Шарлота од Савоје

С Википедије, слободне енциклопедије
Шарлота Савојска
Портрет Шарлоте Савојске, око 1472.
Лични подаци
Пуно имеШарлота Валоа
Датум рођењаоко 1441/1443.
Место рођењаКраљевство Француска
Датум смрти1. децембар 1483.
Место смртиДворац Амбоаз, Краљевство Француска
ГробНотр Дам, Клери Сент Андре
Породица
СупружникЛуј XI
Потомствоосморо деце (види доле), укључујући и Ану Француску, Шарла VIII и Жану Француску.
РодитељиЛуј, војвода Савоје
Ана Кипарска
ДинастијаДинастија Валоа
Француска краљица
Период22. јул 1461. – 30. август 1483.
ПретходникМарија Анжујска
НаследникАна од Бретање

Шарлота Савојска (око 1441/3 – 1. децембар 1483) је била краљица Француске, као друга супруга Луја XI. Накратко је деловала као регент током краљевог одсуства 1465. године и као члан краљевског већа у време малолетства свог сина, неколико месеци током 1483. године.

Биографија[уреди | уреди извор]

Шарлота је била ћерка Луја, војводе Савојског[1] и Ане Кипарске.[2] Баба и деда по мајци били су јој Јанус Кипарски и Шарлота Бубон. Баба по мајци, по којој је вероватно добила име, била је ћерка Жана I од Ла Марша и Катарине од Вендома. Била је једно од чак деветнаесторо деце, од којих је 14 преживело више од неколико дана.

Брак[уреди | уреди извор]

Шарлота Савојска

Шарлота је дана 11. марта 1443. године, када је имала нешто више од годину дана, била верена за Фридриха Саксонског (1439-1451), најстаријег сина Фридриха II Саксонског.[1] Из непознатих разлога ова веридба је раскинута. Мање од осам година касније, 14. фебруара 1451. године, Шарлота се удала за Луја, дофена Француске, будућег Луја XI. Он је био најстарији син Шарла VII и Марије Анжујске.[3] Невеста је имала десет година, а младожења двадесет седам. Брак је склопљен без одобрења француског краља.[3] Лују је то био други брак. Његова прва супруга, Маргарета Шкотска, умрла је без деце 1445. године. Након брака, Шарлота је постала дофина Француске.

Луј ју је наводно занемаривао. Када је вест о смрти његовог оца стигла до брачног пара у бургундски двор, он ју је одмах оставио у Бургундији, како би обезбедио своје наслеђе. Послао ју је код Изабеле Бурбонске да позајми кочије, којима би дошла у Париз да му се придружи.

Краљица[уреди | уреди извор]

Шарлота је 22. јула 1461. године постала француска краљица. Следеће године се разболела и била је веома близу смрти, све до августа 1462. године. Иако се опоравила, њено здравствено стање је ослабило. Луј није много полагао на репрезентацију складног брака. Шарлоту и њене дворске даме држао је осамљене у замку Амбоаз, где је краљица проводила дане са својим сестрама и дворјанима. Надгледала је образовање своје деце (сина је образовао краљ), играла шах, слушала и свирала музику, извршавала верске дужности. У ретким приликама, када су од ње тражили да испуни церемонијалне задатке који су приличили краљици, попут поздрављања гостију из иностранства, она је излазила из дворца. Тако је, на пример, 1470. године, када је краљу дошао у посету моћни гроф Варвик и војвода од Кларенса из Енглеске, она изашла да их поздрави. Шарлота се занимала за књижевност и имала је богату личну библиотеку.[2] Оставила је збирку од стотине рукописа, која је постала језгро Националне библиотеке у Француској.

Након рођења последњег детета 1472. године, Луј се заклео да је више неће варати.[2] Према хроничару Филипу Комину, одржао је своје обећање. Шарлота је служила као регент септембра 1465. године.

Удовица[уреди | уреди извор]

Гробница Луја и Шарлоте

Шарлотин супруг умро је 30. августа 1483. године. Престо је наследио њихов син Шарл VIII, који је још увек био малолетан. Луј није одредио Шарлоту за регента у случају да умре пре Шарловог пунолетства. У ствари, он није званично ни именовао регента, али је оставио упутства Краљевском већу. По њима, Шарлота је имала да управља земљом као чланица регентског савета. Поред ње, савет су чинили и Жан Бурбонски и његова два зета, Луј Орлеански (ожењен Шарлотином ћерком Жаном) и Петар Бурбонски (ожењен Шарлотином ћерком Аном). У пракси, Шарлотина ћерка Ана преузела је власт над Француском, током малолетства свог брата Шарла.

