Рахела Ферари

С Википедије, слободне енциклопедије
Рахела Ферари
Рахела Ферари на поштанској марки из 2007.
Лични подаци
Пуно имеРоса Фројнд
Друга именаМарија Стојковић
Датум рођења(1911-08-27)27. август 1911.
Место рођењаЗемун, Аустроугарска
Датум смрти12. фебруар 1994.(1994-02-12) (82 год.)
Место смртиБеоград, СР Југославија
Породица
СупружникАлександар Стојковић
Рад
Активни период1931—1993.
Битна улогаБака Елвира (Грлом у јагоде)
Митина мајка (Тесна кожа)
Перина мајка (Давитељ против давитеља)
Веза до IMDb-а

Роса Фројнд (Земун, 27. август 1911 — Београд, 12. фебруар 1994), познатија као Рахела Ферари била је српска филмска, телевизијска и позоришна глумица.

Широј публици најпознатија је по улогама у остварењима Скупљачи перја, Грлом у јагоде, Национална класа, Давитељ против давитеља, Хајде да се волимо 3, Танго аргентино и као Митина мајка у серијалу Тесна кожа.

Добитница је бројних глумачких награда, између осталих Добричиног прстена и Стеријине награде.

Биографија[уреди | уреди извор]

Рођена је као Роса (Рохел) Фројнд 27. августа 1911. године у Старој Пазови или у Земуну у јеврејској породици. Родитељи су јој били Бела Фројнд и Емилија - Ема рођена Лајнер.[1] Од 1930. до 1940. године је радила је у Српском народном позоришту у Новом Саду, а од 1940. до 1941. у Уметничком позоришту у Београду. У једној анкети прве године свог живота овако је описала:

Моја младост, то је земунска периферија. Детињство без играчака, без ичега. Изађем на улицу, идем уз плот, чучнем и посматрам – мраве! Ту се развијала моја машта: сама сам себи причала приче, измишљала их о тим мајушним мравима, те они сад иду кући, сад се шетају, трче, набављају храну, а ја сам се играла с њима – правила им разне препреке. Ставим травку да им препречим пут, или направим мост, или их скренем у другу страну. Било је то моје мало позориште дизнијевског типа – мрави су били моји мали глумци а ја свемоћни редитељ.

У Српском народном позоришту (СНП) у Новом Саду Рахела је почела је да статира у сезони 1930-31, а члан позоришта постаје 1931—32. године. У време када се СНП звало Позориште Дунавске бановине, у улози др Клотилде Вимерн у Фодоровој Матури гледао ју је десетогодишњак Јован Ћирилов, не сањајући да ће много година касније, 1985. године, у Југословенском драмском позоришту постати њен управник. Делујући често из другог плана, у мањим улогама, Фераријева је својом креацијом незгодних госпођа избијала у први ред, пише у књизи „Народно позориште Дунавске бановине“ др З. Т. Јовановић. Једногодишње усавршавање у Будимпешти убрзало је њен уметнички раст који је дошао до пуног изражаја у Уметничком позоришту у Београду где је 1940. године ангажована са супругом Александром Стојковићем. Удајом је променила и име, и презиме у Марија Стојковић да би након мужевљеве смрти узела уметничко име Рахела Ферари. Никада се више није удавала.

За време Другог светског рата није играла. Од 1945. до 1947. године је поново наступала у Новом Саду. Од оснивања Југословенског драмског позоришта, 1947. године, била је првакиња тог позоришта. У ЈДП—у је остварила много врсних извођења – од Пашкове у Рибарским свађама, Сарке у Ожалошћеној породици, до Аксиње у Јегору Буличову.

Рахела Ферари у Српском народном позоришту, Нови Сад, 1939. Фотографија је музејска грађа Позоришног музеја Војводине.

