је живео кнез Александар Карађорђевић, пре него што се преселио у кућу браће Симић на Теразијама, а овде ће "много доцније" бити смештен Народни музеј.[6]

Трг у XX веку[уреди | уреди извор]

Почетком 1920-тих на Великој пијаци се налазило "источњачко шаренило, прљавштина и метеж", са пиљарским баракама. Поводом краљеве свадбе 1922. један део пијаце је регулисан како би био створен сквер пред универзитетом.[7]

Године 1927, је завршено склањање Велике пијаце, и тада је цео простор претворен у парк. 1897. овде је подигнут споменик Јосифу Панчићу, а 1930. је пренет споменик Доситеја Обрадовића. Зграда Берзе је подигнута 1934, данас је у њој Етнографски музеј. Споменик Јовану Цвијићу откривен је 1953. године. Раније се у парку налазила чесма посвећена Александару Обреновићу.

Пре Првог светског рата на ивицама трга су се налазила два хотела - Македонија (на углу Васе Чарапића и Студентског трга, испод кога је пронађен бунар, наводно римски[8]) и Империјал (поред Капетан-Мишиног здања, подигнут на рушевинама "Турског хана" који је стајао до касних 1870-тих.[9]). На углу Студентског трга и Узун-Миркове улице се налазила кафана Уједињење, која је срушена 1935. године. Тргом су ишли и трамваји[10] (шине су уклоњене 1936[11]). На месту "Македоније" је пред рат планирано подизање зграде од 13 спратова, која би била највиша у граду.[12] На Краљевом тргу 8, у мају 1939. освећена је палата која је требала да служи као главни извор прихода црквене општине Саборне цркве.[13]

Студентски трг данас[уреди | уреди извор]

Данас је Студентски трг окружен седиштима више факултета - Филозофским, Филолошким, Природно-математичким и Географским. У средишту трга се налази Универзитетски парк, који је обновљен током 2012. године и представља једно од омиљених места Београђана за дружење и опуштање.

На Студентском тргу се налази зграда Коларечвог народног универзитета, Етнографског музеја, простори Библиотеке града Београда у којима су смештени фонд периодике и дечја библиотека „Драган Лукић”, као и зграда у којој се налази седиште Социјалистичке партије Србије (СПС).

Панорамски поглед на Студентски трг

Референце[уреди | уреди извор]

Спољашње везе[уреди | уреди извор]