Сепци
Сепци | |
|---|---|
 Капела брвнара у Сепцима | |
| Административни подаци | |
| Држава | Србија |
| Управни округ | Шумадијски |
| Општина | Рача |
| Становништво | |
| — 2022. |  420 |
| Географске карактеристике | |
| Координате | 44° 15′ 33″ С; 20° 50′ 02″ И / 44.259166° С; 20.833833° И |
| Временска зона | UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST) |
| Апс. висина | 135 m |
.svg)  Сепци Сепци на карти Србије | |
| Остали подаци | |
| Позивни број | 034 |
| Регистарска ознака | KG |
Сепци су насеље у Србији у општини Рача у Шумадијском округу. Према попису из 2022. има 420 становника (према попису из 2011. било је 542 становника).[1]
Овде се налази Капела брвнара у Сепцима.
Демографија[уреди | уреди извор]
У насељу Сепци живи 567 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 47,0 година (45,4 код мушкараца и 48,6 код жена). У насељу има 225 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 2,99.
Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.
 |
| |||||||||||||||||||||||||||||||||
Становништво према полу и старости[4]
| м | ж |
|||
| ? | 1 | 1 | ||
| 80+ | 8 | 19 | ||
| 75—79 | 25 | 26 | ||
| 70—74 | 40 | 40 | ||
| 65—69 | 21 | 32 | ||
| 60—64 | 21 | 18 | ||
| 55—59 | 9 | 19 | ||
| 50—54 | 22 | 23 | ||
| 45—49 | 31 | 23 | ||
| 40—44 | 25 | 14 | ||
| 35—39 | 10 | 24 | ||
| 30—34 | 17 | 9 | ||
| 25—29 | 19 | 17 | ||
| 20—24 | 15 | 17 | ||
| 15—19 | 26 | 24 | ||
| 10—14 | 15 | 14 | ||
| 5—9 | 15 | 10 | ||
| 0—4 | 12 | 11 | ||
| Просек : | 45,4 | 48,6 | ||
Домаћинства
| ||||||||||||||||||||||||
|
Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу
| Пол | Укупно | Неожењен/Неудата | Ожењен/Удата | Удовац/Удовица | Разведен/Разведена | Непознато |
|---|---|---|---|---|---|---|
| Мушки | 290 | 59 | 196 | 22 | 6 | 7 |
| Женски | 306 | 35 | 185 | 73 | 8 | 5 |
| УКУПНО | 596 | 94 | 381 | 95 | 14 | 12 |
Становништво по делатностима које обавља
| Пол | Укупно | Пољопривреда, лов и шумарство | Рибарство | Вађење руде и камена | Прерађивачка индустрија |
|---|---|---|---|---|---|
| Мушки | 183 | 155 | 0 | 0 | 9 |
| Женски | 124 | 113 | 0 | 0 | 1 |
| УКУПНО | 307 | 268 | 0 | 0 | 10 |
| Пол | Производња и снабдевање | Грађевинарство | Трговина | Хотели и ресторани | Саобраћај, складиштење и везе |
| Мушки | 1 | 7 | 7 | 0 | 2 |
| Женски | 0 | 0 | 2 | 0 | 0 |
| УКУПНО | 1 | 7 | 9 | 0 | 2 |
| Пол | Финансијско посредовање | Некретнине | Државна управа и одбрана | Образовање | Здравствени и социјални рад |
| Мушки | 0 | 0 | 1 | 0 | 0 |
| Женски | 0 | 1 | 0 | 4 | 2 |
| УКУПНО | 0 | 1 | 1 | 4 | 2 |
| Пол | Остале услужне активности | Приватна домаћинства | Екстериторијалне организације и тела | Непознато | |
| Мушки | 0 | 0 | 0 | 1 | |
| Женски | 0 | 0 | 0 | 1 | |
| УКУПНО | 0 | 0 | 0 | 2 | |
Занимљивости[уреди | уреди извор]
- У селу Сепци, у засеоку Петровац, који је у 18. веку био засебно село, измeђу селa Сепци и селa Мраморца, рођен је вожд Карађорђе Петровић, на брду званом Остриковац. [5] [6]
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ „Попис у Србији према полу и старости по насељима” (PDF). stat.gov.rs. Приступљено 21. 1. 2024.
- ^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9.
- ^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9.
- ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7.
- ^ Миодраг„Миле“ Недељковић, „Деловодни протокол Карађорђа Петровића“, (издање из 1987).
- ^ „Архивирана копија”. Архивирано из оригинала 31. 10. 2020. г. Приступљено 06. 10. 2021.