У Новом Саду је играла велики број разноврсних улога у домаћем и страном репертоару. Пре рата најзапаженије су њене епизодне улоге карактерно особених и ћудљивих женских ликова. У Југословенском драмском позоришту, такође у разноврсном репертоару, остварила је много живописних женских ликова, међу којима и мајсторске реализације: Пашкове у Рибарским свађама Карла Голдонија, Ксеније у Јегору Буличову и Василисе у На дну М. Горког, Зеленичке у Родољупцима Ј. Стерије Поповића, и Сарке у Ожалошћеној породици Б. Нушића.

Иако је глумила још у Скупљачима перја, Рахела Ферари је филмску славу досегла тек у позном добу низом упечатљивих улога, и то првенствено у филмовима Грлом у јагоде, Национална класа, Давитељ против давитеља, Хајде да се волимо 3 и Танго аргентино, и у серијалима Камионџије, Метла без дршке и Тесна кожа. У последњем је, као Митина мајка, рекла чувену реплику: Све саме ноге и гола дупета.

Повремено је гостовала у позоришту Атеље 212 и играла на филму и телевизији. На обали Дунава у Гроцкој својим рукама је изградила кућу, косила траву, садила воће и орала. Једном је чак купила 500 пилића. „Сви су се чудили, а нама је било весеље што су тако мали“, причала је. Жена за коју је Гојко Шантић у зборнику Апостоли глуме написао да „маестрално мири и спаја реализам са својим бизарним, гротескним симболизмом“, ван позоришта је уживала у улози обичног човека који се радује малим стварима. Умрла је у Београду 12. фебруара 1994. године и сахрањена је у Алеји заслужних грађана на Новом гробљу.

Признања[уреди | уреди извор]

Гроб Рахеле Ферари и Стеве Жигона, у Алеји заслужних грађана на београдском Новом гробљу

По многима једна од најбољих југословенских карактерно-комичних глумица после Другог светског рата, Рахела Ферари је за живота окићена највећим друштвеним признањима — између осталих добитница је Октобарске, Стеријине, Седмојулске и награде Добричин прстен. У серији Велики српски глумци, Поште Србије су 2007. издале марку с њеним ликом, у Израелу је уврштена у светски алманах Ко је ко у свету Јевреја, а једна улица у Падинској скели носи њено име.

Глумицу Чус Лампреав, која глуми у Алмодоваровом филму Врати се, критичари назвали „шпанска Рахела Ферари“, док панк бенд из Бањалуке такође носи њено име. О њеном животу, нарочито током Другог светског рата, направљена је представа Рахелина кутија.[2]

Позориште[уреди | уреди извор]

Филмографија[уреди | уреди извор]

