Стваралаштво

Стваралаштво или креативност је способност стварања нечег новог вештином маште, било да је реч о новом решењу неког проблема, новом методу или направи, или новом уметничком предмету или форми. Овај термин обично се односи на богатство идеја и оригиналност размишљања, али и практичност рада.

Дефиниција

У резимеу научног истраживања о стваралаштву, Мајкл Мамфорд сугерише: „У току последње деценије, међутим, изгледа да смо постигли општи договор да креативност укључује производњу нових, корисних производа” (Mumford, 2003, pp. 110), или, према речима Роберта Стернберга, продукција „нечег оригиналног и вредног” Аутори су се драматично разишли у својим прецизним дефиницијама изван ових општих истоветности: Питер Меусбергер сматра да у литератури може бити пронађено преко сто различитих анализа. Илустрацијије ради, једна дефиниција коју је дао Е. Пол Торанс описала је креативност као „процес постајања осетљив на проблеме, недостатке, празнине у знању, недостајуће елементе, дисхармоније и тако даље; идентификовање потешкоће; трагања за решењима, прављеса претпоставки или формулисања хипотеза о недостацима: тестирање и поновно тестирање тих хипотеза и евентуално њихово модификовање и поновно тестирање; и на крају саопштавање резултата.”

Креативност се углавном разликује од иновације, нарочито када је нагласак на примени. На пример, Тереза Амабил и Прат (2016) креативност дефинишу као продукцију нових и корисних идеја а иновацију као примену креативних идеја, док OECD и Eurostat наводе да је „иновација више од нове идеје или проналаска. Иновација захтева имплементацију, били стављањем у активну употребу или стављањем на располагање другим странама, фирмама, појединцима или организацијама.”

