Република Косово (1990—2000)
| Република Косово Republika e Kosovës | |||
|---|---|---|---|
 Грб
| |||
| Химна Химна застави (алб. Himni i Flamurit) | |||
 Положај самопроглашене Републике Косово у односу на СР Југославију (1992) | |||
| Географија | |||
| Главни град | Приштина | ||
| Друштво | |||
| Службени језик | албански | ||
| Политика | |||
| Облик државе | република | ||
| — Председник | Ибрахим Ругова (1992—2000) | ||
| — Премијер | Јусуф Зејнулаху (1990—1991) Бујар Букоши (1991—2000) | ||
| Историја | |||
| — Оснивање | 2. јул 1990. | ||
| — Укидање | 1999—2000. | ||
| — Статус | признавала је само Албанија | ||
| Географске и друге карактеристике | |||
| Становништво | |||
| — 1995. (незванично) | 2.100.000 (незванично) | ||
| Валута | југословенски динар албански лек немачка марка | ||
| Земље претходнице и наследнице Републике Косово | |||
| Претходнице: | Наследнице: | ||
.svg)
Република Косово (алб. Republika e Kosovës) или Прва Република Косово, била је самопроглашена квазидржава у југоисточној Европи, која је проглашена 1990.[1] Првобитно је претендовала да буде посебна федерална јединица у саставу Социјалистичке Федеративне Републике Југославије (1990—1991), а потом се прогласила за самосталну државу (1991—1999). Настојала је да успостави сопствене политичке институције на подручју Косова и Метохије, супротстављајући се легалним државним органима Републике Србије и Савезне Републике Југославије. Застава коју је користила наликовала је застави Албаније, са сличним симболом на истој позадини.
Историја[уреди | уреди извор]
Крајем јуна 1990, део албанских делегата у Скупштини САП Косова покренуо је иницијативу за проглашење САП Косова за посебну републику у саставу СФРЈ, изван СР Србије. Тај предлог био је у супротности са тадашњим Уставом САП Косова, који је ту аутономну покрајину дефинисао као саставни део СР Србије.[2][3] Не желећи да саучествује у кршењу Устава САП Косова и нарушавању уставног поретка СР Србије и СФРЈ, тадашњи председник Скупштине САП Косова Вукашин Јокановић није дозволио да тај орган буде злоупотребљен за доношење противуставних одлука, што је довело до одлагања расправе о спорним иницијативама.
Настојећи да реализује своје иницијативе, већа група албанских делегата покушала је 2. јула да уђе у зграду Скупштине САП Косова у Приштини, што им је било онемогућено. Стога су се окупили на улици испред скупштинског здања, где су усвојили Уставну декларацију о проглашењу Републике Косово као посебне федералне јединице у саставу СФРЈ, изван састава СР Србије. То је било у супротности са Уставом САП Косова, а уједно и са уставним поретком СР Србије и СФРЈ, што је изазвало реакцију надлежних државних органа. Скупштина СР Србије је 5. јула 1990. усвојила Закон о престанку рада Скупштине Социјалистичке Аутономне Покрајине Косово и Извршног већа Скупштине Социјалистичке Аутономне Покрајине Косово.[4]
Не прихватајући одлуку о распуштању покрајинских органа, група сепаратистички оријентисаних албанских делегата из распуштеног сазива Скупштине САП Косова састала се 7. септембра 1990. на скупу у Качанику, где је извршено проглашење Устава Републике Косово, који је по месту проглашења постао познат као Качанички устав.[5] Усвајањем тог квазиуставног акта, албански спаратистички покрет је извршио нови насртај на још увек важећи Устав САП Косова и уставни поредак СР Србије и СФРЈ.
Поменутим противуставним актима албанског сепаратистичког покрета од 2. јула и 7. септембра (1990), извршено је дезавуисање тадашњег Устава САП Косова, а недуго потом Скупштина СР Србије је 28. септембра 1990. усвојила нови Устав Републике Србије, којим је САП Косову враћен претходни назив: Аутономна Покрајина Косово и Метохија.[6]
Окренувши се отворено не само против Србије, већ и против Југославије, албански сепаратисти су 22. септембра 1991. донели одлуку којом се Република Косово проглашава за независну државу, чиме је извршено ново нарушавање територијалног интегритета и уставног поретка још увек постојеће СФРЈ.[7] Декларацију о проглашењу независности подржало наводних 99% гласача на нелегалном референдуму који је међу косовско-метохијским Албанцима одржан од 26. до 30. септембра 1991.[8]
Тадашња Народна Социјалистичка Република Албанија била је једина држава која је признала Републику Косово, чији су органи (Скупштина, Влада, председник) наставили да делују илегално на подручју Косова и Метохије, а такође и у емиграцији, све до 1999, када је одлуком УНМИК-а успостављена заједничка привремена административна структура, након чега су органи Републике Косово угашени током 2000, а УНМИК је потом установио привремене институције самоуправе (2001).
