Ратови клонова

С Википедије, слободне енциклопедије
(преусмерено са Ратови Клонова (сукоби))
Човек у костиму клонираног команданта Грија. Клонирани војници били су главни пешадинци Галактичке републике током Рата клнова

Овај чланак је о измишљеном сукобу. За медије из Ратова Звезда назване по сукобу, погледајте Ратови Клонова

Ратови Клонова су низ измишљених сукоба из франшизе Ратови Звезда аутора Џорџа Лукаса. Иако су били споменути у првом Ратови Звезда филму (Hoвa Naдa, 1977), сам рат није приказан до изласка Напада Клонова (2002) и Освете Сита (2005). Ратови клонова такође су место радње три истоимена пројекта. 2Д анимираној серији (2003 - 2005), компјутерски анимираном филму (2008), и 3Д компјутерској анимраној серији (2008 - 2014, 2020). Такође се приказују у бројним књигагла из франшизе Ратови Звезда.

У оквиру радње Ратова Звезда, Ратови клонова обухватају трогодишњи рат вођен ради спречавања хиљаду планетарних система да се одцепе од Галактичке републике и да формирају "Конфедерацију независних система". Република користи армију клонираних војника, по којима је сукоб добио име, које води Ред Џедаја, борећи се против армије борбених дроида. Сукоб је био намештен као сплетка Врховног Канцелара Републике Палпатина, који је потајно био господар сита, да би придобио моћ и коначно претвори демократску Галактичку републику у аутократску Галактичку империју, која је била контролисана кроз војно индустријски комплекс и била приказана у оригиналној трилогији.

Лукас је користио Ратове кпонова да одговори питања постављена у оригиналној трилогији, попут питања како је настала Империја и како је Анакин Скајвокер постао Дарт Вејдер. Политичке и војне догађаје инспиришу прави сукоби и историјски конфликти попут Другог светског рата и Америчког грађанског рата.

Концепт и развој[уреди | уреди извор]

Прво спомињање Ратова Клонова било је у Џорџ Лукасовој трећој скици првог филма, која помиње "Дневнике Ратова клонова" оседелог киборга генерала Кенобија.[1] Ратови су укратко споменути два пута у коначној верзији филма, позивајући се на Оби-Ван Кенобија као генерала који је служио оцу Леје Органе током сукоба.[2] У скици филма Империја Узвраћа ударац (1980), Лукас је исказао жељу да унесе лика клона који је учестоваоу у Ратовима Клонова.[1] У Леј Бракетовој скици филма лик Ландо Калризијан је првенствено требао да буде клон са планете клонова која је била умешана у ратове као што је било поменуто у Новој Нади и да су скоро били истребљени због тих ратова. Боба Фет је исто требао да буде из групе шок трупа коју су скоро истребили Џедаји током Рата клонова. Међутим, ови концепти нису завришили у коначниој верзији филма. Лукас је највише, од свих осталих елемената Ратова Звезда, хтео да чува детаље о Ратовима клонова, толико да је их је лимитирао од лиценцираних производа и књига.

Лукас је изрекао да је Палпатинов успон на власт сличан успону Адолфа Хитлера у Нцистичкој Немачкој, добијајући такозвану "снагу у нужди" налик Хитлеру.[3] Лукас је рекао да је један од главних инспирација политичке позадине Рата клонова, па чак и целог Рата Звезда, Вијетнамски рат и ера Вотергејтске афере, када су вође прихватиле корупцију за оно што су мислили да је био најбољи поступак деловања.[4][5] 2002. Лукас је рекао:

Све демократије се претворе у диктатуру, али не путем државног удара. Народ предаје њихову демократију диктатору, био он Јулије Цезар, Наполеон или Адолф Хитлер. На крају, општа популација прихвати ову идеју. Какве ствари терају људе и институције у овом правцу? То је било питање које сам истраживао: како се Република претворила у Империју? .. Како се добра особа претвори у лошу, и како демократија пређе у диктатуру?[6]

