Титанија (сателит)
| Титанија | |
|---|---|
|
| |
| Откриће | |
| Открио | Вилхелм Хершел |
| Датум открића | 11. јануар 1787. |
| Карактеристике орбите | |
| Апоапсис | 436.800 km |
| Екцентрицитет | 0.0011 |
| Период револуције | 8,706234 |
| Период ротације | 8,706234 Tage |
| Нагиб | 0,079 |
| Физичке карактеристике | |
| Средњи полупречник | 1577,8 ± 3,6 km |
| Површина | 7,820,000 km² |
| Маса | 3.526·1021 kg |
| Густина | 1.72 g/cm³ |
| Гравитација | 0.378 m/s² |
| Магнитуда | 13,49 ± 0,04 |
| Албедо | 0.27 |
Титанија је Уранов највећи природни сателит. Кружи око Урана на удаљености око 436.270 км. Полупречник јој износи 788.9 км, а маса 3:49×10 кг. Титаниа је врло слична Аријелу, иако је већа.
Открио ју је Вилијам Хершел, 1787. године. Војаџер 2 (1986) је једина летелица која је посетила Титанију. Површина Титаније је пуна кратера и кањона, а видљиво је и неколико великих базена (врло великих кратера). Као и код Аријела, стотинама километара дугачке долине се међусобно секу[1][2][3].
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ Planetary Satellite Mean Orbital Parameters
- ^ „Архивирана копија” (PDF). Архивирано из оригинала (PDF) 25. 07. 2014. г. Приступљено 02. 06. 2014.
- ^ Titania - Definition and More from the Free Merriam-Webster Dictionary
Спољашње везе[уреди | уреди извор]
- „Titania profile”. NASA. 1999. Архивирано из оригинала 13. 06. 2009. г. Приступљено 22. 6. 2009.
- NASA archive of publicly released Titania images
- Sicardy, Bruno; Widemann, Thomas (2001). „Is there an atmosphere around Titania, satellite of Uranus?”. Paris Observatory. Архивирано из оригинала 07. 03. 2013. г. Приступљено 22. 6. 2009.
- Widemann, Thomas (2009). „From Titania to large trans-Neptunian objects: ground-based stellar occultations in the quest for the billionth of atmospheric pressure”. Paris Observatory. Архивирано из оригинала 04. 06. 2011. г. Приступљено 22. 6. 2009.
- Titania page (including labelled maps of Titania) at Views of the Solar System
- Titania nomenclature from the USGS Planetary Nomenclature web site