Рат на Косову и Метохији[уреди | уреди извор]
Од 1995. године надаље, тензије у региону су ескалирале и довеле до рата на Косову и Метохији који је почео 1998, а водио се између СР Југославије и терористичке Ослободилачке војске Косова (ОВК).[9] Кампања коју је предводила ОВК наставила се у јануару 1999, а светским медијима је скренута пажња случајем Рачак. Касније тог пролећа у Рамбујеу одржана је међународна конференција која је довела до предлога мировног споразума (преговори у Рамбујеу).
Неуспех преговора у Рамбујеу довело је до НАТО бомбардовања Југославије које је трајало од 24. марта до 11. јуна, када су југословенске власти потписале Војно-технички споразум у Куманову којим је снагама НАТО-а (КФОР) и међународној цивилној мисији (УНМИК) омогућено да уђу на Косово и Метохију.
УНМИК је преузео контролу над Косовом и Метохијом. Привремене институције самоуправе су успостављене да би се омогућило политичким лидерима на Косову и Метохији да буду заступљени у одлукама. ОВК је распуштена и замењена је Косовским заштитним корпусом, лако наоружаном цивилном организацијом за реаговање у ванредним ситуацијама.
Паралелне институције[уреди | уреди извор]
Албанци су организовали покрет отпора, стварајући низ паралелних институција у областима образовања, медицине и опорезивања.[10] Отворене су нове школе, а куће су претворене у школске објекте, укључујући средње школе и универзитете. На паралелним изборима изабрани су нови лидери, формирајући нову државу у земљи. Због репресије, нова власт је имала седиште у егзилу. Постојала је паралелна фудбалска лига, након што су сви спортисти протерани са стадиона и спортских објеката.[11][12]
Влада[уреди | уреди извор]
| Функција | Име | Период | Напомене | Реф. |
|---|---|---|---|---|
| Председник | Ибрахим Ругова | 1992—2000. | У егзилу у Италији од 5. маја до 15. јула 1999 | [13] |
| Премијер | ||||
| Бујар Букоши | 1991—2000. | У егзилу у Љубљани, затим од маја 1992. до августа 1999. у Бону | ||
| Хашим Тачи | 1999—2000. | Привремени премијер у опозицији | ||
| Председник Скупштине | Иљаз Рамајли | 1990—1992. |
Види још[уреди | уреди извор]
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ „Statement of Albanian PM Sali Berisha during the recognition of the Republic of Kosovo, stating that this is based on a 1991 Albanian law, which recognized the Republic of Kosova”. Keshilli i Ministrave. 2008-02-18. Архивирано из оригинала 2012-03-16. г. Приступљено 2020-02-06.
- ^ Rajović 1985, стр. 306.
- ^ Димић 2001, стр. 433-437.
- ^ Закон о престанку рада Скупштине САП Косово и Извршног већа Скупштине САП Косово" (Службени гласник СРС, бр. 33/90)
- ^ Kushtetuta e Kaçanikut (1990)
- ^ Устав Републике Србије (1990)
- ^ Jure Vidmar (2009). „International Legal Responses to Kosovo's Declaration of Independence” (PDF). Vanderbilt Journal of Transitional Law. 42: 789. Архивирано из оригинала (PDF) 2019-12-20. г.
- ^ Kosovo (Yugoslavia), 30 September 1991: Independence Direct Democracy
- ^ Glenny, Misha (2012). The Balkans. USA: Penguin Books. стр. 652. ISBN 978-0-14-242256-4.
- ^ Clark, Howard. Civil Resistance in Kosovo. London: Pluto Press, 2000. ISBN 0-7453-1569-0
- ^ How to build a parallel state, Agron Demi for Prishtina Insight, 2018
- ^ Forming a parallel state, Besnik Pula
- ^ „Alternative government: Republic of Kosovo”. WorldStatesmen.org.
Литература[уреди | уреди извор]
- Димић, Љубодраг (2001). Историја српске државности. 3. Нови Сад: Огранак САНУ.
- Rajović, Radošin (1985). Autonomija Kosova: Istorijsko-pravna studija. Beograd: Ekonomika.