Црква Светог Илије у Вранићу
| Црква Светог Илије у Вранићу | |
|---|---|
 | |
| Основни подаци | |
| Оснивање | 1888 |
| Место |  Београд  Србија Градска општина Барајево |
Црква Светог Илије у Вранићу налази се у црквеној порти у центру села. Изграђена је крајем 19. века. Дело је познатог српског архитекте Светозара Ивачковића.[1] Освећена је 1888. године од архиепископа и митрополита Србије Теодосија Мраовића.
Историја[уреди | уреди извор]
До 1888. године богослужење се вршило у Цркви брвнари. Последњи свештенику старој цркви био је Милош Јоксић. Његовом заслугом озидан је нови храм у коме је служио до своје смрти 1910. године.[2] Сматра се да је црква Светог Илије у Вранићу ауторско дело Светозара Ивачковића, једног од најутицајнијих и најзначајнијих српских неимара друге половине 19. века.
Изглед цркве[уреди | уреди извор]
Основа цркве је у облику сажетог крста. Највећи и најупечатљивији украс на цркви представља купола која је споља осмострана а изнутра полукружна. У њој се налази оштећена мала фреска Свете Тројице, рад руског емигранта Андреја Биценка. Испод портика (улазног трема) налази се мозаик са представом Светог Илије. Он је рад Столета Петковића. Иконостас је постављен 1909. године. Оквир иконостаса урађен је према пројекту Момира Коруновића а иконе на њему су рад Војина Штиха, иконописца из Панчева.
Храм је живописан 1974. године за време протојереја Радивоја Митровића.[3]
У црквеној порти се, осим Цркве Св. Илије налазе још и Парохијски дом са спомен музејом, архивом и црквеном библиотеком, црква брвнара заштићена као споменик културе од великог значаја, стари надгробници, стара чатмара породице Матић, једина је до данас идентификована устаничка кућа на београдском подручју и поповска кућа. Цео комплекс црквене порте у Вранићу данас представља немерљиво значајно споменичко наслеђе.[4][5]
Манифестације у порти цркве [уреди | уреди извор]
У црквеној порти се 2. августа (празник посвећен Светом пророку Илији), одржава традиционална манифестација Сабор Светог Илије, смотра фолклора и изворне песме. Иницијатор и организатор Сабора је Културно уметничко друштво „Вранић” из Вранића под покровитељством Градске општине Барајево.
Галерија[уреди | уреди извор]
-
-
Поглед на цркву Светог Илије са предње стране -
Поглед на цркву Светог Илије са задње стране -
-
Иконостас унутар цркве из 1909. године -
-
Мермерна плоча на северном зиду цркве -
Унутрашњост високо постављене куполе у којој се налази оштећена мала фреска св. Тројице -
Споменик Атанасију Поповићу -
Гроб Павла Поповића -
Надгробници у црквеној порти -
Види још[уреди | уреди извор]
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ Српски биографски речник. 4, И-Ка (PDF). Нови Сад: Матица српска. 2009. ISBN 978-86-7946-037-0. Приступљено 20. 09. 2018.COBISS.SR 240373255
- ^ Приредио: Јованчић Негослав (2015). Летописи црквеног и друштвеног живота села Вранића код Београда. Каленић. стр. бр. 149—150. ISBN 978-86-84183-90-5.
- ^ Недељковић Милена (2015). Крст у времену. Барајево. стр. бр.245—247. ISBN 978-86-80466-00-2.
- ^ Живковић, Нада. „Отварање изложбе „Црквена порта у Вранићу“”. Званична презентација. Завод за заштиту споменика културе града Београда. Приступљено 18. 09. 2018.
- ^ Живковић 2016, стр. 3-5
Литература[уреди | уреди извор]
- Недељковић Милена (2015). Крст у времену. Барајево. стр. бр.245—247. ISBN 978-86-80466-00-2.
- Приредио: Јованчић Негослав (2015). Летописи црквеног и друштвеног живота села Вранића код Београда. Каленић. стр. бр. 149—150. ISBN 978-86-84183-90-5.
- Српски биографски речник. 4, И-Ка (PDF). Нови Сад: Матица српска. 2009. ISBN 978-86-7946-037-0. Приступљено 20. 09. 2018.COBISS.SR 240373255
- Nada, Živković (2016). Kuća porodice Matić u Vraniću (PDF). Beograd: Zavod za zaštitu spomenika kulture grada Beograda. ISBN 978-86-89779-28-8. Приступљено 09. 06. 2018.COBISS.SR 226807564
