Татомир Вукановић

С Википедије, слободне енциклопедије
Татомир Вукановић
Лични подаци
Датум рођења(1907-12-02)2. децембар 1907.
Место рођењаВрање,  Краљевина Србија
Датум смрти7. новембар 1997.(1997-11-07) (89 год.)
 СРЈ
Научни рад
Пољеетнологија, историја

Татомир Вукановић (Врање, 2. децембар 1907 — 7. новембар 1997) био је српски етнолог и историчар који је посебно био заинтересован за обичаје, културу и традицију народа који су живели у Старој Србији, Црној Гори и на Косову и Метохији. Посебну пажњу је посвећивао обичајима и традицијама Рома на том подручју. Његов рад о Косову и тамошњим обичајима је проучаван и поново објављен у виду енциклопедије 2001. године, у издању Медија центра Одбрана.[1]

По писању Дејана Медаковића у његовом биографском магнум опусу Ефемерис, Татомир је био један од ретких аутованих геј мушкараца у СФРЈ, због чега је био склањан у страну, а његова научна достугнућа маргинализована.[2] Тек у двадесет првом веку почиње поновно објављивање његових радова укључујући и дела о Дреници,[3] као део етнолошко-географске едиције Корени Службеног гласника, коју приређује Борисав Челиковић.

Изабрана библиографија[уреди | уреди извор]

  • Једна арбанашка народна песма о Марку Миљанову (1931)
  • Неколико народних прича о Светом Сави (1936)
  • Лена самовила са Косова (1938)
  • Писмо Тихомиру Ђорђевићу (1938)
  • Култ цара Уроша (1938)
  • Мутавџије у Приштини (1939)
  • Српска рударска колонија у Етропољу у Бугарској (1940)
  • Копаничарство код Мијака (1941)
  • Ношње балканских Словена у средњем веку (1956)
  • Трачки коњаник (1958)
  • Вирџине (1961)
  • Библиографија косовско-метохијске области 1-6 (1964)
  • Средњевековна жупа Врање (1965)
  • Бујановац (1966)
  • Прешево (1966)
  • Српске народне партизанске песме (1966)
  • Стрижба (1967)
  • Сурдулица (1967)
  • Владичин Хан (1968)
  • Арбанашки народни устанци 1826-1832 (1969)
  • Манастир Бањска (1970)
  • Дуборез манастира Св. Прохор Пњињски (1971)
  • Хајдучија у врањским дервенима крајем 17. столећа (1972)
  • Српске народне бајке (1972)
  • Српске народне епске песме (1972)
  • Народне тужбалице; фолклорна грађа сабрана у Срба пореклом из Црне Горе на Косову и Косаници (1972)
  • Средњевековни млат из Призрена (1973)
  • Студије из балканског фолклора 1-5 (1970-1973)
  • Етногенеза Јужних Словена (1974)
  • Српске народне пословице, благослови, грдње, доскочице, заклетве, клетве, питалице, претње, псовке и узречице (1974)
  • Змија као апликација на неолитској пластици централног Балкана (1975)
  • Дечја колевка у балканских народа (1979)
  • Роми у Југославији (1983)
  • Врањске народне пословице (1983)
  • Срби на Косову I, II, III, издавач Нова Југославија Врање 1986. (страна 359, 549 и 168)
  • Музичка култура у старом Врању (1987)
  • Енциклопедија народног живота, веровања и обичаја у Срба на Косову и Метохији
  • Ћеле кула арбанашка народна песма из Дренице (1990)
  • Дреница − друга српска Света Гора (1998)
  • Речник древног рударства у земљама централног Балкана 12 - 18 век (1998)[4]
  • Енциклопедија народног живота, обичаја и веровања у Срба на Косову и Метохији: од VI до почетка XX века

Извори[уреди | уреди извор]

  1. ^ „Enciklopedija narodnog života, običaja i verovanja u Srba na Kosovu i Metohiji : Tatomir Vukanović”. Knjizara.com (на језику: српски). Приступљено 2024-03-13. 
  2. ^ „Ефемерис I-V”. Прометеј (на језику: српски). 2022-12-14. Приступљено 2024-03-13. 
  3. ^ „ДРЕНИЦА И ЛАБ | Службени гласник”. www.slglasnik.com. Приступљено 2024-03-13. 
  4. ^ Марибор, IZUM – Институт информацијских знаности,. „Резултати претраживања татомир вукановић NBS :: COBISS+”. plus.cobiss.net (на језику: српски). Приступљено 2024-03-13. 
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Татомир_Вукановић&oldid=27535225”