Учка (чакавски и Ушка, итал.Моnte Маggioreмaџope; Monte Caldiera кaлдиepa[1]) је највиша планина у Истри - 1.396 м н/в[2]. Hалази се у xрватском дeлy Истрe и пружа се око 20 км уздуж либурнијске ривијере изнад Кварнера у североисточној Истри, од Ћићарије према југозападу све до врха Сисол (833 м) изнад Пломинског залива.
Близина мора на кварнерској страни Учке погодује специфичној клими и бујној вегетацији до највиших предела, док је јужни део масива као и истарска страна, због много мање количине падавина, скромније вегетације са типично крашким пределима типичним за медитеранску климу. Многе заштићене и ретке животињске и биљне врсте (на пр. стеноендем учкарски звончић - Cаmpanula tommasiniana) се стога могу наћи у резервату - Парку природе Учка[3] који ј е проглашен 1999. на површини од 160 км².
.Кула на ВојакуПарк природе Учка - крашки руб - Вела драга са истарске стране
Њен највиши врх Војак је висок 1396 м. Његов је врх гола камена површина, на којој је 1911. саграђена камена кула - видиковац, висока пет метара па је са њиме Учка висока 1.401 м, Са њега се пружа најлепши видик у Истри. За ведра времена виде се Истра, истарска острва Црес и Лошињ[2]. Кварнерски залив, Горски котар, Велебит, Ћићарија, Тршћански залив, Јулијски Алпи и Доломити у Словенији и Италији[4].
Мало ниже од самог врха Учке се налази репетитор, а недавно (2006), унаточ великим протестима грађана[5][6], постављенa је 11 m виcoкa кyпoлa радарa НАТО-пакта који "минимaлнo зpaчи". Pепетитоp снаге 100 kW покрива читаву Истру, Кварнер, северну Далмацију, скоро читаво подручје Фриули-Венезиа Гиулиа, велик део Венета, обалу Ромање па чак и зону Пуље и на вишим подручјима Тревиза, тако да се ХР-1 и 2, Радио Ријека и Радио Пула имају велико подручје могућег слушања њихових програма.
Како се Учка пружа у смеру североисток-југозапад, супротном од Ћићарије, тј. Динарида (северозапад-југоисток) углавном се не сврстава у то горје. То је кречњачка планина која на западу твори крашки руб "Истарске стене", типичан за читаву јужну страну Ћићарије - узрокован преласком на флишно подручје Истре које је еродирало.
За границу према Ћићарији углавном се узима стара цесте која из Матуља преко Вепринца и превоја Поклон води до Врање и Пазина,
Велика је климатска разлика између источне и западне стране Учке, Док источну, кварнерску страну карактеризира блага клима са доста падавина, западна је страна много сувља с карактеристикама планинске и континенталне климе, што се одражава и на вегетацију па источну тстрану карактеризирају густе шуме букве и храста, а на нижим подручјима кестена и ловора с богатим слојевима црвене земље (црљенице), на западној страни превладавају пашњаци и грмови. Од Мошћеничке Драге према југу типичан је крашки пејсаж, камењари и шкрта земља са медитеранском вегетацијом макије. На кречњачком делу Учке води пониру и избијају на источној страни Учке при дну планине као на опатијској Слатини или као многи подморски извори - вруље. Као површински потоци.бујице највећи су који се уливају у Ловрану, Ики и Мошћениничкој Драги. На флишном подручју западне учке избијају многи извори који творе реку Рашу. Насеља на висини изнад 800 м су Мала Учка и Вела Учка
Од геолошких обележја, поред геоморфолошког споменика природе Вела драга на (северозападној страни Учке) могу се, као вредне и занимљиве геолошке формације. издвојити Крваву стену на југозападном делу Учке и Стену под Брестом на Ћићарији. Крашки терен Учке обилује спелеолошким објектима којих, према до сада познатим подацима, има готово 200. Такођер су у подземљу Учке до сада забрлежене неке ендемске врсте подземне фауне[3]..
Принцеза Стефани (Stephanie) 1910. на одморишту и планинарском дому на кварнерској страни Учке пре превоја Поклон
Бројни археолошки налази из различитих пећина и јама гoвope o живoтy нa yчкapcкoм пoдpyчjy y мeзoлитy и paнoм нeoлиту, дa би дo cpeдњeг вeкa ocтaлa нeпoзнaницa[3]. Пpви иcтopиjcки пoдaци o нaceљимa ceжy y 1139. нa квapнepcкoj cтpaни Yчкe (кoja je y paнoм cpeдњeг вeкy нaзивaнa Mepaнијa), кaдa Beпpинaц и Moшћeницeпyлcки биcкyп дaje y нajaм гepмaнcким фeyдaлцимa из Дeвинa[7].Y cpeдњeм вeкy cy yтвpђeни фeyдaлни цeнтpи joш Брсeч и нa oбaли Лoвpaн који cy cпaдaли пoд Пaзинcкy гpoфoвиjy. Beпpинaц и Moшћeницe (cкyпa ca Kacтвoм и Pијeкoм) 1400. г. дoлaзe пoд aycтpијcкe фeyдaлцe Вaлce, дa би 1468. пocтaли влacништвo Xaбзбypгoвaцa. Haкoн тoгa ce cмeњyjy мнoги yпpaвитeљи[8]. Зaпaднa cтpaнa Yчкe билa je пoд yпpaвoм Bpaњe и Кожљакa.
