Хектор Скароне

С Википедије, слободне енциклопедије
Хектор Скароне
Хектор Скароне 1926
Лични подаци
Пуно име Хектор Педро Скароне Берета
Надимак "Ел Магицо" (Чаробњак)
Датум рођења (1898-11-26)26. новембар 1898.
Место рођења Монтевидео, Уругвај
Датум смрти 4. април 1967.(1967-04-04) (68 год.)
Место смрти Монтевидео, Уругвај
Висина 1,69 (1,71[1])
Позиција Нападач десно
Сениорска каријера
Године Клуб Наст. (Гол)
1917-1926
1926-1927
1927-1931
1931-1932
1932-1934
1934-1939		 Насионал
Барселона
Насионал
Интер
Палермо
Насионал		 115
18
45
14
54
31		 108
17
39
7
13
16
Репрезентативна каријера
1917—1930 Уругвај 51 (31)
Тренерска каријера
1947-1948
1951-1952		 Милонариос
Реал Мадрид
Насионал

Хектор Педро Скароне Берета (26. новембар 1898 — 4. април 1967) био је уругвајски фудбалер који је у своје време сматран једним од најбољих играча света.[2]

Биографија[уреди | уреди извор]

Рођен у Монтевидеу, у породици италијанског порекла 1898. године, следио је стопе свог старијег брата Карлоса - нападач 1910-их и 1920-их - дебијујући за Насионал 1916. Осим кратког упознавања са клубом Монтевидео Вандерерс, Насионал би био једини тим за који је Скароне играо у својој домовини, упркос чињеници да је као дете некада подржавао тим који се тада звао Централни Уругвајски железнички крикет клуб, данас познат као Пењарол. 1926. играо је у неколико пријатељских мечева за Барселону, али одбио је потписивање за клуб, јер би га то спречило да учествује на Олимпијским играма у Амстердаму 1928. То се показало добром одлуком, пошто је Скароне постигао одлучујући погодак у финалу против Аргентине и освојио златну медаљу за своју нацију. Такође је дао победнички гол против Италије у полуфиналу. После смо једне сезоне у Интеру, играо је за Палермо, и 1934. се вратио у Уругвај да игра за Насионал на свом вољеном стадиону Гран Парк Централ, чија источна трибина сада носи његово име.[3]

Клупска каријера[уреди | уреди извор]

На нивоу клуба, Скароне је највећи део каријере провео у Насионалу, са којим је освајао првенство Уругваја осам пута. Укупно је за клуб постигао 301 гол у 369 наступа.

Играо је и за шпански ФЦ Барселона, као и за Интер Милано и Палермо у Италији.

Међународна каријера[уреди | уреди извор]

Освојио је првенство Јужне Америке четири пута: 1917, 1923, 1924. и 1926. и златну олимпијску медаљу два пута: 1924. и 1928.[4] [5]

Са 19 година постигао је гол који је Уругвају донео титулу на првенству Јужне Америке 1917. године, у финалу против Аргентине, његовом четвртом међународном мечу.

Скароне је завршио своју међународну каријеру водећи Уругвај на ФИФА светском првенству 1930. године, а 31 гол на 52 меча (заправо 52, али 21 гол је био на незваничним мечевима) који је постигао за своју државу водило се до 2011. године као национални рекорд. Сцкароне се повукао из националног тима после Светског првенства, али и даље је играо фудбал на највишем нивоу још много година.[6]

Скароне је имао више надимака - Rasquetita (мали стругач) - његов старији брат Карлос је био Rasqueta (стругач), Mago (Мађионичар) и Гардел фудбала (Карлос Гардел је био краљ танга).[7]

Трибина Хектор Скароне

Титуле и награде[уреди | уреди извор]

Клуб Насионал

  • Прва дивизија Уругваја : (8) 1916, 1917, 1919, 1920, 1922, 1923, 1924, 1934

Уругвај

Каријера тренера и каснији живот[уреди | уреди извор]

Након што се повукао као играч, Скароне је постао фудбалски тренер. Био је други тренер Милонариоса од његовог настанка, од 1947. до 1948, док је клуб још увек био аматерски тим. Био је тренер Насионала и Реал Мадрида 1950-их. Умро је 1967. године у Монтевидеу, у 68. години.

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ „Héctor Scarone”. worldfootball.net. Приступљено 18. 6. 2020. [мртва веза]
  2. ^ „HECTOR SCARONE, THE URUGUAYAN WIZARD”. INTER Official Site. 7. 6. 2017. Архивирано из оригинала 06. 07. 2019. г. Приступљено 13. 6. 2018. 
  3. ^ Brambilla, Roberto. „HECTOR SCARONE, THE URUGUAYAN WIZARD”. www.inter.it. Приступљено 18. 6. 2020. 
  4. ^ „InfoPlus” (PDF) (на језику: Spanish). FIFA. Архивирано из оригинала (PDF) 14. 7. 2015. г. Приступљено 13. 6. 2018. 
  5. ^ „Uruguay: dos Mundiales, cuatro estrellas” (на језику: Spanish). EL PAIS. Приступљено 13. 6. 2018. 
  6. ^ „Hector Scarone”. planetworldcup.com. Приступљено 18. 6. 2020. 
  7. ^ „Hector Scarone”. gottfriedfuchs.blogspot.com. Приступљено 18. 6. 2020. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Хектор_Скароне&oldid=27041259”