Ричард Кенет Гај

С Википедије, слободне енциклопедије
Ричард Кенет Гај
Ричард Кенет Гај 2005.
Датум рођења(1916-09-30)30. септембар 1916.
Место рођењаНанитон, Уједињено Краљевство
Датум смрти9. март 2020.(2020-03-09) (103 год.)
Место смртиКалгари, Канада
Веб-сајтЗванични веб-сајт

Ричард Кенет Гај (Нанитон, 30. септембар 1916 — Калгари, 9. март 2020) био је британски математичар. Био је професор на Одељењу за математикa на Универзитет у Калгарију.[1] Познат је по свом раду на теорији бројева, геометрији, рекреативној математици, комбинаторици и теорији графова.[2] Најпознатији је као коаутор књиге „Како да победите у математичким играма” (са Џоном Конвејом и Елвином Берлекампом) и аутор књиге „Нерешени проблеми у теорији бројева”.[3] Објавио је више од 300 научних радова.[4] Гај је предложио помало ироничан „Строг закон малих бројева", према којем нема довољно малих целих бројева за многе задатке који су им додељени чиме објашњава многе подударности и обрасце који су пронађени у бројним културама. [5] За овај рад добио је МАА награду Лестер Р. Форд .[2]

Биографија[уреди | уреди извор]

Детињство и младост[уреди | уреди извор]

Гај је рођен 30. септембра 1916. у Нанитону, Ворикширу у Енглеској од мајке Адлине Огасте Танер и оца Виљема Александра Чарлса Гаја. Оба родитеља су му била учитељи и у својој каријери обоје су били школски управници. Похађао је Школу за дечаке у Ворику, трећу најстарију школу у Британији, али није био одушевљен оним што је у школи учио. Био је добар спортиста и изврстан математичар. Са 17 година је прочитао Диксонову „Историју теорије бројева”. Изјавио је да је ово дело боље од свих Шекспирових дела заједно и да је управо то дело учврстило његово интересовање за математику за цео живот.[6] Пошто је добио неколико стипендија, Гај је 1935. уписао колеџ у Кембриџу. Да би добио најважније од ових стипендија, морао је да отпутује у Кембриџ и два дана полаже испите. Његово интересовање за игре почело је док је био у Кембриџу, где је постао страствени креатор шаховских проблема. [3] Дипломирао је 1938. године са дипломом друге класе. Касније је изјавио да је његов неуспех да добије диплому прве класе можда био последица његове опседнутости шахом. [7] Иако су му се родитељи снажно противили, Гај је одлучио да постане учитељ и добије диплому учитеља на Универзитету у Бирмингему. Своју будућу супругу Ненси Луиз Тириан упознао је преко њеног брата Мајкла, који је био стипендиста на на истом колеђжу. Луиза и он су делили љубав према планинарењу и плесу. Венчали су се у децембру 1940.

Ратне године[уреди | уреди извор]

Новембра 1942, добио је војни позив у Метеоролошкој служби Краљевског ратног ваздухопловства, у чину ваздухопловног поручника.[8] Премештен је у Рејкјавик, а касније на Бермуде као метеоролог. Тражио је дозволу да му се Луиза придружи, али су га одбили. Док је био на Исланду, путовао је по глечерима, скијао, планинарио и тако започео нову велику љубавну авантуру – овог пута са снегом и ледом. [9] Када се вратио у Енглеску, наставио је да ради као учитељ у гимназији у Стокпорту, али се задржао само две године. 1947. се породица преселила у Лондон, где је добио посао као предавач математике на Голдсмит Колеџу.[10]

Старије доба и смрт[уреди | уреди извор]

1951. преселио се у Сингапур, где је предавао на Универзитету у Малаји до 1962. године. Затим је провео неколико година на Индијском технолошком институту у Индији. Док су били у Индији, он и Луиза су ишли на планинарење у подножју Хималаја. [11] Гај се преселио у Канаду 1965. године, где је на Универзитету у Калгарију у Алберти стекао звање професора. [12] [3] Иако се званично пензионисао 1982. године, наставио је да иде у канцеларију на посао пет дана у недељи, чак и кад је имао више од 100 година. [13] Предавао је заједно са Џорџом Томасом и Џоном Селфриџом у Канадско-америчком математичком кампу у првим годинама његовог постојања. [14] Универзитет у Калгарију му је 1991. доделио почасни докторат. Гај је изјавио да су докторат дали јер их је било срамота, мада је универзитет сматрао да су његови огромни истраживачки напори и плодоносни радови из области теорије бројева и комбинаторике много допринели основама теорије игара и њеној широкој примени у многим облицима људске активности. "[15] Гај и и његова супруга Луиза (која је умрла 2010. године) остали су веома предани планинарењу и екологији чак и у својим каснијим годинама. Године 2014. донирао је 100.000 долара Планинарском клубу Канаде за обуку водича аматера. [16] Заузврат, Планинарски клуб им је одао почаст изградњом планинског дома који су назвали по њима. У близини базе Монт дес Поилус. [17] Имали су троје деце, међу којима је рачунарски научник и математичар Мајкл Ј. Т. Гај. Гај је умро 9. марта 2020. у 103. години. [18][19]