Клониране силе приказане при завршетку Напада Клонова биле су, до тада, највећа дигитална војска урађена за филм.[1] Лукас је предложио концептуалним уметницима да увод у филм Освета Сита буде монтажа седам битака на седам планета.[7] Лукас је након тога радикално реорганизовао радњу; уместо да започне филм са разним биткама из Ратова клонова, Лукас је одлучио да се фокусира на Анакина Скајвокера.[7] Одсуство ових "седам битака на седам планета" је делимично довело до Лукасове одлуке да започне ЦГИ анимирану Ратови Клонова телевизијску серију; Лукас је рекао да серија би "била боља" у приказивању сукоба.[1]

Приказ[уреди | уреди извор]

Ратови клонова први пут се појављују у филму Напад Клонова, излазак овог филма је довео крај Лукасовом ембарго на лиценцирани материјал са радњом томком овог периода. Бројни романи, стрипови и видео игрице биле су санкционисане Лукасовом лиценцирању.

У филмовима[уреди | уреди извор]

Напад Клонова, чија је радња на самом мочетку ратова, почиње са растућом бригом Галактичке републике о одцепљивању хиљаду звезданих система да би се придружили Конфедерацији независних система, коју води Гроф Дуку. Канцелар Палпатин манипулише Џар Џар Бинкса и остале сенаторе у Галактичком сенату да му предају хитну моћ. Након што је истражио два пропала атентата над сенаторку Падме Амидалу, Оби-Ван Кеноби открива чињеницу да Дуку је искористио идентитет мртвог Џедај мајстора да би аранжирао стварање огромне клониране армије у име Републике. Јода води клонирану армију да спасе Оби-Вана, Падме и Анакина Скајвокера од Сеператиста на планети Геонозис, након тога одиграва се прва битка Рата. После завршетка битке, Јода закључује да је "Рат клонова почео" у последњој сцени филма, Анакин и Падме се у тајности венчају, радећи то Анакин крши код Џедаја.

Освета Сита приказује опадајуће дане трогодишњег Рата клонова, у којем су клонирани војници заједно са њиховим генералима Џедајима су се борили против сеператистичке дроидске армије. Након што је убио Дукуа и спасао Палпатина током напада на Корусаунт, Анакин сазнаје да је Падме трудна.Анакин Постаје узнемирен због визија њене смрти током порођаја док ка Палпатин примаљује на мрачну страну силе, обећавајући да ће га научити како да спречи њену рану смрт. У међувремену, Јода је послат на Кашик да одбије сеператистичку инвазију планете, док је Оби-Ван послат на Утапау где убија Генерала Гривуса. Анакин сазнаје да је Палпатин господар Сита, али упркос овоме, Анакин га је одбранио од Мејса Виндуа јер му је било потребно Палпатиново знање да би спасао Падме. Након убијства Мејса Виндуа, назива Анакина својим новим учеником и даје му име Дарт Вејдер. Палпатин наређује клонираним трупама да изврше Наређење 66, након којег клонови по целој галаксији убијају своје генерале Џедаје. Палпатин онда шаље Вејдера да убије вође Сеператиста на планети Мустафар и да искључи целу армију дроида. Њиховој смрти, Палпатин објављује крај Ратовима клонова и реформацију Републике у Галактичку имерију.

У анимацији[уреди | уреди извор]

2Д анимирана Ратови Клонова серија (2003 - 2005) приказује неколико битака из Ратова клнова и била је направљена да створи заинтересовање за Освету Сита. Такође приказује догађаје тачно пре почетне битке у Освети Сита и Палпатиново киднаповање од стране Генерала Гривуса.

Неколико година касније, Лукас је одлучио да изнова почне серију овога пута као 3Д компјутерски анимирану серију коју је развио Дејв Филони. Након неколико година у продукцији, Лукас је одлучио да објави прве четири епизоде у форми дугометражног филма.[1] Филм је изашао 2008. године и оводиу Асоку Тано као Анакинову ученицу и приказује борбу Републике и Сеператиста како покушавају да добију дозволу покретања кроз територију Џабе Хата.

