Трка на 100 метара са препонама
Трка на 100 метара са препонама је женска олимпијска атлетска дисциплина. У трци се користи десет препона висине 83,8 цм које су равномерно распоређене целом дужином стазе. Оне су такве конструкције да их атлетичарка може оборити, што се не рачуна као погрешка, али значајно смањује почетну брзину. Такмичари у овој дисциплини стартују из стартних блокова, исто као и они који трче 100 метара без препона.
Прва препона се налази на удаљености од 13 метара од стартне линије, а све препоне су међусобно удаљене 8,5 метара. Последња препона је удаљена 10,5 метара од циљне линије трке.
Ово је искључиво женска дисциплина, пошто мушкарци трче на 110 метара са препонама.
Најбоље атлетичарке у овој дисциплини обично постижу резултате око 12,5 секунди. Најбоље време у овој дисциплини и светски рекорд држи Јорданка Донкова из Бугарске са резултатом од 12,21 секунди.
Историјат трке[уреди | уреди извор]
Трке са препонама за жене почеле су да се одржавају на почетцима развоја женске атлетике, непосредно после Првог светског рата. Међутим у почетку је дужина тркачке стазе и висина препона варирала, за разлику од мушке дисциплине која се од самих почетака па до данас трчи на 110 метара. Прва трка на 100 метара са препонама за жене одржана је 1922. године на женским спортским играма у Паризу.
У периоду од 1926. до 1968. жене су трчале на 80 метара са препонама. У тим тркама кориштено је 8 препона висине 76,2 цм које су међусобно биле удаљене по 8 метара. Све до 1935. године правилима је било дозвољено рушење максимално 3 препоне, након чега је следила дисквалификација из трке, а рекорди су службено признавани само уколико би атлетичарка претрчала целу стазу без иједне оборене препоне. То правило је укинуто 1935. године, и тада су уведене препоне у облику латиничног слова Л које при удару у њих падају напред и тако смањују могућност повреде такмичарки.[1]
Женска трка на 80 метара са препонама укључена је у програм Олимпијских игара 1932. године, иако је било планирано да се ова дисциплина појави на Играма 4 године раније.
Током 1960-их трчале су се експерименталне трке на 100 метара дугој стази са препонама висине 76,2 цм, а на Олимпијским играма 1968. је објављено да ће жене убудуће трчати деоницу од 100 метара са препонама висине 84 цм. Већ наредне године одржана је прва службена трка на 100 метара са препонама за жене у оквиру Европског првенства у атлетици на отвореном, а прва победница је била Источна Немица Карин Балзер.
Поређење између трке на 80 метара и трке на 100 метара:
| Дужина стазе |
Број препона |
Висина | Удаљеност од | ||
|---|---|---|---|---|---|
| Старта | Међусобно | Циља | |||
| 80 м | 8 | 76,2 цм | 12 м | 8,0 м | 12,0 м |
| 100 м | 10 | 83,8 цм | 13 м | 8,5 м | 10,5 м |
Историјат резултата[уреди | уреди извор]
80 метара са препонама
- Прво службено мерено време: 13 с; Људмила Сичрова (Чехословачка); 6. јун 1926.
- Први службени светски рекорд: 12,8 с; Ева вон Бридау (З. Немачка); 14. јун 1927.
- Прво време испод 12 секунди: 11,8 с; Марџори Кларку, (ЈАР); 24. мај 1934.
- Прво време испод 11 скунди: 10,9 с; Шири Стрикланд, (Аустралија); 24. ју 1952.
- Последњи службени светски рекорд: 10,2 с; Вера Корсакова (СССР); 16. јун 1968.
100 метара са препонама
- Први службени резултат са редукованим препонама (висине 76,2 цм): Памела Килборн, (Аустралија); 26. новембар 1961.
- Први резултат са препонама стандардне висине (83,8 цм): 15,1 с; Кони Питерсон, (САД); 28. мај 1966.
- Први службени светски рекорд: 13,3 с; Карин Балзер (И. Немачка); 20. јун 1969.
