Удово

Координате: 41° 20′ 35″ С; 22° 26′ 34″ И / 41.3431° С; 22.4428° И / 41.3431; 22.4428
С Википедије, слободне енциклопедије

Удово
мкд. Удово
Поглед на Удово
Административни подаци
ДржаваСеверна Македонија
ОпштинаВаландово
Становништво
 — (2002)851
Географске карактеристике
Координате41° 20′ 35″ С; 22° 26′ 34″ И / 41.3431° С; 22.4428° И / 41.3431; 22.4428
Временска зонаUTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Апс. висина60 m
Удово на карти Северне Македоније
Удово
Удово
Удово на карти Северне Македоније
Остали подаци
Поштански број2644
Позивни број034
Регистарска ознакаGE

Удово (мкд. Удово, тур. Udova) је насеље у Северној Македонији, у југоисточном делу државе. Удово је насеље у оквиру општине Валандово.

Географија[уреди | уреди извор]

Удово је смештено у југоисточном делу Северне Македоније. Од најближег града, Валандова, село је удаљено 10 km западно.

Село Удово се налази у историјској области Бојмија. Село је положено у долини Вардара, на приближно 60 метара надморске висине. Околина насеља је на равничарска и плодно пољопривредно подручје,

Месна клима је измењена континентална са значајним утицајем Егејског мора (жарка лета).

Историја[уреди | уреди извор]

Спомен-костурница поред Удова

У Удову је на Велики петак 1915. године бугарска војска убила 261. војника, а 87 је рањено. Од убијених војника многи су заклани. Након завршетка Првог светског рата подигнута је спомен костурница у Удову. До изградње костурнице постојало је поред жељезничке станице гробље[1] погинулих грађана и војника.[2]

У Удову је важна жељезничка станица на прузи Солун-Скопље. Ту су у међуратном периоду, убачени бугарски терористи чинили диверзије и атентате. Гинули су и рањавани невини људи, изазиване жељезничке несреће и пожари.[3]

Место је веома страдало у великом земљотресу који се догодио 8. марта 1931. године. По извештају из дневних новина: "Удово је скоро сасвим порушено, тако да у њему нема више ниједне куће неоштећене. Станица (жељезничка) је такође порушена, а становништво и чиновници смештени у вагоне. Падала је киша са хладним ветром." У Удову су били најјачи удари земљотреса а тешко је повређено троје деце среског служитеља.[4]

Две године након катастрофе Удово се препородило. Од малог сеоцета са неколико кућа, крајем 1932. године ту је било двадесетак нових и лепих кућа и више јавних здања. Тако су трошком државе изграђени по урбанистичком плану: модерна жељезничка станица, зграда општинског суда, основна школа, пошта, кафане, ресторација, трговачке радње.[5] Нови земљотрес само је на кратко уздрмао 16. јануара 1933. године, Удово и Валандово.

Становништво[уреди | уреди извор]

Удово је према последњем попису из 2002. године имало 851 становника, а 1994. 883 становника.

Националност Становника
Македонци 838
Албанци 0
Турци 7
Роми 0
Цинцари 0
Срби 2
остали 4

Претежна вероисповест месног становништва је православље.

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ "Време", Београд 1926. године
  2. ^ "Политика", Београд 3. јун 2018. године
  3. ^ "Време", 1926-1933. године
  4. ^ "Време", 11.март 1931. године
  5. ^ "Време", Београд 1932. године

Извори[уреди | уреди извор]

Спољашње везе[уреди | уреди извор]