Сава Бабић

С Википедије, слободне енциклопедије
Сава Бабић
Лични подаци
Датум рођења27. јануар 1934.
Место рођењаПалић, Краљевина Југославија
Датум смрти24. новембар 2012.
Место смртиБеоград, Србија

Сава Бабић (Палић, 27. јануар 1934Београд, 24. новембар 2012) био је српски писац, песник, преводилац и професор.[1][2]

Сава Бабић долази у Београд 1993. године прелази на Филолошки факултет, где формира Катедру за хунгарологију, која почиње с радом 1994-95 школске године.[3]

Превео је на српски језик дела мађарских писаца у које спадају Шандор Петефи, Иштван Еркењ, Миклош Хубај, Ђула Иљеш, Тибор Дери, Ђула Круди, Иштван Ерши, Шандор Вереш, Адам Бодор, Лајош Сабо, Ото Толнај, Петер Естерхази, Бела Хамваш, Имре Мадач и Шандор Марај.

Награде[уреди | уреди извор]

Дела[уреди | уреди извор]

Дела Саве Бабића:[4]

  • На длану, Освит, Суботица, 1971.
  • Неуспео покушај да се тарабе оборе, Стражилово, Нови Сад, 1978.
  • У сенци књиге, Стражилово, Нови Сад, 1981.
  • Како смо преводили Петефија, Матица српска, Нови Сад, 1985.
  • Разабрати у плетиву, Нови Сад, 1986.
  • Превесеји, Институт за јужнословенске језике, Нови Сад, 1989.
  • Љубавни јади младог филозофа Ђерда Лукача, Творачка радионица, Београд, 1990.
  • Пет више пет, Дневник, Нови Сад, 1990.
  • Мађарска цивилизација, Центар за геопоетику, Београд, 1996.
  • Бокорје Данила Киша, Уметничка радионица, Кањижа, 1998.
  • Границе ишћезавају, зар не?, Слободан Машић, Београд, 1999.
  • Hamvas hárs, Művészetek háza, Veszprém, 1999.
  • Милорад Павић мора причати приче, Београд, 1999.

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ „Sava Babić, pisac i prevodilac”. SubKultura. Архивирано из оригинала 20. 01. 2019. г. Приступљено 19. 1. 2019. 
  2. ^ Југословенски књижевни лексикон (2. изд.). Нови Сад: Матица српска. 1984. стр. 34. 
  3. ^ Бабић, Сава. Милорад Павић мора причати приче. Београд : Тардис, 2010. стр. 218. ISBN 978-86-6099-019-0. 
  4. ^ „Odlazak Save Babića”. danas.rs. Приступљено 17. 1. 2022. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]