Ратници од теракоте

С Википедије, слободне енциклопедије

Ратници Сјена или Глинени ратници је колекција од преко 8.000 скулптура војника и коња направљених од глине, нађена у гробници првог кинеског цара, Ћин Ши Хуанга. Све скулптуре имају природну величину. Колекција скулптура се налазила у гробници и била закопана заједно с првим кинеском царем, Ћин Ши Хуангом, који је ујединио Кину 221. п. н. е. Ратници Сјена су откривени у марту 1974. Ископавања су започела убрзо након открића. Глинена војска се налази на 33 km од града Сијан, у провинцији Шенси у Кини. Ратници Сјена су нађени око 1,5 km источно од гроба Ћин Ши Хуанга, и на 3 нивоа. Прво су ископане скулптуре које су се налазиле на дубини 4 до 8 метара, а музеј под именом Музеј првог цара династије Ћин постављен је на рушевинама и отворен за јавност 1979. Цео музеј је комплетиран 1994.

У време кад је цар Ћин Ши Хуанг умро и био сахрањен, скулптуре су покопане заједно с њим јер се веровало да ће тако и након смрти цар имати војску којом заповеда. Скулптуре гледају ка истоку и налазе се у борбеној формацији. Свака од скулптури је јединствена, тако да не постоје две идентичне. Скулптуре су наоружане луковима и стрелама, копљима, мачевима и др. Наоружање је у време открића било још увек веома оштро. Године 1980. су откривене две обојене бронзане кочије 20 метара западно од царевог гроба. Свака се састојала од 3.000 разних делова и вукла су је четири коња. Године 1987. УНЕСКО их је прогласио светском баштином.

Фигуре, које датирају отприлике из касног трећег века пре нове ере,[1] су открили 1974. локални фармери у округу Линтонг, изван Сијана, Шанки, Кина. Фигуре се разликују по висини у зависности од улоге, а највиши су генерали. Фигуре укључују ратнике, кочије и коње. Процене из 2007. су биле да је у три јаме у којима је била Теракота војска било више од 8.000 војника, 130 кочија са 520 коња и 150 коњичких коња, од којих је већина остала закопана у јамама у близини маузолеја Ћин Ши Хуанга.[2] У другим јамама пронађене су и друге невојне фигуре од теракоте, укључујући званичнике, акробате, моћнике и музичаре.[3]

Историја[уреди | уреди извор]

Хумка у којој се налази гроб

Конструкцију гробнице описао је историчар Сима Ћен (145–90. п. н. е.) у Записима великог историчара, првој од 24 кинеске династичке историје, која је написана век након завршетка маузолеја. Радови на маузолеју су почели 246. п. н. е. убрзо након што је цар Ћин (тада стар 13 година) ступио на престо, а пројекат је на крају укључио 700.000 регрутованих радника.[4][5] Географ Ли Даојуен, који је писао шест векова након смрти првог цара, записао је у Шуеј Ђинг Џу да је планина Ли била омиљена локација због своје повољне геологије: „позната по рудницима жада, њена северна страна била је богата златом, а јужна богата прелепим жадом; први цар, похлепан за добром репутацијом, зато је изабрао да буде тамо сахрањен".[6][7] Сима Ћен је написао да је први цар сахрањен са палатама, кулама, званичницима, вредним артефактима и чудесним предметима. Према овом приказу, 100 текућих река је симулирано помоћу живе, а изнад њих плафон је био украшен небеским телима, испод којих су била обележја земље. Неки преводи овог одломка односе се на „моделе“ или „имитације“; међутим, те речи нису коришћене у оригиналном тексту, где се не помиње војска од теракоте.[4][8] Високи нивои живе пронађени су у тлу гробнице, што даје веродостојност извештају Сима Ћена.[9] Каснији историјски извештаји сугеришу да је комплекс и саму гробницу опљачкао Сјанг Ју, претендент на престо након смрти првог цара.[10][11][12] Међутим, постоје индиције да сама гробница можда није била опљачкана.[13]

Откриће[уреди | уреди извор]