Телевијзиска серија (2008 - 2014, 2020) је такође постављена у позадини Ратова клонова. Серија даје додатне детаље на сварање армије клонова, представља бројна супротстављања и развоје током конфликта, такође приказује интеракције међу клонове и њихових команданата Џедаја. Један пример овога је како серија открива чињеницу да сваки клонирани војник има "инхибиторски чип" у свом телу који тера многе од њих на крају да испоштују Наређење 66.

У књигама[уреди | уреди извор]

Новелизација Ратова Клонова аутора Карен Трависа[8] из 2008. почиње низ од пет романа аутора Трависa и Карен Милера који је објавио Дел Реј Букс између 2008. и 2010. Милер је написао књигу Ратови Клонова: Дивљи Свемир (2008), која се фокусира на Оби-Вана и Бејла Органу. Травис се вратио да напише Ратови Клонова: Без Таоца (2009), у овој књизи Асока је привремено додељена Капетану Рексу. Милер је на крају написао Гамбит Ратова Клонова (2010) у два дела, са титловима Тајност и Опсада, који се бави претњом био оружија Немиодинског генерала Лок Дурда.[9]

Мрачни Ученик (2015) новелизује недовршену причу од осам епизода Ратова Клонова о Асаж Вентрес и Квинлину Восу.[10] Катализатор: Књига Одметника-1 (2016) има своје дешавање током Ратова клонова и накнадних неколико година. Трон:Савези (2018) садржи флешбеке до последње године рата у којима се појављују Анакин, Падме и Трон.

У стриповима[уреди | уреди извор]

Дарк Хорс Комикс објавио је разан број стрипова током ове ере, многи који су сакупљени у серију у форми меких корица са девет свезака. Такође је објављен графички роман у девет свезака назван Ратови Клонова-Авантуре (2004-2007), овај графички роман био је цртан у стилу 2Д анимиране серије и приказивао је оригиналне приче током ове ере.[11] Серијал стрипова који је везан за 3Д анимирану серију објављени су од 2008. до 2010, сакупљени су у три свеске, касније су допуњени графичким романима у једанаест свезака између 2008. и 2013.

Серијал стрипова названим Кејнен (некад са титлом Последњи Ученик) прилазује лика Кејнен Џариса из серије Ратови Звезда: Побуњеници који се током Ратова клонова звао Кејлеб Дум.

У видео игрицама[уреди | уреди извор]

Лукасартс је произвео видео икре које су приказивале кнофликт назване Републички Командоси и Ратови Клонова.

Анализа[уреди | уреди извор]

Поредиле су се политичке позадине Ратова клонова и Другог светског рата. Чланак радио водитеља Клајда Луиса о историјским сличностима у Ратовима Звезда тврди да Палпатинове тактике праве паралелу са тактикама Адолфа Хитлера и Трећег рајха по томе да су обе вође користиле рат да би манипулисали емоције друштва, што им је пружало вођство кроз моћ и подршку.[12] Још један писац генерално пореди Ратове клонова и Други светски рат, базирајући аргумент на томе да Лукас је био члан Беби-бум генерације, и мрачна времена у оригиналној трилогији су слична мрачним временима Хладног рата.Новинар Крис Тејлор, који се односи на Лукасове изјаве да су Ратови Звезда били инспирисани културном позадином Вијетнамског рата, тврди да су Ратови клонова паралела Другог светског рата. Ан Ланкашер са Универзитета у Торонту такође истиче сличну номенклатуру између Рата клонова и Америчког грађанског рата.[13]

Разне публикације упоређују политички контекст Ратова клонова са Ратом у Ираку. Тврде да је галаксија Ратова Звезда под обмањивим Палпатином паралела модерних проблема Сједињених Америчких Држава, уводник са Antiwar.com изјављује да Разови Звезда "успоставља генерално прихватљиву премису да је правилно свргнути угњетачку владу, пре него што се доведе у фокус нешто много непријатније, да је корумпирана тиранија на коју се односи, наша".[14] Додатно, чланак са Вајертепа тврди да је "налик Палпатину, администрација Буша придобијала моћ хранећи се страхом народа".[15] Лукас је изјавио да Рат у Ираку "није постоја" када је развијао Ратове клонва, али је видео паралеле са Вијетнамским ратом који је инсирисао Ратове Звезда пре постојања Рата у Ираку. Продуцент Ратова Звезда Рик МекКалум потврдио је да су Ратови клонвоа развијени пре Рата у Ираку, додавајући да је Лукас "производ Вијетнама".

