Црни Тимок
| Црни Тимок | |
|---|---|
 Црни Тимок близу ушћа | |
| Опште информације | |
| Дужина | 84 km |
| Басен | 1233 km2 |
| Слив | Црноморски |
| Пловност | не |
| Водоток | |
| Извор | Извор Пећура код Кривог Вира, Кучај |
| В. извора | 375 m |
| Ушће | Бели Тимок код Зајечара |
| Географске карактеристике | |
| Држава/е |  Србија |
| Област | Источна Србија |
| Насеља | Зајечар |
| Притоке | Велика Суваја, Мировска река, Радованска река, Боговинска река, Арнаута, Ваља Маре, Сарака, Злотска река, Оснићка река, Шарбановачка река, Брестовачка река и Сува река |
| Река на Викимедијиној остави | |
Црни Тимок (или Црна река, Кривовирски Тимок) је река у источној Србији.
Река извире на јужним обронцима Кучајских планина. Одатле тече поред села Криви Вир ка североистоку и после 84 km улива се у Бели Тимок код Зајечара и заједно чине Велики Тимок или само Тимок.
Интересантно је да на неким местима има веома кривудав ток.
Географија[уреди | уреди извор]
Ивор Црног Тимока је познат под именом Пећура и налази се испод јужних падина планине Кучај, на 375 метра надморске висине, недалеко од насеља Криви Вир. Извор чине извори из три пећине у дну кречњачког облука. Долина Црног Тимока се састоји из 3 котлине и 2 клисуре. Протиче кроз Кривовирску котлину, а код села Лукова улази у Јабланичку клисуру. Кроз њу Црни Тимок тече праволинијски, а низводно од ушћа Радованске реке изразито меандрира. Пошто прими десну притоку Арнауту, спушта се у Сумраковачко-шарбановачку котлину.
Најпознатије притоке су Злотска, Шарбановачка, Валакоњска и Оснићка река. Низводоно, Црни Тимок се пробија кроз 22,5 km дугачку клисуру Баба Јоне. Извијугана, углавном усечена у адезиту и има седам укљештених меандара. У једном таквом меандру, 12 km од Зајечара, налази се Гамзиградска бања. Лековити извори између 26 и 42 степена, избијају у самом кориту Црног Тимока. Низводно од Гамзиградске бање је касноантички локалитет Феликс Ромулијана. Подигнут је крајем трећег и почетком четвртог века. Некадашњу царску палату су опасивали зидови високи преко 15 м, са кулама, а украшавали су је китњаста декорација и разнобојни подигнути мозаици, који се сматрају највреднијим античке уметности на територији Србије. Код села Звездана река улази у Зајечарску котлину, којом тече на дужини од 15 km, до састава са Белим Тимоком. Црни Тимок је дугачак 84 km, а површина његовог слива обухвата 1 233 km². Просечни протицај код Зајечара износи 12,6 km³/s.
Највиши водостаји и највећи протицаји Тимока и његових саставница су у априлу, а потом у марту, и потичу од отапања снежног покривача на планинама и пролећних киша. Најмањи протицаји су у августу и септембру и проузроковани су често дугим сушама. Ови водотоци припадају кишно-снежном водном режиму умереноконтиненталне варијанте. Воде у сливу Тимока користе се највише за наводњавање и снабдевање индустрије водом, особито у Бору који добија воду из Борског језера, док се становништво снабдева водоводском водом из каптираних крашких врела, а Неготин водом из бројних бунара. Слив Тимока изложен је снажном деловању ерозије и по томе се истиче у односу на остале реке Источне Србије. На његовој површини регистровано је 812 бујичних токова као и велики број вододерина.
Види још[уреди | уреди извор]
Галерија Извор Пећура, Извор Црног Тимока у селу Криви Вир[уреди | уреди извор]
-
Извориште Црног Тимока -
Извориште Црног Тимока -
Извориште Црног Тимока -
Извориште Црног Тимока -
Излетиште поред извора Црног Тимока -
Мала Клисура поред изворишта Пећура -
Извор црног Тимока у селу Криви Вир -
Недалеко од извора Црног Тимока
Литература[уреди | уреди извор]
- Мала енциклопедија Просвета (3 изд.). Београд: Просвета. 1985. ISBN 978-86-07-00001-2.
- Марковић, Јован Ђ. (1990). Енциклопедијски географски лексикон Југославије. Сарајево: Свјетлост. ISBN 978-86-01-02651-3.