Математика[уреди | уреди извор]

Док је предавао у Сингапуру, Гај је 1960. године упознао мађарског математичара Пола Ердоса. Ердос је био познат по томе што је постављао и решавао тешке математичке проблеме и неколико њих је поделио са Гајем. [20] Гај се касније присећао „Постигао сам одређени напредак у сваком од њих. То ме је охрабрило и почео сам себе да сматрам неком врстом математичара истраживача, што раније нисам чинио.”[21] Касније је написао четири научна рада са Ердосом, [22] и решио један од Ердосових проблема. [23] Гаја су заинтригирали нерешени проблеми и написао је две књиге посвећене њима. .[24][25] Многи теоретичари бројева су започели своје каријере покушавајући да реше проблеме из Гајеве књиге „Нерешени проблеми у теорији бројева.” [26] Гај је себе описивао као математичара-аматера, [27] иако су стручњаци његов рад веома поштовали. [28]. У каријери која је трајала осам деценија, написао је сам или у коауторству преко десет књига и сарађивао са неким од најважнијих математичара двадесетог века. [29] Пол Ердос, Џон Х. Конвеј, Доналд Кнут и Мартин Гарднер су били међу његовим сарадницима, као и Елвин Берлекамп, Џон Л. Селфриџ, Кенет Фалконер, Френк Харари, Ли Селоу, Џералд Рингел, Бела Боллобас, Брус Саган, и Нил Слоане.[30] Током своје каријере Гај је објавио више од 100 научних радова из математике, укључујући четири рада са Ердосом. Ови радови су имали Ердосов број 1. .[31][32][33][34][35] Гај је био утицајан на пољу рекреативне математике. Сарађивао је са Берлекампом и Конвејом у две свеске „Победничких путева”, које је Мартин Гарднер 1998 описао као „највећи допринос рекреативној математици у овом веку". [36][37] Гаја су накратко сматрали заменом за Гарднера када се он повукао из колумне Математичке игре у часопису Сиентифик Американ.[37] Гај је спровео опсежно истраживање Конвејове Игре живота, а 1970. године је открио играчки глисер.[38][39] Око 1968. године, Гај је открио моностатичан политоп са 19 лица; до 2012. није пронађен ниједан такав конструкт са мање лица. До 2016. године, Гај је био активан у објављивању научних радова из математике.[40] Како би обележили његов стоти рођендан, пријатељи и колеге организовали су прославу у његову част, а Гатхеринг 4 Гарднер је објавио песму и спот у његову част. [41] Гај је био један од првих директора фондације Намбер Теори и активно је учествовао у подржавању њихових напора да „више од двадесет година негују дух сарадње и добре воље међу члановима породице теоретичара бројева". [42][43]

Шаховски проблеми[уреди | уреди извор]