Војску од теракоте открила је 29. марта 1974. група фармера — Јанг Џифа, његових петоро браће и комшија Ванг Пуџи — који су копали бунар отприлике 1,5 km (0,93 mi) источно од гробнице цара Ћина на планини Ли (Лишан),[14][15][16][17] регион прожет подземним изворима и водотоцима. Вековима се у повременим извештајима помињу делови фигура од теракоте и фрагменти некрополе Ћин – црепови, цигле и комади зида.[18] Ово откриће подстакло је кинеске археологе, укључујући Џао Кангмина, да истраже,[19] откривајући највећу групу грнчарских фигура икада пронађених. Музејски комплекс је од тада изграђен на том подручју, а највећа јама је ограђена наткривеном конструкцијом.[20]

Некропола[уреди | уреди извор]

Поглед на војску од теракоте
Маузолеј првог Ћин цара, сала 1

Војска од Tеракоте је део много веће некрополе. Радар који продире кроз земљу и узорковање језгра су измерили да је површина приближно 98 km2 (38 sq mi).[21]

Некропола је изграђена као микрокосмос царске палате или комплекса, и покрива велику површину око гробнице првог цара. Земљана гробна хумка налази се у подножју планине Ли и изграђена је у пирамидалном облику,[22] а окружена је са два чврсто изграђена набијена земљана зида са улазима на капијама. Некропола се састоји од неколико канцеларија, сала, штала, других објеката као и царског парка који се налази око хумке.

Ратници чувају стражу источно од гробнице. До 5 m (16 ft) црвенкасте, песковите земље накупило се на локалитету у два миленијума након изградње, али су археолози пронашли доказе ранијих поремећаја на локацији. Током ископавања у близини гробне хумке на планини Ли, археолози су пронашли неколико гробова из 18. и 19. века, где су копачи очигледно ударили делове теракоте. Они су одбачени као безвредни и коришћени заједно са земљом за затрпавање ископина.[23]

Гробница[уреди | уреди извор]

Главни чланак: Маузолеј првог кинеског цара

Гробница изгледа као херметички затворен простор отприлике величине фудбалског терена (око 100 × 75 м).[24][25] Гробница остаје неотворена, вероватно због забринутости око очувања њених артефаката.[24] На пример, након ископавања Теракота војске, обојена површина присутна на неким фигурама од теракоте почела је да се љушти и бледи.[26] Лак који покрива боју може се увијати за петнаест секунди када је изложен сувом ваздуху Сијана и може се ољуштити за само четири минута.[27]