Шарлота је умрла у Амбоазу 1. децембра 1483. године, само неколико месеци после смрти свог мужа. Сахрањена је поред њега у базилици Нотр Дам у граду Клери Сент Андре, округ Орлеан.[4]

Потомство[уреди | уреди извор]

Шарлота је Лују родила осморо деце, али су само троје доживели пунолетство. Били су то Шарл VIII, који је постао краљ Француске, Ана, која је деловала као регент током његовог малолетства, и Жана, која је накратко (током 1498) била краљица Француске, као супруга Луја XII.

  • Луј (1458–1460)
  • Јоаким (1459)
  • Луј (1460)
  • Ана (3. април 1461. – 14. новембар 1522), војвоткиња Бурбона (1468-1473), регенкиња Француске (1483-1491); удата за Петра II Бурбона, са којим је имала ћерку Сузану, војвоткињу Бурбона. Њеном смрћу гаси се Шарлотина лоза.
  • Жана (23. април 1464. – 4. фебруар 1505), накратко краљица Француске, као супруга Луја XII.
  • Францис (1466)
  • Шарл VIII (30. јун 1470. – 7. април 1498), оженио се Аном од Бретање и умро без деце.
  • Францис (1472–1473)

Породично стабло[уреди | уреди извор]

 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
16. Амадео VI, гроф Савоје
 
 
 
 
 
 
 
8. Амадео VII, гроф Савоје
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
17. Бона Бурбон
 
 
 
 
 
 
 
4. Амадео VIII, гроф Савоје
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
18. Жан, војвода од Берија
 
 
 
 
 
 
 
9. Бона од Берија
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
19. Жана Армањак
 
 
 
 
 
 
 
2. Луј, војвода Савоје
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
20. Жан II Добри
 
 
 
 
 
 
 
10. Филип II Смели
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
21. Бона Чешка
 
 
 
 
 
 
 
5. Маргарета Бургундијска, војвоткиња Савоје
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
22. Луј II Фландријски
 
 
 
 
 
 
 
11. Маргарета III Фландријска
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
23. Маргарет Брабант
 
 
 
 
 
 
 
1. Шарлота Валоа
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
24. Иго IV Кипарски
 
 
 
 
 
 
 
12. Џејмс I од Кипра
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
25. Алиса Ибелин
 
 
 
 
 
 
 
6. Јанус Кипарски
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
26. Филип од Брауншвајга
 
 
 
 
 
 
 
13. Хелвиса од Брауншвајга
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
27. Хелисија Дампјер
 
 
 
 
 
 
 
3. Ана Кипарска
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
28. Џејмс I, гроф Ла Марша
 
 
 
 
 
 
 
14. Жан I де ла Марш
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
29. Жана од Шатијона
 
 
 
 
 
 
 
7. Шарлота Бурбон де ла Марш
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
30. Џон VI од Вендома
 
 
 
 
 
 
 
15. Катарина Вендом
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
31. Жана од Понтјеа
 
 
 
 
 
 

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ а б Joachim W. Stieber, Pope Eugenius IV, the Council of Basel and the Secular and Ecclesiastical Authorities in the Empire, (E.J. Brill, 1978), 254.
  2. ^ а б в Sharon L. Jansen, Anne of France: Lessons For My Daughter, ed. Jane Chance, (Boydell & Brewer, 2004), 2-3
  3. ^ а б Richard Vaughan, Philip the Good, (The Boydell Press, 2010), 353.
  4. ^ "Archived copy". Archived from the original on 2006-07-20. Retrieved 2006-08-26.

Литература[уреди | уреди извор]

  • Pauline Matarasso, “Queen’s Mate: Three women of power in France on the eve of the Renaissance”
  • John Seargeant Cyprian Bridge, “A History of France from the Death of Louis XI”
  • Paul Murray Kendall, “The Universal Spider: Louis XI”
Француско краљевство
Француска краљица
22. јул 1461. – 30. август 1483.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Шарлота_од_Савоје&oldid=27051440”