Радан

Координате: 43° 00′ 12″ С; 21° 29′ 48″ И / 43.003333° С; 21.496667° И / 43.003333; 21.496667
С Википедије, слободне енциклопедије
Радан планина
Радан
Географске карактеристике
Највиша тачкаШопот
Ндм. висина1409 m
Координате43° 00′ 12″ С; 21° 29′ 48″ И / 43.003333° С; 21.496667° И / 43.003333; 21.496667
43° 00′ 12″ С; 21° 29′ 48″ И / 43.003333° С; 21.496667° И / 43.003333; 21.496667
Географија
Радан на карти Србије
Радан
Радан
Државе Србија

Радан је планина и парк природе[1][2] на југу Србије, у општинама Лебане, Бојник, Медвеђа, Куршумлија и Прокупље и заузима површину од 466 km2. Налази се између реке Топлице на северу и Јабланице на југу.

Карактеристике[уреди | уреди извор]

Припада Родопским планинама и део је српско - македонског копна, а налази се управо на месту где се Динариди сучељавају са Родопима. Највиши врх је Шопот на 1409m нмв. На нешто нижем, Петровом врху (Велики Петровац)око 1150m нмв, налази се на заравни врха, црква Светог Петра.[3][4] Смештена је југозападно од Прокупља односно западно од Лебана и Медвеђе. На обронцима планине налазе се:

  • Беговића гроб — гробница поручнику Димитрију Беговићу, команданту Јабланичког комитског одреда, погинулом у борби са бугарским окупаторима за време Топличко - Јабланичког устанка. Налази се на 1122 мнв, испод виса Соколовац. Најспособнији Пећанчев Војвода поручник Димитрије Беговић , рањен у Раданским врлетима остаје усамљен, прихвата бугарски позив за предају и када су бугарски официри потрчали не би ли на заробљавању Беговића зарадили више чинове, Беговић излази сав опасан активираним бомбама и попут Стевана Синђелића улази у историју дижући у ваздух и себе и бугарске официре.[8][9][10][11]

Геолошку основу планине чине силикатне стене из палеозоика са кристаластим шкриљцима. У југозападном делу Радан планине (Мајдан планина) налази се рудник Леце, у истоименом месту. У састав Радан планине налази се Арбанашке планине, Мајдан планина, Петрова гора-Радан.[12] Окружена је венцем планина који чине: Пасјача, Видојевица, Ргајска планина, Соколовица, које је штите од хладних и влажних струја са северне и западне стране. На истоку и југу се отвара у Пусторечку котлину и са те стране је изложена јаком сунчевом загревању, што за последицу има топлију и блажу климу. То је произвело својеврстан феномен, јер се тзв. храстов вегетациони појас са класичних 700m подигао на 800m - 900m нмв. Захваљујући топлијој клими на Радан планини је опстало неколико ендемских и реликтних биљних врста, међу којима су најзначајнији остаци прашуме из доба терцијара. Испод самог врха Радана, извире Пуста река. На источним обронцима планине у подручју под називом Рипивода налази се истоимени водопад Рипивода, са падом од 40 м.[13][14]

Историја[уреди | уреди извор]

Занимљивости[уреди | уреди извор]

  • Сматра се да су на овој планини до 1960. године постојали примерци старе Српске расе паса - Српски мастиф или „Душанов мастиф“.
  • Од строго заштићених дивљих врста, на подручју Радана налази се укупно око 20 врста биљака (укључујући и гљиве, лишајеве и маховине) и око 95 врста животиња, највише птица (око 50 врста), затим сисара (око 20 врста, укључујући слепе мишеве), риба (2 врсте), гмизаваца и водоземаца (8 врста) и инсеката (око 15 врста).
  • У атару села Ивање, постоји редак природни феномен. Једна деоница пута назива се "узбрдна низбрдица" јер се угашени и откочени аутомобили крећу "узбрдо", као да је у питању "гравитациона аномалија". Међутим, у питању је оптичка варка.[16][17][18]

Од заштићених дивљих врста, на подручју Плана налази се око 80 заштићених врста биљака и преко 100 заштићених врста животиња, највише птица, инсеката и сисара.[19]

Проломска планина[уреди | уреди извор]

Планински масив који сеже од Пролом бање и села Пролом, па према Соколовом вису на супротној страни и Радану, до Горњег Гајтана и Гајтанских врата, назива се Проломска планина. Соколов вис (1 370 m), за који се у ширем смислу узима да је врх Радана, је највиши врх овог масива. Северна граница Проломске планине је долина Проломске реке, притоке Косанице која протиче кроз истоимену бању. Ова долина одваја Проломску планину од Соколовице и Арбанашке планине. Превој Гајтанска врата одваја масиве Проломске планине и Радана. Зато се Проломска планина може третирати и као посебна планина.[20]