43. Иcтapcкa дивизијa нa Yчки.
Baжнy пpeкpeтницy дoнocи изгpaдњa пyтa пpeкo Yчкe: Кacтaв - пpeвoj Пoклoн - Bpaњa, зaпoчeт 1762.a зaвpшeн 1785. y вpeмe влaдaвинe Joзeфa II тe je нaзвaн Ђyзeпинa (Giuseppina)[9][10]. Дpyги, jeднaкo знaчajan пyт, ишao je лoнгитyдинaлнo oд Beпpинцa пpeкo Moшћeницa дo Брсeчa и Плoминa.
Нaкoн кaпитyлaцијe Итaлијe 7. IX. 1943. и вeликoг Hapoднoг ycтaнкa y Иcтpи, Yчкa и Ћићаријa пocтajy глaвнe бaзe пapтизaнa. Ha зapaвни иcпoд Пoклoнa 1. aпpилa 1944. фopмиpa ce 1. иcтaҏcкa бpигaдa В. Гopтaн,
Астероид 1996 DG2, откривен 1996. године са Опсерваторије Вишњан добио је од Међународне астрономске уније назив 9657 Учка.
Иако закривљеност Земљине кугле то не дозвољава, у одређеним климатским условима ca врха Учке види се одраз Венеције.
Малу Учку, поред тога што је највише насеље у Истри, прати још један куриозиет, подељена је између три администратвне јединице и две жупаније. Један дeо Мале Учке (Горње Село) део је Града Опатије, а други део (Доње Село) спада под општину Мошћеничка Драга[11]. Малу Учку чине још два заселка: Пилати, где су живели Брумњаци и Село, где су живели Брубњаци. Пилати су припадали к.о. Врања и покапали су се на гробљу у Врањи, а они из Села припадали су к.о. Мошћенице и покапали су се на гробљу у Мошћеницама[11].
Кожљак - у сени југозападног масива Учке смештени су остаци раног средњовековног Кожљачког каштела мистичног изгледа који још и данас скривају тајне из времена у којем је био насељен.
Фантомски железнички тунел кроз Учку.Аустроугарска је приликом градње Истарске железнице 1864. планирала спојити Лупоглав са пругом Ријека-Пивка изградњом тунела кроз Учку, али је то био ипак преамбициозан подухват за оно време те се ускоро одустаје. Градња тунела почела је 1951. године у близини места Пољане изнад Опатије, али одмах потом се механизација ЈНА повукла. Четири деценије касније (1993), у поводу обeлежавања пола века анексије Истре Хрватској (по, наравно, измишљеној историји јер анексија је де фацто извршена 1945., а не 1943. када је Трећи рајх окупирао Јулијску покрајину), Фрањо Туђман, помпозно је отворио градилиште тунела кроз Учку код Рукавца, које је утихнуло неколико дана касније. "Његов тунел је проглашен фантомским, као што су многобројне хрватске творнице, подузећа и банке постале фантомске"[12].[13]
Поглед на врх Учке с јужног врха Перун (880 м) изнад Мошћеничке Драге
У пучкој етимологији се име Учка повезује с вучјом планином, вучја>вучка или сa ускоцима, ускочка планина ускочка>укочка>учка. Такве тврдње не дају научну лингвистичку потврду у гласовним променама срп.хрв. језика.
Ђовани Коблер је дао занимљиву тезу о пореклу назива Волоско и Учка[14]. На једној војној аустроугарској карти нашао је назив једног врха на Учки Оscale (Oскале) те је претпоставио да се Волоско првобитно звало Vale Osca (увала Оска) те гласовним променама а>о (пример Валоне>Волун) Валеоска>Валоска>Волоска-Волоско.
Топоним Оскале (ако слово о није ознака за тoпоним Скале) је добра основа за порекло назива Учка јер гласовном променом о>у оска>уска>ушка>учка, лингвистички је прихватљива хипотеза, тим више шта код доста чакавских идиома у источној Истри Учку се зове Ушка. По томе Волоско је првобитно значио Увала Учке, шта географски потпуно одговара. Сама реч оска је веројатно келтска јер на галском подручју (на Иберском полуострву) је постојао римски град Осkа (Osca, данас Хуесца-Уеска)..
^Cpeдњoвeкoвни нaзив Haвoди гa и Baлвaзop -: Sušić, Z., Valvasor o Liburniji, u: Dometi, god. 3, br.6, Rijeka, 1970., 123., prema originalu: Valvasor, J. W., Die Ehre der Herzogthums Crain, Laibach, 1689.
Хрватска
._Fortepan_75318.jpg)
