Червењ
| Червењ Чэрвень; Че́рвень | |
|---|---|
.jpg) Православна црква | |
 Застава
 Грб
| |
| Административни подаци | |
| Држава |  Белорусија |
| Област |  Минска област |
| Рејон | Червењски |
| Основан | - први помен 1387. |
| Становништво | |
| Становништво | |
| — 2011. | 10.032[1] |
| Географске карактеристике | |
| Координате | 53° 42′ 28″ С; 28° 25′ 56″ И / 53.70778° С; 28.43222° И |
| Временска зона | UTC+3 |
  Червењ Червењ на карти Белорусије | |
| Поштански број | 223232 |
| Позивни број | +375 1714 |
| Регистарска ознака | 5 |
Червењ (блр. Чэрвень; рус. Че́рвень) је градић у Белорусији и административно је седиште Червењског рејона Минске области.
Град се налази на 64 км југоисточно од главног града Минска, а северно од града пролази аутопут М4 који повезује Минск са Могиљевом. Кроз град протиче река Игуменка.
Историја[уреди | уреди извор]
Први писани помен насеља Игумен (блр. Ігумен, град је носио то име све до 1923) потиче из 1387. године. Насеље у првој половини XV века постаје феудални посед вилијских епископа. У јануару 1649. одред Козака је код Игумена до ногу потукао одред плаћеника литванске војске. Од средине XVI века постаје део Минског војводства, а 1793. улази у састав Руске Империје, да би само две године доцније постао центар Игуменског округа. Године 1897. Игумен је имао 4.573 становника, а две године касније град је изгорео до темеља.
Већ почетком XX века у насељу су постојале две штавионице коже, основна школа и болница. У новембру 1917. град долази под власт Совјета, 1918. је окупиран од стране Немачке, а од августа 1918. па до јула 1920. под пољском окупацијом.
Године 1924. постаје административни центар рејона. Непосредно пре Другог светског рата у граду је живело око 6.500 људи.
Након напада Фашистичке Немачке на Совјетски Савез 1941, у знак одмазде припадници совјетске тајне полиције НКВД су у једној шуми у близини насеља стрељали око 5 хиљада затвореника из минских затвора, углавном политичких противника и оних који су се сматрали сарадницима непријатеља. На том месту је касније подигнута скулптура од дрвета у знак сећања на жртве.[2]
Становништво[уреди | уреди извор]
Према процени, у граду је 2012. живело око 10.150 становника.
| 1979. | 1989. | 1999. | 2009. | 2012. |
|---|---|---|---|---|
| 11.461[3] | 11.460[3] | 11.460[3] | 9.886[3] | 10.150[3] |
Види још[уреди | уреди извор]
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ Статистический бюллетень "Численность населения на 1 января 2011 года и среднегодовая численность населения за 2010 год по Республике Беларусь в разрезе областей, районов, городов, поселков городского типа", Белстат
- ^ „Чтобы помнили… Белорусы и рынок. № 24(659) 27 июня — 4 июля 2005”. Архивирано из оригинала 23. 09. 2015. г. Приступљено 16. 02. 2013.
- ^ а б в г д „BELARUS: Cities & Settlements”. City Population. Приступљено 17. 2. 2013.
Спољашње везе[уреди | уреди извор]
- Службена веб презентација Червенске области Архивирано на сајту Wayback Machine (16. јануар 2013)
- Фото галерија
| Административни центар | Минск (територијално није део области) |  |
|---|---|---|
| Градови (24) | ||
| Варошице (19) | Бобр • Гарадзеја • Зјаљони Бор • Ивјанец • Чирвонаја Слабада • Кривичи • Мачулишчи • Нарач • Негарелаје • Плешчаници • Правдзински • Радашковичи • Рудзенск • Свир • Свислач • Смилавичи • Старобин • Уреча • Халопеничи | |
| Међународне | |
|---|---|
| Државне | |
