Трка на 100 метара са препонама

С Википедије, слободне енциклопедије
Корнелија Ошкенат, Хајке Тело и Керстин Кнабе у трци на 100 метара са препонама 1986.

Трка на 100 метара са препонама је женска олимпијска атлетска дисциплина. У трци се користи десет препона висине 83,8 цм које су равномерно распоређене целом дужином стазе. Оне су такве конструкције да их атлетичарка може оборити, што се не рачуна као погрешка, али значајно смањује почетну брзину. Такмичари у овој дисциплини стартују из стартних блокова, исто као и они који трче 100 метара без препона.

Прва препона се налази на удаљености од 13 метара од стартне линије, а све препоне су међусобно удаљене 8,5 метара. Последња препона је удаљена 10,5 метара од циљне линије трке.

Ово је искључиво женска дисциплина, пошто мушкарци трче на 110 метара са препонама.

Најбоље атлетичарке у овој дисциплини обично постижу резултате око 12,5 секунди. Најбоље време у овој дисциплини и светски рекорд држи Јорданка Донкова из Бугарске са резултатом од 12,21 секунди.

Историјат трке[уреди | уреди извор]

Трке са препонама за жене почеле су да се одржавају на почетцима развоја женске атлетике, непосредно после Првог светског рата. Међутим у почетку је дужина тркачке стазе и висина препона варирала, за разлику од мушке дисциплине која се од самих почетака па до данас трчи на 110 метара. Прва трка на 100 метара са препонама за жене одржана је 1922. године на женским спортским играма у Паризу.

У периоду од 1926. до 1968. жене су трчале на 80 метара са препонама. У тим тркама кориштено је 8 препона висине 76,2 цм које су међусобно биле удаљене по 8 метара. Све до 1935. године правилима је било дозвољено рушење максимално 3 препоне, након чега је следила дисквалификација из трке, а рекорди су службено признавани само уколико би атлетичарка претрчала целу стазу без иједне оборене препоне. То правило је укинуто 1935. године, и тада су уведене препоне у облику латиничног слова Л које при удару у њих падају напред и тако смањују могућност повреде такмичарки.[1]

Женска трка на 80 метара са препонама укључена је у програм Олимпијских игара 1932. године, иако је било планирано да се ова дисциплина појави на Играма 4 године раније.

Током 1960-их трчале су се експерименталне трке на 100 метара дугој стази са препонама висине 76,2 цм, а на Олимпијским играма 1968. је објављено да ће жене убудуће трчати деоницу од 100 метара са препонама висине 84 цм. Већ наредне године одржана је прва службена трка на 100 метара са препонама за жене у оквиру Европског првенства у атлетици на отвореном, а прва победница је била Источна Немица Карин Балзер.

Поређење између трке на 80 метара и трке на 100 метара:

Дужина
стазе
Број
препона
Висина Удаљеност од
Старта Међусобно Циља
80 м 8 76,2 цм 12 м 8,0 м 12,0 м
100 м 10 83,8 цм 13 м 8,5 м 10,5 м

Историјат резултата[уреди | уреди извор]

80 метара са препонама

100 метара са препонама

Најуспешније атлетичарке[уреди | уреди извор]

Олимпијске победнице на 80 метара препоне[уреди | уреди извор]

Игре Злато Сребро Бронза
Лос Анђелес 1932.  Бејб Дидриксон (USA)  Евелин Хал (USA)  Марџори Кларк (RSA)
Берлин 1936.  Требисонда Вала (ITA)  Ани Штеуер (GER)  Елизабет Тејлор (CAN)
Лондон 1948.  Фани Бленкерс Коен (NED)  Морин Гарднер (GBR)  Ширли Стрикланд (AUS)
Хелсинки 1952.  Ширли Стрикланд (AUS)  Марија Голубничаја (URS)  Марија Сандер (GER)
Мелбурн 1956.  Ширли Стрикланд (AUS)  Гизела Келер Биркмајер (EUA)  Норма Троуер (AUS)
Рим 1960.  Ирина Прес (URS)  Керол Квинтон (GBR)  Гизела Келер Биркмајер (EUA)
Токио 1964.  Карин Балзер (EUA)  Тереза Ћепли (POL)  Пам Килборн (AUS)
Мексико Сити 1968.  Морин Керд (AUS)  Пам Килборн (AUS)  Кај Ченг (ROC)

Олимпијске победнице на 100 метара препоне[уреди | уреди извор]

Игре Злато Сребро Бронза
Минхен 1972  Анели Ерхарт (DDR)  Валерија Буфану (ROU)  Карин Балцер (DDR)
Монтреал 1976  Јохана Шалер-Клир (DDR)  Татјана Анисимова (SSSR)  Наталија Лебедева (SSSR)
Москва 1980  Вера Комисова (SSSR)  Јохана Шалер-Клир (DDR)  Лусина Лангер (POL)
Лос Анђелес 1984  Бенита Фицџералд (USA)  Ширли Стронг (GBR)  Мишел Шардоне (FRA)
 Ким Тарнер (USA)
Сеул 1988  Јорданка Донкова (BUL)  Глорија Зиберт (DDR)  Клаудија Зацкијевић (FRG)
Барселона 1992  Воула Патулиду (GRE)  Лавона Мартин (USA)  Јорданка Донкова (BUL)
Атланта 1996  Људмила Енквист (SWE)  Бригита Буковец (SLO)  Патриција Жирар (FRA)
Сиднеј 2000  Олга Шишгина (KAZ)  Глори Алози (NGR)  Мелиса Морисон (USA)
Атина 2004  Џоана Хејс (USA)  Олена Красовска (UKR)  Мелиса Морисон (USA)
Пекинг 2008