Галерија[уреди | уреди извор]

  • Горњи Бучумет - поглед на Петров врх, југоисточне падине Радана
    Горњи Бучумет - поглед на Петров врх, југоисточне падине Радана
  • Петров врх из Средњег Бучумета
    Петров врх из Средњег Бучумета
  • Махала Шишинце- Горњи Бучумет (700 мнв)
    Махала Шишинце- Горњи Бучумет (700 мнв)
  • Северозападни обронци Радан планине, изнад Ђавоље вароши
    Северозападни обронци Радан планине, изнад Ђавоље вароши
  • Царичин Град
    Царичин Град
  • Ђавоља варош
    Ђавоља варош
  • Црква Св. Преображења -Пролом Бања
    Црква Св. Преображења -Пролом Бања
  • Црква светог Петра на Петровом врху
    Црква светог Петра на Петровом врху
  • Брестовачко језеро- Источни обронци Радан планине
    Брестовачко језеро- Источни обронци Радан планине
  • Врх Свети Петар
    Врх Свети Петар

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ „Области Златибора и Радана проглашене парковима природе”. srbija.gov.rs. Приступљено 6. 10. 2017. 
  2. ^ Fonet (2024-01-21). „Planina Radan proglašena parkom prirode: Pod zaštitom države našla se prirodna i kulturna dobra”. Euronews.rs (на језику: српски). Приступљено 2024-01-21. 
  3. ^ СРБИЈА-ЗЕМЉА-И-СТАНОВНИШТВО-Феликс-Каниц, глава XI, стр 337.
  4. ^ Клуб путника Србије: Планина Радан, Приступљено 30. 1. 2013.
  5. ^ RADAN PLANINA: Otkriven zid dug 100 metara! | Telegraf – Najnovije vesti
  6. ^ Iznenađujuće čari Radan planine
  7. ^ Zid u Kuršumliji star 65 miliona godina | Južna Srbija Info
  8. ^ „Turistički klaster Radanskog područja[[Категорија:Ботовски наслови]]”. Архивирано из оригинала 31. 01. 2022. г. Приступљено 01. 05. 2014.  Сукоб URL—викивеза (помоћ)
  9. ^ „Panoramio - Photo of Begovića grob[[Категорија:Ботовски наслови]]”. Архивирано из оригинала 08. 04. 2014. г. Приступљено 07. 04. 2014.  Сукоб URL—викивеза (помоћ)
  10. ^ „Архивирана копија” (PDF). Архивирано из оригинала (PDF) 08. 04. 2014. г. Приступљено 07. 04. 2014. 
  11. ^ Страдање Лесковчана у Првом светском рату, Милован Цветковић, Семинарски рад 2012- ментор Проф. Др Момчило Павловић
  12. ^ Planine | Jablanički okrug | Jablanički okrug
  13. ^ „Vodopad Ripivoda - Blago Srbije[[Категорија:Ботовски наслови]]”. Архивирано из оригинала 08. 04. 2014. г. Приступљено 29. 03. 2014.  Сукоб URL—викивеза (помоћ)
  14. ^ „Vodopadi Srbije - Vodopad Ripivoda[[Категорија:Ботовски наслови]]”. Архивирано из оригинала 31. 01. 2022. г. Приступљено 27. 04. 2014.  Сукоб URL—викивеза (помоћ)
  15. ^ Лесковачки крај у Првом светском рату, Др Живан Стојковић и Хранислав Ракић, Лесковац 1996, стр41.
  16. ^ Бубњевић, Слободан. „Тамо где је небо пало доле”. http://www.vreme.com. Приступљено 30. 10. 2016.  Спољашња веза у |work= (помоћ)
  17. ^ „Kuršumlija: Umesto nizbrdo, kola na padini idu uzbrdo”. http://www.vesti-online.com. Приступљено 30. 10. 2016.  Спољашња веза у |work= (помоћ)
  18. ^ „Misterija sa Radana: Voda teče uzbrdo”. http://www.rtv.rs. Приступљено 30. 10. 2016.  Спољашња веза у |work= (помоћ)
  19. ^ „Планина Радан[[Категорија:Ботовски наслови]]”. Архивирано из оригинала 09. 03. 2014. г. Приступљено 08. 03. 2014.  Сукоб URL—викивеза (помоћ)
  20. ^ Делибашић, Томица (2019). Планине и врхови Балкана. ЈП Службени гласник, Планинарски савез Србије. 

Литература[уреди | уреди извор]

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Радан&oldid=27422559”