Софроније IV Јерусалимски
_01_by_shakko.jpg)
Патријарх Софроније IV (грч. ατριαρχης Σωφρονιος Δ΄) је био јерусалимски патријарх у периоду од (1579–1608) године.
Биографија[уреди | уреди извор]
Био је нећак патријарха јерусалимског, Германа, кога је наследио на трону Јерусалимске патријаршије. Када је Софроније, на позив свог ујака, дошао из Цариграда у Палестину, то је изазвало незадовољство православне арапске заједнице и свештенства.[1] 1578. и почетком 1579. дошло је до сукоба око тога између патријарха Германа, митрополита витлејемског Јоакима и монаха Манастира светог Саве освећеног. Да би постигли помирење са Палестином, стигли су егзарси цариградских и антиохијских патријарха. Одржан је црквени сабор на којем је решен сукоб и Софроније је постао патријарх.[2]
Патријарх Софроније је остао упамћен у православној традицији по пукотини на каменом стубу у цркви Светог гроба у Јерусалиму, познатој по силаску Светог огња на богослужење Велике субота.
Према православној традицији, пукотина на стубу се чудесно појавила на Велику суботу 1579. године. У то време Османским царством је владао султан Мурат III, а патријарх је био Софроније IV (1579—1608). Јермени су подмићивањем јерусалимског паше добили дозволу да буду сами у цркви Христовог гроба на Велику суботу. Православном патријарху, заједно са вернима, није било дозвољено да уђу и молили су се на улазу у цркву. Чекање је већ било дуго у поређењу са уобичајеним временом, и одједном је дошло до громогласног удара, један од стубова храма је пукао и одатле је се појавио благодатни огањ. Патријарх Сифроније је запалио свеће, и све свеће православних који су заједно с њим молили испред храма. Истовремено, православни Арапи су од радости почели гласно викати и величати Бога, и од тада је остао њихов обичај да гласно славе Бога у храму сваке Велике суботе.[3]
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ К. А. Панченко (2006). „Герман”. Православная энциклопедия (на језику: руски). XI : „Георгий — Гомар”. Москва: Церковно-научный центр «Православная энциклопедия». стр. 233—234. ISBN 5-89572-017-X.
- ^ Поместные Соборы Иерусалимской Церкви
- ^ Православное предание кратко изложено по книге: Будь верен до смерти: Судьбы Православия в Османской империи XV—XX вв.:Сб. / Сост. инок Андрей (Шестаков), Александра Никифорова. — М.:Изд. Сретенского монастыря, 2005. —. ISBN 978-5-7533-0334-9. стр. 202—204.