Церовац (Смедеревска Паланка)
Церовац | |
|---|---|
 Церовац | |
| Административни подаци | |
| Држава | Србија |
| Управни округ | Подунавски |
| Општина | Смедеревска Паланка |
| Становништво | |
| — 2011. |  1003 |
| Географске карактеристике | |
| Координате | 44° 19′ 29″ С; 20° 52′ 01″ И / 44.324666° С; 20.866833° И |
| Временска зона | UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST) |
| Апс. висина | 132 m |
.svg)  Церовац Церовац на карти Србије | |
| Остали подаци | |
| Позивни број | 026 |
| Регистарска ознака | SP |
Церовац је насеље у Србији у општини Смедеревска Паланка у Подунавском округу. Према попису из 2011. било је 1003 становника.
Историја[уреди | уреди извор]
Село се налази југозападно од Паланке. Церовац је старије насеље. У хрисовуљи којом деспот Ђорђе потврђује баштину челнику Радићу (1428-29.г.), коју је имао под деспотом Стеваном. У крају Бољевцу постоји стари бунар који сматрају за светињу. Ту је по предању, била стара црква, а и по траговима од рушевина и ископавају се разне ствари. У Калуђерици је, веле, постојао „девичански манастир“. Све су ово трагови који указују на неко старо насеље.
За Церовац имамо података о броју кућа из првих десетина 19.века. Године 1818. Церовац је, по арачки списковима, имао 27, а 1822.г. 32 куће. Године [[1846]9. село је имало 62 куће, а по попису из 1922.г. у селу је било 262 куће са 1430 становника.
Старе су породице: Ђиласовићи, Перишићи (данас разним презименима) чији је чукундеда дошао пре Устанка од Сјенице; Маринковићи (данас разним презименима) чији су се преци доселили пре Устанка из Црне Горе; Живојиновићи, Обрадовићи и Стојановићи (Адамовићи). Остале породице су досељене и то: Петковићи из Тулова (лесковачки), Радојевићи из Велике Крсне, Митровићи из Даретина (моравски срез) Рајевићи из Брекова (моравички срез), Симићи из Лисине и т.д.. (подаци крајем 1921. године).[1] [2]
Овде се налази Основна школа „Милија Ракић“.
Демографија[уреди | уреди извор]
У насељу Церовац живи 976 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 44,7 година (43,3 код мушкараца и 46,1 код жена). У насељу има 332 домаћинства, а просечан број чланова по домаћинству је 3,55.
Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.
|
| ||||||||||||||||||||||||||||
| м | ж |
|||
| ? | 2 | 3 | ||
| 80+ | 21 | 29 | ||
| 75—79 | 33 | 44 | ||
| 70—74 | 49 | 41 | ||
| 65—69 | 40 | 55 | ||
| 60—64 | 28 | 31 | ||
| 55—59 | 23 | 30 | ||
| 50—54 | 41 | 35 | ||
| 45—49 | 54 | 35 | ||
| 40—44 | 44 | 48 | ||
| 35—39 | 31 | 38 | ||
| 30—34 | 38 | 34 | ||
| 25—29 | 23 | 21 | ||
| 20—24 | 38 | 37 | ||
| 15—19 | 39 | 32 | ||
| 10—14 | 34 | 32 | ||
| 5—9 | 35 | 28 | ||
| 0—4 | 18 | 13 | ||
| Просек : | 43,3 | 46,1 | ||
| ||||||||||||||||||||||||
|
| Пол | Укупно | Неожењен/Неудата | Ожењен/Удата | Удовац/Удовица | Разведен/Разведена | Непознато |
|---|---|---|---|---|---|---|
| Мушки | 504 | 131 | 320 | 37 | 16 | 0 |
| Женски | 513 | 82 | 320 | 97 | 13 | 1 |
| УКУПНО | 1.017 | 213 | 640 | 134 | 29 | 1 |
| Пол | Укупно | Пољопривреда, лов и шумарство | Рибарство | Вађење руде и камена | Прерађивачка индустрија |
|---|---|---|---|---|---|
| Мушки | 284 | 130 | 0 | 0 | 86 |
| Женски | 169 | 95 | 0 | 0 | 27 |
| УКУПНО | 453 | 225 | 0 | 0 | 113 |
| Пол | Производња и снабдевање | Грађевинарство | Трговина | Хотели и ресторани | Саобраћај, складиштење и везе |
| Мушки | 4 | 17 | 10 | 4 | 10 |
| Женски | 1 | 5 | 12 | 1 | 0 |
| УКУПНО | 5 | 22 | 22 | 5 | 10 |
| Пол | Финансијско посредовање | Некретнине | Државна управа и одбрана | Образовање | Здравствени и социјални рад |
| Мушки | 0 | 5 | 7 | 3 | 6 |
| Женски | 0 | 2 | 0 | 6 | 16 |
| УКУПНО | 0 | 7 | 7 | 9 | 22 |
| Пол | Остале услужне активности | Приватна домаћинства | Екстериторијалне организације и тела | Непознато | |
| Мушки | 1 | 0 | 0 | 1 | |
| Женски | 3 | 0 | 0 | 1 | |
| УКУПНО | 4 | 0 | 0 | 2 | |
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ Подаци су узети из: „Насеља“ књ.19 (др. Б. М. Дробњаковић: Смедеревско подунавље и Јасенице
- ^ Литература „Летопис Подунавских места“(Беч 1998) период 1812 – 1935 г. Летописа, по предању, Подунавских места и обичаји настанак села ко су били Досењеници чиме се бавили мештани
- ^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9.
- ^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9.
- ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7.
Литература[уреди | уреди извор]
- Извор Монографија Подунавске области 1812-1927. објавјено (1927 г.)„Напредак Панчево,,
- „Летопис“: Подунавска места и обичаји Марина (Беч 1999 г.). Летопис период 1812 – 2009 г. Саставио од Писаних трагова, Летописа, по предању места у Јужној Србији, места и обичаји настанак села ко су били Досељеници чиме се бавили мештани
- Напомена
У уводном делу аутор је дао кратак историјски преглед овог подручја од праисторијских времена до стварање државе Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца. Највећи прилог у овом делу чине ,»Летописи« и трудио се да не пропусти ниједну важну чињеницу у прошлости описиваних места.