Утицај и критички одговор[уреди | уреди извор]

Аутор књиге Како су Ратови Звезда покорили универзум Крис Тејлор, назвао је Ратове клонова "великим делом историје Ратова Звезда".[1] У покушају да одржи линију Ратови Звезда играчака активном након Повратка Џедаја (1983), Кенер је осмислио причу која би садржала повратак прогнаног "генетског терористе" и његових Клонираних Ратника.[1]

Тимоти Зан је рекао да неочекивана појава клонова у Нападу Клонвова на позитивној страни, упркос многих година спекулације од стране обожаватеља да ће клонови бити нападачка сила, била је "невероватно ослепљујућа". Након што је видео компјутерску телевизијску серију Ратови Клонова, Зан је био захвалан да је Лукасфилм одбацио његову оригиналну скицу Наследника Империје, која је приказивала безумног клона Оби-Вана направљеног током сукоба.[1]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ а б в г д ђ е ж Taylor, Chris, 1973-. How Star Wars conquered the universe : the past, present, and future of a multibillion dollar franchise. New York. ISBN 978-0-465-08998-7. OCLC 869266739. 
  2. ^ „Star Wars: Clone Wars | What are the Clone Wars?”. web.archive.org. 2006-07-17. Архивирано из оригинала 17. 07. 2006. г. Приступљено 2020-12-21. 
  3. ^ Star Wars: Episode III – Revenge of the Sith DVD commentary featuring George Lucas, Rick McCallum, Rob Coleman, John Knoll and Roger Guyett, [2005]
  4. ^ „'Wars' Raises Questions on U.S. Policy”. www.backstage.com (на језику: енглески). 2005-05-16. Приступљено 2020-12-21. 
  5. ^ „CNN.com - Lucas on Iraq war, 'Star Wars' - May 16, 2005”. edition.cnn.com. Приступљено 2020-12-21. 
  6. ^ Corliss, Richard; Cagle, Jess (2002-04-29). „Dark Victory”. Time (на језику: енглески). ISSN 0040-781X. Приступљено 2020-12-21. 
  7. ^ а б Rinzler, J. W. (2005). The making of Star Wars, revenge of the Sith (1st ed изд.). New York: Del Rey Books. ISBN 0-345-43138-3. OCLC 56880123. 
  8. ^ „StarWars.com | Del Rey & LucasBooks announce Clone Wars Novels”. web.archive.org. 2008-08-03. Архивирано из оригинала 03. 08. 2008. г. Приступљено 2020-12-21. 
  9. ^ „TheForce.Net - Books - Reviews | The Clone Wars: Gambit: Stealth”. www.theforce.net. Приступљено 2020-12-21. 
  10. ^ „Ventress and Vos' Greatest Hits: A Dark Disciple Refresher”. StarWars.com (на језику: енглески). 2015-07-13. Приступљено 2020-12-21. 
  11. ^ „Search :: Dark Horse Comics”. www.darkhorse.com. Приступљено 2020-12-21. 
  12. ^ „The Sith Sense”. web.archive.org. 2011-08-09. Архивирано из оригинала 09. 08. 2011. г. Приступљено 2020-12-21. 
  13. ^ „Attack of the Clones and the Politics of Star Wars”. homes.chass.utoronto.ca. Приступљено 2020-12-21. 
  14. ^ „Star Wars and the American Empire”. Antiwar.com Original (на језику: енглески). 2005-05-23. Приступљено 2020-12-21. 
  15. ^ „U.S. Politics in "A Galaxy Far, Far Away" | Alternet”. web.archive.org. 2017-01-12. Архивирано из оригинала 12. 01. 2017. г. Приступљено 2020-12-21.