Цриквеница
| Цриквеница | |
|---|---|
 Цриквеница, поглед са мора | |
| Административни подаци | |
| Држава |  Хрватска |
| Жупанија | Приморско-горанска |
| Становништво | |
| Становништво | |
| — 2011. |  6.860 |
| Агломерација (2011.) | 11.122 |
| Географске карактеристике | |
| Координате | 45° 10′ 25″ С; 14° 41′ 29″ И / 45.17360299530372° С; 14.69150484167795° И |
| Временска зона | UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST) |
| Апс. висина | 11 m |
  Цриквеница Цриквеница на карти Хрватске | |
| Остали подаци | |
| Градоначелник | Дамир Рукавина (ХДЗ) |
| Поштански број | 51260 |
| Позивни број | 051 |
| Регистарска ознака | RI |
Цриквеница је град у Хрватској, у Приморско-горанској жупанији. Према резултатима пописа из 2011. у граду је живело 11.122 становника, а у самом насељу је живело 6.860 становника.[1]
Географски положај[уреди | уреди извор]
Цриквеница је смештена је на хрватској обали Јадранског мора, у Кварнерском заливу, око 35 km километара од Ријеке, средишта Приморско-горанске жупаније.
Град Цриквеница се, као локална самоуправа, састоји од места (од сјевера према југу): Јадраново, Драмаљ, Цриквеница и Селце.
Историја[уреди | уреди извор]
Старом Цриквеницом сматра се насеље Котор, смештено на врху оближњег истоименог брежуљка. Најстарије материјалне трагове присуства човека оставило је илирско становништво, а од Римљана остао је назив Ad Turres, који су Словени по досељавању у ове крајеве превели као Код тор (код торњева).
Котор је био велико насеље са жупном црквом и пет мањих цркава. Године 1776. велики пожар је уништио је цели Котор. Жупник и део црквених вредности нашли су уточиште у Павлинском манастиру у Цриквеници. Највећи део становништва преселио се ближе мору, а након пожара у Котор се вратило само неколико породица. Данас је он у рушевинама и напуштен.
Историја Цриквенице повезана је и условљена историјом суседне плодне долине Винодол. Из ове велике зелене колевке, током векова израсла су насеља уз обалу, прво као трговачке луке, а затим као рибарска насеља, и на крају градићи и туристичка места.
Континуитет људског живљења на овим просторима се може пратити унатраг више од 30 векова. О тако дугој насељености сведоче археолошки налази мачева, копаља, накита и остаци бројних праисторијских насеобина, смештених на заравњеним врховима брежуљака надомак мора. Њихови градитељи и становници, прво Јаподи, а од 4. века п. н. е. Либурни, с ових узвисина су надзирали уски канал између копна и острва Крка, а с друге стране су контролисали прастари путни правац кроз Винодол.
Природно заштићене увале пружале су уточиште и римским трговачким бродовима, а једна од таквих сигурних лука била је смештена у некад пловном, широком ушћу цриквеничке речице Дубрачине. Тек површне археолошке процене откривених налаза дају наслутити да су лука и насеље стари најмање 2.000 година.
У доба касне Антике, дуж морске обале водио је један огранак важне римског пута, која је полазила из Аквилеје у северној Италији, преко Сеније до римске провинције Далмације и у унутрашњост.
Касноантички географ Пеутингер (4. век нове ере) је забележио на овим просторима насеље Ад Турес, по којем је у новије време названо познато туристичко насеље у Цриквеници.
У 8. веку ове пределе насељавају Словени и у Винодолу организују своју жупу која се састојала од слободних општина. Досељеници су се бавили земљорадњом, сточарством и рибарством, а од затеченог романског становништва прихватили су вештину узгоја винове лозе те су и сам латински назив плодне удолине, Vallis vinearia, превели у долина вина. Винодолом се у старија времена називала не само удолина, као данас, него много шири простор, укључујући и пределе уз морску обалу. Недалеко од Цриквенице налази се некропола Странче — Горица.
У средњем веку, простори данашње Цриквенице припадали су жупи Винодол којом су готово 450 година владали крчки кнезови познатији као Франкопани. Године 1225. ова кнежевска породица долази у посед жупе Винодол и влада њоме све до погубљења Петра Зринског и Франа Крсте Франкопана у Бечком Новом Месту 1671. године.
У окриљу кнезова Франкопана, а заслугом слободних становника винодолских градова, настао је 1288. године Винодолски закон. Винодолски закон се примењивао на простору жупе Винодол, а био је писан народним језиком и глагољицом.
Оснивачем данашње Цриквенице сматра се кнез Никола Франкопан. Он је далеке 1412. године наредио да се сагради манастир Св. Павла Пустињака на ушћу речице Дубрачине у море, уз средњовековну цркву — од чега је изведен назив Цриквеница. Манастирска зграда повезала је околна рибарска насеља и постала средиште јавног и културног живота. У новије време у овом историјском здању је уређен хотел Каштел.
У цриквеничком манастиру је прво знање стекао Ђулио Кловио, чувени ситносликар, рођен 1498. године у Винодолу, недалеко од Цриквенице.
У средњем веку Цриквеница је била лука франкопанског каштела Грижане. Њени становници су се бавили претежно риболовом, а у једном документу из 1609. године спомиње се тунолов уз поток Дубрачину. Вековима су цриквенички рибари ловили у Кварнеру, а средином 19. века у потрази за новим ловиштима почели су се исељавати на друге континенте. Место од 18. века припада Модрушко-ријечкој жупанији.
У Цриквеници је 1921. забележено 306 особа руског порекла, већином избеглица из Совјетске Русије; у месту је 3. фебруара 1924. освећена руска црква.[2][3] У време Краљевине СХС Цриквеница је у Приморско-крајишкој области, седиште Карловац, а затим у Савској па Бановини Хрватској.
У време окупације Југославије у Другом светском рату, Цриквеница је у тзв. НДХ, у великој жупи Винодол-Подгорје. Место је ослобођено током завршних операција за ослобођење земље, 16. априла 1945.
Становништво[уреди | уреди извор]
На попису становништва 2011. године, град Цриквеница је имао 11.122 становника, од чега у самом Цриквеници 6.860. На попису становништва 2001. године, град Цриквеница је имао 11.348 становника, од чега у самом Цриквеници 7.121.
Попис 1991.[уреди | уреди извор]
На попису становништва 1991. године, насељено место Цриквеница је имало 5.763 становника, следећег националног састава:
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ „Попис становништва 2011.”. Државни завод за статистику РХ. Приступљено 23. 03. 2016.
- ^ Ruska zajednica i crkva u Crikvenici. hr.rbth.com 08. PRO 2020.
- ^ "Илустровани лист"; 1924, бр. 8; стр. 11
Литература[уреди | уреди извор]
- Gelo, Jakov (1998). Narodnosni i vjerski sastav stanovništva Hrvatske, 1880-1991: po naseljima. Zagreb: Državni zavod za statistiku Republike Hrvatske. ISBN 978-953-6667-07-9.
Спољашње везе[уреди | уреди извор]
| Међународне | |
|---|---|
| Државне | |
| Географске | |
