Хотел „Авала” у Београду

С Википедије, слободне енциклопедије
Хотел „Авала“ у Београду
Хотел Авала у Београду
Опште информације
МестоБеоград
ОпштинаВождовац
Држава Србија
Време настанка1928.
Тип културног добраспоменик културе
Надлежна установа за заштитуЗавод за заштиту споменика културе
beogradskonasledje.rs

Хотел Авала у Београду се налази на платоу испред комплекса стаза и степеништа који се у благом успону уздижу ка врху Авале и споменику Незнаном јунаку. Представља непокретно културно добро као споменик културе.[1]

Саграђен 1928. године према пројекту руског архитекте Виктора Лукомског, на захтев краља Александра Карађорђевића, за потребе Министарства шумарства и водопривреде. Састоји се од високог двоспратног блока са улазом и нижих, широко развијених анекса који се степенасто пружају низ авалску падину. Сведена српско-византијска декорација (венци, стубови, капители, архиволте) огледа се у доминацији лучних тремова и отвора, елементима националног стила.

Модеран раван кров, као и инсистирање на правилним правоугаоним отворима неутралних зидних платана, утиснуло је знатно савременији градитељски лик овом објекту. На северној страни објекта, на огради степеништа за терасу, налазе се две велике фигуре сфинги од вештачког камена, рад руског вајара Владимира Загородњука.

Хотел Авала је објекат значајних архитектонских и културно-историјских вредности. Представља успешан спој елемената модернизма у обради фасада и традиционалних српских мотива позајмљених из средњовековног градитељског репертоара.

Занимљивости[уреди | уреди извор]

Хотел „Авала” је због својих великих тераса с панорамским погледом, врло брзо након изградње постао веома популаран међу Београђанима. У ресторану хотела често су приређивани свечани пријеми и ручкови за чланове званичних делегација који су посећивали Споменик Незнаном јунаку.

У време изградње хотел „Авала” је био у власништву Министарства шума Краљевине Југославије, а његов хотелијер је био Лазар Марковић.[2]

Галерија[уреди | уреди извор]

Види још[уреди | уреди извор]

Извори[уреди | уреди извор]

  1. ^ Завод за заштиту споменика културе Београд
  2. ^ Belingar, Boris; Белингар, Борис (2015). Ilustrovana istorija beogradskih kafana : od Turskog hana do Aero kluba. Boško Mijatović, Бошко Мијатовић. Beograd. ISBN 978-86-523-0174-4. OCLC 1005925055. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]