1950 ▼ 1960 ▼ 1970 ▼ 1980 ▼ 1990 ▼ Укупно
Дугометражни филм 4 8 4 10 4 30
ТВ филм 1 25 17 2 1 46
ТВ серија 0 2 10 2 1 15
ТВ мини серија 0 0 0 0 1 1
Укупно 5 35 31 14 7 92
Год. Назив Улога
1950.е ▲
1951. Бакоња фра Брне
1953. Невјера Маре
1953. Далеко је сунце Нана
1957. Потражи Ванду Кос Вандина мајка
1958. Мати (ТВ филм)
1960.е ▲
1960. Велики подухват (ТВ филм)
1960. Дан четрнаести Софија
1960. Велика поноћна мистерија (ТВ филм) Мила
1960. Ожалошћена породица (ТВ филм) Сарка
1961. Јерма (ТВ филм) Јерма
1961. Парче плавог неба Меланија Кнез
1961. Први грађанин мале вароши Мишкова тетка
1962. Варљиво јутро
1962. Троја врата
1962. Јунаци дана
1963. Приче о јунацима (ТВ филм)
1963. Безазлене душе
1963. Два пресудна дана
1964. Нешто о чему се може говорити
1965. Оно море
1965. Француске краљице (ТВ филм)
1965. Мртвима улаз забрањен
1967. Јегор Буличов (ТВ филм) Ксенија Буличов жена
1967. Никад се не зна
1967. Симон (ТВ филм)
1967. Арсеник и старе чипке (ТВ филм) Еби Брустер
1967. Скупљачи перја Игуманија
1968. Не играј се љубављу (ТВ филм)
1968. Тако је ако вам се тако чини (ТВ филм) Госпођа Фрола
1968. Швабица
1968. Наши синови (ТВ филм)
1968. Кад голубови полете Бака
1968. Не играј се љубављу (ТВ филм)
1968. Педикирка
1968. Isten és ember elött Iliasz felesége
1969. Служавка Бетина
1969. Заобилазни Арчибалд
1969. Зигмунд Брабендер, ловац и сер (ТВ серија) Клотилда
1969. Преко мртвих (ТВ филм) Зорка Стојановић
1969. Крчма на главном друму
1970.е ▲
1970. Ујка Вања (ТВ филм) Марија Васиљевна Војницка
1970. Десет заповести (ТВ серија) Окчева мајка
1970. Ли Харви Освалд (ТВ филм)
1970. Бубе у глави Професорка
1971. Дом и лепота
1971. Песникова писма
1971. Сладак живот на српски начин
1971. Чедомир Илић (ТВ серија) Клеопатра Матовић
1972. Самоубица (ТВ филм) Серафина Иљинисина
1972. Женски разговори (ТВ серија)
1972. Грађани села Луга (ТВ серија) Баба Стевана
1973. Кућевласник и паликућа
1973. Камионџије (ТВ серија) Госпођа Каначки
1973. Наше приредбе (ТВ серија)
1973. Паја и Јаре - Камионџије Г-ђа Каначки
1974. Драга тетка
1974. Лажа и Паралажа
1974. Породични оркестар
1974. Одлазак Дамјана Радовановића Елеонора Радовановић
1975. Сведоци оптужбе
1975. Андра и Љубица
1975. Лепеза леди Виндемир (ТВ филм) Војвоткиња од Бервика
1975. Живот је леп (ТВ серија) Мајка Јелисавета
1976. Бабино унуче (ТВ серија) Ружа
1976. Част ми је позвати вас (ТВ серија) Рахела
1976. Звездана прашина (ТВ филм) Тетка
1976. Грлом у јагоде (ТВ серија) Банетова бака Елвира
1977. Најдража деца драгих родитеља
1978. Тигар Гђа Хаџиракић
1978. Дан када се рушио свет
1979. Национална класа Тетка Ната
1980.е ▲
1981. Нека друга жена
1982. Тесна кожа Митина мајка
1983. Степенице за небо
1984. Давитељ против давитеља Перина мајка
1984. Чај у пет (ТВ филм) Госпођа Хелен Хоторн
1986. Лијепе жене пролазе кроз град
1986. Сиви дом (ТВ серија) Ружа Лопужа
1987. Случај Хармс Стара дама
1987. Иванов (ТВ филм) Назаровна
1987. Тесна кожа 2 Митина мајка
1988. Сунцокрети
1988. Тесна кожа 3 Митина мајка
1988. Манифесто Бака
1989. Метла без дршке (ТВ серија) Душкова бака
1989. Балкан експрес 2 (ТВ серија) Костина мајка
1990.е ▲
1990. Метла без дршке 2 (ТВ серија) Душкова бака
1990. Јастук гроба мог (ТВ серија) Госпођа Теодоровић
1990. Хајде да се волимо 3
1991. Метла без дршке (ТВ серија) Нада
1992. Танго аргентино Госпођа Нана
1993. Рај (ТВ филм) Рођака Црњанског
1993. Метла без дршке (ТВ серија)
1993. Кажи зашто ме остави Баба
1993. Боље од бекства Стаменина баба

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ „Радован Сремац: Порекло глумице Рахеле Ферари (1911-1994) (Порекло, 18. јул 2021)”. Архивирано из оригинала 25. 07. 2021. г. Приступљено 25. 07. 2021. 
  2. ^ Ко је била Рахела Ферари (Блиц, 2. април 2015)

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Рахела_Ферари&oldid=27513641”