Од 1947. то 1951. Гај је био уредник шаховских студија за Британски шаховси магазин.[44] Познат је по скоро 200 шаховских студија. Заједно са Хјуом Бландфордом и Џоном Ројкрофтом изумео је ГБР код (Гај–Бландфорд–Ројкрофтов код), систем представљања позиције шаховских фигура на шаховској табли. Публикације као што је ЕГ користе овај систем за класификацију врста завршнице шаховске партије и индексирање шаховских студија.[45]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Albers & Alexanderson (2011) p. 320
  2. ^ а б MMA (2016)
  3. ^ а б в Roberts 2016
  4. ^ Scott 2012, стр. 29
  5. ^ Guy, Richard K. (October 1988). "The Strong Law of Small Numbers".
  6. ^ Scott 2012, стр. 6
  7. ^ Albers & Alexanderson (2011) p. 169
  8. ^ The London Gazette[мртва веза] (Supplement). 5 February 1943. p. 707.
  9. ^ Scott 2012, стр. 29: Richard has often told me that he has had three loves in his life: Louise and mountains of course are two of them, but his first love was mathematics.
  10. ^ Scott 2012, стр. 11
  11. ^ Guiltenane 2016
  12. ^ University of Calgary (2016)
  13. ^ Guiltenane (2016): Guy has said, "I didn't retire, they just stopped paying me."
  14. ^ Siobahn Roberts (2010), "Profile of Scott Aaronson[мртва веза]", Finding Nirvana in Numbers, Simons Foundation, retrieved 13 March 2020
  15. ^ Scott 2012, стр. 31
  16. ^ Scott 2012, стр. 39
  17. ^ Alpine Club of Canada (30 October 2014). [http://"Introducing%20the%20Louise%20&%20Richard%20Guy%20Hut" "Introducing the Louise & Richard Guy Hut"]. Archived from the original on 11 October 2016.
  18. ^ [http://"Remembering%20Richard%20Guy:%201916-2020" "Remembering Richard Guy: 1916-2020"]. University of Calgary. 10 March 2020. Retrieved 10 March 2020.
  19. ^ [http://"Canadian%20Climbing%20Legend%20Richard%20Guy%20Dies%20at%20103" "Canadian Climbing Legend Richard Guy Dies at 103"]. Gripped. 10 March 2020.
  20. ^ Roberts 2016, стр. 30
  21. ^ "Roberts (2016)
  22. ^ Coauthors of Paul Erdos[мртва веза]
  23. ^ Brent Wittmeier, "Math genius left unclaimed sum," Edmonton Journal, 28 September 2010
  24. ^ Unsolved problems in number theory and Unsolved problems in combinatorial games
  25. ^ Albers 2011, стр. 165
  26. ^ Scott 2016, стр. 30: It is no exaggeration to say that Unsolved Problems in Number Theory has inspired generations of aspiring Number Theorists!
  27. ^ Scot 2012, стр. 29
  28. ^ Roberts (2016): "He pushes the boundaries of that definition."
  29. ^ Scott 2016
  30. ^ Albers (2011)
  31. ^ "Richard K. Guy". Mathematical Reviews. American Mathematical Society. Retrieved 13 March 2020.
  32. ^ P. Erdős; R. K. Guy; J. L. Selfridge (1982). "Another property of 239 and some related questions". Congr. NumeElem. Mathr. 34:
  33. ^ P. Erdős; R. K. Guy; J. L. Selfridge (1982). "Another property of 239 and some related questions". Congr. Numer. 34:
  34. ^ P. Erdős; R. K. Guy; J. W. Moon (1974). "On refining partitions"
  35. ^ P. Erdős; R. K. Guy (1970). "Distinct distances between lattice points". . 25: 121–123. MR 0281691[мртва веза]
  36. ^ A Quarter-Century of Recreational Mathematics[мртва веза] by Martin Gardner, Scientific American, August 1998
  37. ^ а б Scott 2016, стр. 30: Mathematician Michael Bennett calls Winning Ways for your Mathematical Plays the bible of Combinatorial Game Theor
  38. ^ Mulcahy (2016)
  39. ^ Gardner, Martin (1970). "life" The fantastic combinations of John Conway's new solitaire game "life" Архивирано на сајту Wayback Machine (20. фебруар 2017) Scientific American: Mathematical Games. October 1970.
  40. ^ Kenneth Falconer (3 October 2016). [http://"Richard%20Guy%20at%20100" "Richard Guy at 100"]. London Mathematical Society Newsletter. Archived from the original on 29 December 2017.
  41. ^ Richard Guy 100th Birthday Tribute Song[мртва веза] video
  42. ^ William Blair. "Chair's Corner". NIU Department of Mathematical Sciences Newsletter. University of Northern Illinois. Retrieved 13 March 2020
  43. ^ " ”In Memoriam"[мртва веза]. The Number Theory Foundation. Number Theory Foundation. Retrieved 10 March 2020.
  44. ^ The Chess Endgame Study: A Comprehensive Introduction[мртва веза] By A. J. Roycroft, New York : Dover Publications, 1981, p. 58
  45. ^ Hooper, David; Whyld, Kenneth (1992) The Oxford Companion to Chess, "GBR code", p. 353, Oxford University Press
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Ричард_Кенет_Гај&oldid=27347452”