детаљи

 Дон Харпер (USA)  Сали Пирсон (AUS)  Присила Лопез-Шлип (CAN)
Лондон 2012

детаљи

 Сали Пирсон (AUS)  Дон Харпер (USA)  Кели Велс (USA)
Рио де Жанеиро 2016

детаљи

 Бриана Ролинс (USA)  Ниа Али (USA)  Кристи Кастлин (USA)
Токио 2020  Џезмин Камачо-Квин (PUR)  Кендра Херисон (USA)  Меган Тапер (JAM)
Париз 2024

Светске шампионке на 100 метара препоне[уреди | уреди извор]

Првенство Злато Сребро Бронза
Хелсинки 1983  Бетине Јан (DDR)  Керстин Кнабе (DDR)  Гинка Загорчева (BUL)
Рим 1987  Гинка Загорчева (BUL)  Глорија Ујбел-Зиберт (DDR)  Корнелија Ошкенат (DDR)
Токио 1991  Људмила Нарожиленко (SSSR)  Гејл Диверс (USA)  Наталија Григорјева (SSSR)
Штутгарт 1993  Гејл Диверс (USA)  Марија Азјабина (RUS)  Линда Толберт-Гуд (USA)
Гетеборг 1995  Гејл Диверс (USA)  Олга Шишгина (KAZ)  Јулија Граудин (RUS)
Атина 1997  Људмила Енквист (SWE)  Светла Димитрова (BUL)  Мишел Фримен (JAM)
Севиља 1999  Гејл Диверс (USA)  Глори Алози (NGR)  Људмила Енквист (SWE)
Едмонтон 2001  Анџенет Киркланд (USA)  Гејл Диверс (USA)  Олга Шишгина (KAZ)
Сен Дени 2003  Пердита Фелисијен (CAN)  Бригите Фостер-Хилтон (JAM)  Мјеша Мекелви (USA)
Хелсинки 2005  Мишел Пери (USA)  Делорин Енис-Лондон (JAM)  Бригите Фостер-Хилтон (JAM)
Осака 2007  Мишел Пери (USA)  Пердита Фелисијен (CAN)  Делорин Енис-Лондон (JAM)
Берлин 2009  Бригите Фостер-Хилтон (JAM)  Присила Лопез-Шлип (CAN)  Делорин Енис-Лондон (JAM)
Даегу 2011

детаљи

 Сали Пирсон (AUS)  Даниел Карутерс (USA)  Дон Харпер (USA)
Москва 2013

детаљи

 Бриана Ролинс (USA)  Сали Пирсон (AUS)  Тифани Харпер (GBR)
Пекинг 2015

детаљи

 Даниел Вилијамс (JAM)  Синди Роледер (GER)  Алина Талај (BLR)
Лондон 2017

детаљи

 Сали Пирсон (AUS)  Дон Харпер-Нелсон (USA)  Памела Дуткијевић (GER)
Доха 2019

детаљи

 Ниа Али (USA)  Кендра Херисон (USA)  Даниел Вилијамс (JAM)
Јуџин 2022

детаљи

 Тоби Амусан (NGR)  Британи Андерсон (JAM)  Џезмин Камачо-Квин (PUR)
Будимпешта 2023

детаљи

 Даниел Вилијамс (JAM)  Џезмин Камачо-Квин (PUR)  Кендра Херисон (USA)
Токио 2025

Најбрже свих времена[уреди | уреди извор]

Листа 10 најбољих остварења атлетичарки у дисциплини 100 метара са препонама[уреди | уреди извор]

(Стање на дан 13. новембар 2023)[2]

Рант Време Ветар

(м/с)

Име Земља Датум Место
1 12,12 +0,9 Тоби Амусан  Нигерија 24. јул 2022. Јуџин
2 12,20 +0,3 Кендра Херисон  САД 22. јул 2016. Лондон
3 12,21 +0,7 Јорданка Донкова  Бугарска 20. август 1988. Стара Загора
4 12,25 +1,4 Гинка Загорчева  Бугарска 8. август 1987. Драма
5 12,26 +1,7 Људмила Нарожиленко  Русија 6. јун 1992. Севиља
+1,2 Бриана Ролинс  САД 22. јун 2013. Де Мојн
-0,2 Џезмин Камачо-Квин  Порторико 1. август 2021. Токио
8 12,28 +1,1 Сали Пирсон  Аустралија 3. септембар 2011. Даегу
9 12,30 +0,6 Ниа Али  САД 21. јул 2023. Монако
10 12,31 +0,3 Британи Андерсон  Јамајка 24. јул 2022. Јуџин

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ „100 Metres Hurdles”. worldathletics.org (на језику: енглески). Приступљено 2023-11-13. 
  2. ^ „100 Metres Hurdles - women - senior - outdoor”. worldathletics.org. Приступљено 2023-11-13. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]