- Прво време испод 13 секунди: 12,9 с; Карин Балзер (И. Немачка); 5. септембар 1969.
- Прво време испод 12,5 секунди:
- 12,3 с; Анели Ерхардт (И. Немачка); 20. јул 1973. (последњи рекорд мерен ручно)
- 12,48 с; Гразина Рабштин (Пољска); 10. јун 1978.
- Прво време испод 12,3 секунде: 12,29 с; Јорданка Донкова (Бугарска); 17. август 1986.
Најуспешније атлетичарке[уреди | уреди извор]
- Ширли Стрикланд, (Аустралија): два олимпијска злата 1952. и 1956. на 80 метара са препонама;
- Гејл Диверс (САД): трострука светска првакиња 1993, 1995. и 1999.
Олимпијске победнице на 80 метара препоне[уреди | уреди извор]
| Игре | Злато | Сребро | Бронза |
| Лос Анђелес 1932. |  Бејб Дидриксон (USA)
|
Евелин Хал (USA)
|
 Марџори Кларк (RSA)
|
| Берлин 1936. |  Требисонда Вала (ITA)
|
 Ани Штеуер (GER)
|
 Елизабет Тејлор (CAN)
|
| Лондон 1948. |  Фани Бленкерс Коен (NED)
|
 Морин Гарднер (GBR)
|
 Ширли Стрикланд (AUS)
|
| Хелсинки 1952. | Ширли Стрикланд (AUS)
|
 Марија Голубничаја (URS)
|
 Марија Сандер (GER)
|
| Мелбурн 1956. | Ширли Стрикланд (AUS)
|
Гизела Келер Биркмајер (EUA)
|
Норма Троуер (AUS)
|
| Рим 1960. |  Ирина Прес (URS)
|
Керол Квинтон (GBR)
|
 Гизела Келер Биркмајер (EUA)
|
| Токио 1964. | Карин Балзер (EUA)
|
 Тереза Ћепли (POL)
|
Пам Килборн (AUS)
|
| Мексико Сити 1968. | Морин Керд (AUS)
|
Пам Килборн (AUS)
|
 Кај Ченг (ROC)
|
Олимпијске победнице на 100 метара препоне[уреди | уреди извор]
Светске шампионке на 100 метара препоне[уреди | уреди извор]
Најбрже свих времена[уреди | уреди извор]
Листа 10 најбољих остварења атлетичарки у дисциплини 100 метара са препонама[уреди | уреди извор]
(Стање на дан 13. новембар 2023)[2]
| Рант | Време | Ветар
(м/с) |
Име | Земља | Датум | Место |
|---|---|---|---|---|---|---|
| 1 | 12,12 | +0,9 | Тоби Амусан |  Нигерија
|
24. јул 2022. | Јуџин |
| 2 | 12,20 | +0,3 | Кендра Херисон |  САД
|
22. јул 2016. | Лондон |
| 3 | 12,21 | +0,7 | Јорданка Донкова |  Бугарска
|
20. август 1988. | Стара Загора |
| 4 | 12,25 | +1,4 | Гинка Загорчева | Бугарска
|
8. август 1987. | Драма |
| 5 | 12,26 | +1,7 | Људмила Нарожиленко |  Русија
|
6. јун 1992. | Севиља |
| +1,2 | Бриана Ролинс | САД
|
22. јун 2013. | Де Мојн | ||
| -0,2 | Џезмин Камачо-Квин |  Порторико
|
1. август 2021. | Токио | ||
| 8 | 12,28 | +1,1 | Сали Пирсон |  Аустралија
|
3. септембар 2011. | Даегу |
| 9 | 12,30 | +0,6 | Ниа Али | САД
|
21. јул 2023. | Монако |
| 10 | 12,31 | +0,3 | Британи Андерсон |  Јамајка
|
24. јул 2022. | Јуџин |
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ „100 Metres Hurdles”. worldathletics.org (на језику: енглески). Приступљено 2023-11-13.
- ^ „100 Metres Hurdles - women - senior - outdoor”. worldathletics.org. Приступљено 2023-11-13.