Галерија[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Lu Yanchou; Zhang Jingzhao; Xie Jun; Wang Xueli (1988). „TL dating of pottery sherds and baked soil from the Xian Terracotta Army Site, Shaanxi Province, China”. International Journal of Radiation Applications and Instrumentation D. 14 (1–2): 283—286. doi:10.1016/1359-0189(88)90077-5. 
  2. ^ Portal 2007, стр. 167.
  3. ^ „Decoding the Mausoleum of Emperor Qin Shihuang”. China Daily. 13. 5. 2010. Приступљено 3. 12. 2011. 
  4. ^ а б Sima Qian – Shiji Volume 6 《史記•秦始皇本紀》 Original text: 始皇初即位，穿治酈山，及並天下，天下徒送詣七十餘萬人，穿三泉，下銅而致槨，宮觀百官奇器珍怪徙臧滿之。令匠作機駑矢，有所穿近者輒射之。以水銀為百川江河大海，機相灌輸，上具天文，下具地理。以人魚膏為燭，度不滅者久之。二世曰："先帝後宮非有子者，出焉不宜。" 皆令從死，死者甚眾。葬既已下，或言工匠為機，臧皆知之，臧重即泄。大事畢，已臧，閉中羨，下外羨門，盡閉工匠臧者，無複出者。樹草木以象山。 Translation: When the First Emperor ascended the throne, the digging and preparation at Mount Li began. After he unified his empire, 700,000 men were sent there from all over his empire. They dug down deep to underground springs, pouring copper to place the outer casing of the coffin. Palaces and viewing towers housing a hundred officials were built and filled with treasures and rare artifacts. Workmen were instructed to make automatic crossbows primed to shoot at intruders. Mercury was used to simulate the hundred rivers, the Yangtze and Yellow River, and the great sea, and set to flow mechanically. Above, the heaven is depicted, below, the geographical features of the land. Candles were made of "mermaid"'s fat which is calculated to burn and not extinguish for a long time. The Second Emperor said: "It is inappropriate for the wives of the late emperor who have no sons to be free", ordered that they should accompany the dead, and a great many died. After the burial, it was suggested that it would be a serious breach if the craftsmen who constructed the tomb and knew of its treasure were to divulge those secrets. Therefore, after the funeral ceremonies had completed, the inner passages and doorways were blocked, and the exit sealed, immediately trapping the workers and craftsmen inside. None could escape. Trees and vegetation were then planted on the tomb mound such that it resembled a hill.
  5. ^ „Chinese terra cotta warriors had real, and very carefully made weapons”. The Washington Post. 26. 11. 2012. 
  6. ^ Clements 2007, стр. 158.
  7. ^ Shui Jing Zhu Chapter 19 《水經注•渭水》Original text: 秦始皇大興厚葬，營建塚壙於驪戎之山，一名藍田，其陰多金，其陽多美玉，始皇貪其美名，因而葬焉。
  8. ^ Portal 2007, стр. 17.
  9. ^ Portal 2007, стр. 202.
  10. ^ Shui Jing Zhu Chapter 19 《水經注•渭水》 Original text: 項羽入關，發之，以三十萬人，三十日運物不能窮。關東盜賊，銷槨取銅。牧人尋羊，燒之，火延九十日，不能滅。Translation: Xiang Yu entered the gate, sent forth 300,000 men, but they could not finish carrying away his loot in 30 days. Thieves from northeast melted the coffin and took its copper. A shepherd looking for his lost sheep burned the place, the fire lasted 90 days and could not be extinguished.
  11. ^ Sima Qian – Shiji Volume 8 《史記•高祖本紀》 Original text: 項羽燒秦宮室，掘始皇帝塚，私收其財物 Translation: Xiang Yu burned the Qin palaces, dug up the First Emperor's tomb, and expropriated his possessions.
  12. ^ Han Shu《漢書·楚元王傳》：Original text: "項籍焚其宮室營宇，往者咸見發掘，其後牧兒亡羊，羊入其鑿，牧者持火照球羊，失火燒其藏槨。" Translation: Xiang burned the palaces and buildings. Later observers witnessed the excavated site. Afterward, a shepherd lost his sheep which went into the dug tunnel; the shepherd held a torch to look for his sheep, and accidentally set fire to the place and burned the coffin.
  13. ^ „Royal Chinese treasure discovered”. BBC News. 20. 10. 2005. Приступљено 3. 12. 2011. 
  14. ^ Agnew, Neville (3. 8. 2010). Conservation of Ancient Sites on the Silk Road. Getty Publications. стр. 214. ISBN 978-1606060131. Приступљено 11. 7. 2012. 
  15. ^ Glancey, Jonathan (12. 4. 2017). „The Army that Conquered the World”. BBC. 
  16. ^ O. Louis Mazzatenta. „Emperor Qin's Terracotta Army”. National Geographic. Архивирано из оригинала 25. 2. 2017. г. Приступљено 22. 11. 2010. 
  17. ^ The precise coordinates are 34° 23′ 5.71″ N 109° 16′ 23.19″ E / 34.3849194° С; 109.2731083° И / 34.3849194; 109.2731083)
  18. ^ Clements 2007, стр. 155, 157, 158, 160–161, 166.
  19. ^ „Archaeologist Who Uncovered China's 8,000-Man Terra Cotta Army Dies At 82”. npr.org. 
  20. ^ „Army of Terracotta Warriors”. Lonely Planet. 
  21. ^ „Discoveries May Rewrite History of China's Terra-Cotta Warriors”. 12. 10. 2016. Приступљено 12. 10. 2016. 
  22. ^ 73号 Qin Ling Bei Lu (1. 1. 1970). „Google maps”. Приступљено 3. 12. 2011. 
  23. ^ Clements 2007, стр. 160.
  24. ^ а б „The First Emperor”. Channel4.com. Приступљено 3. 12. 2011. 
  25. ^ „Application of geographical methods to explore the underground palace of the Emperor Qin Shi Huang Mausoleum” (PDF). Приступљено 3. 12. 2011. [мртва веза]
  26. ^ Nature (2003). „Terracotta Army saved from crack up”. News@nature. doi:10.1038/news031124-7. Приступљено 3. 12. 2011. 
  27. ^ Larmer, Brook (јун 2012). „Terra-Cotta Warriors in Color”. National Geographic. стр. 86.  Print.

Литература[уреди | уреди извор]

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Ратници Сјена на Викимедијиној остави.


Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Ратници_од_теракоте&oldid=27553294”