Види још

• Опус

Литература

• Овај чланак или његов део изворно је преузет из Речника социјалног рада Ивана Видановића уз одобрење аутора.
• Amabile, Teresa M.; Barsade, Sigal G; Mueller, Jennifer S; Staw, Barry M., "Affect and creativity at work," Administrative Science Quarterly, 2005, vol. 50, pp. 367–403.
• Amabile, T. M. (1998). „How to kill creativity”. Harvard Business Review. 76 (5). 
• Amabile, T. M. (1996). Creativity in context. Westview Press. 
• Balzac, Fred (2006). „Exploring the Brain's Role in Creativity”. NeuroPsychiatry Reviews. 7 (5): 1, 19—20. 
• BCA (2006). New Concepts in Innovation: The Keys to a Growing Australia. Business Council of Australia. 
• Brian, Denis (1996). Einstein: A Life. John Wiley and Sons. ISBN 978-0-471-11459-8. 
• Byrne, R. M. J. (2005). The Rational Imagination: How People Create Counterfactual Alternatives to Reality. MIT Press. 
• Carson, S. H.; Peterson, J. B.; Higgins, D. M. (2005). „Reliability, Validity, and Factor Structure of the Creative Achievement Questionnaire”. Creativity Research Journal. 17 (1): 37—50. doi:10.1207/s15326934crj1701_4. 
• Craft, A. (2005). Creativity in Schools: tensions and dilemmas. Routledge. ISBN 978-0-415-32414-4. 
• Dorst, K.; Cross, N. (2001). „Creativity in the design process: co-evolution of problem–solution” (PDF). Design Studies (Submitted manuscript). 22 (5): 425—437. doi:10.1016/S0142-694X(01)00009-6. 
• Feldman, D. H. (1999). „The Development of Creativity”. Ур.: Sternberg, R.J. Handbook of Creativity. Cambridge University Press. 
• Finke, R.; Ward, T. B.; Smith, S. M. (1992). Creative cognition: Theory, research, and applications. MIT Press. ISBN 978-0-262-06150-6. 
• Flaherty, A. W. (2005). „Frontotemporal and dopaminergic control of idea generation and creative drive”. Journal of Comparative Neurology. 493 (1): 147—153. PMC 2571074 . PMID 16254989. doi:10.1002/cne.20768. 
• Florida, R. (2002). The Rise of the Creative Class: And How It's Transforming Work, Leisure, Community and Everyday Life. Basic Books. ISBN 978-0-465-02476-6. 
• Fredrickson B. L. (2001). „The role of positive emotions in positive psychology: The broaden-and-build theory of positive emotions”. American Psychologist. 56 (3): 218—26. PMC 3122271 . PMID 11315248. doi:10.1037/0003-066X.56.3.218. 
• Hadamard, Jacques. The Psychology of Invention in the Mathematical Field. Dover. 1954. ISBN 978-0-486-20107-8. 
• Helmholtz, H. v. L. (1896). Vorträge und Reden (5th edition). Friederich Vieweg und Sohn. 
• Holm-Hadulla, Rainer Matthias (2018). Goethe's Path to Creativity: A Psycho-Biography of the Eminent Politician, Scientist and Poet. (Routledge, Taylor and Francis Group). ISBN 978-1-138-62602-7.
• Isen A. M.; Daubman K. A.; Nowicki G. P. (1987). „Positive affect facilitates creative problem solving”. Journal of Personality and Social Psychology. 52 (6): 1122—31. PMID 3598858. doi:10.1037/0022-3514.52.6.1122. 
• Jeffery, G. (2005). The Creative College: building a successful learning culture in the arts. Trentham Books. 
• Johnson, D. M. (1972). Systematic introduction to the psychology of thinking. Harper & Row. 
• Jullien, F. (2004). In Praise of Blandness: Proceeding from Chinese Thought and Aesthetics. Превод: Paula M. Varsano. Zone Books, U.S. ISBN 978-1-890951-41-2. 
• Jung, C. G.. The Collected Works of C. G. Jung. Volume 8. The Structure and Dynamics of the Psyche. Princeton. 1981. ISBN 978-0-691-09774-9. 
• Kanigel, Robert (1992). The Man Who Knew Infinity: A Life of the Genius Ramanujan. Washington Square Press. ISBN 978-0-671-75061-9. 
• Kraft, U. (2005). „Unleashing Creativity”. Scientific American Mind. April: 16—23. doi:10.1038/scientificamericanmind0405-16. 
• Kolp, P.; Lammé, A.; Regnard, Fr. (2009). Rens, J. M., ур. „Musique et créativité”. Orphée Apprenti. NS (1): 9—119.  D/2009/11848/5
• *Lehrer, Jonah (2012), Imagine: How Creativity Works.
• McLaren, R. B. (1999). „Dark Side of Creativity”. Ур.: Runco, M. A.; Pritzker, S. R. Encyclopedia of Creativity. Academic Press. 
• McCrae, R. R. (1987). „Creativity, Divergent Thinking, and Openness to Experience”. Journal of Personality and Social Psychology. 52 (6): 1258—1265. doi:10.1037/0022-3514.52.6.1258. 
• Michalko, M. (1998). Cracking Creativity: The Secrets of Creative Genius. Berkeley, Calif.: Ten Speed Press. ISBN 978-0-89815-913-4. 
• Nachmanovitch, Stephen (1990). Free Play: Improvisation in Life and Art. Penguin-Putnam. ISBN 978-0-87477-578-5. 
• National Academy of Engineering (2005). Educating the engineer of 2020: adapting engineering education to the new century. National Academies Press. ISBN 978-0-309-09649-2. 
• Nonaka, I. (1991). „The Knowledge-Creating Company”. Harvard Business Review. 69 (6): 96—104. 
• O'Hara, L. A.; Sternberg, R. J. (1999). „Creativity and Intelligence”. Ур.: Sternberg, R. J. Handbook of Creativity. Cambridge University Press. 
• Pink, D. H. (2005). A Whole New Mind: Moving from the information age into the conceptual age. Allen & Unwin. 
• Poincaré, H. (1952) [1908]. „Mathematical creation”. Ур.: Ghiselin, B. The Creative Process: A Symposium. Mentor. 
• Rhodes, M. (1961). „An analysis of creativity”. Phi Delta Kappan. 42: 305—311. 
• Rushton, J. P. (1990). „Creativity, intelligence, and psychoticism”. Personality and Individual Differences. 11 (12): 1291—1298. doi:10.1016/0191-8869(90)90156-L. 
• Runco, M. A. (2004). „Creativity”. Annual Review of Psychology. 55: 657—687. PMID 14744230. doi:10.1146/annurev.psych.55.090902.141502. 
• Sabaneev, Leonid. The Psychology of the Musico-Creative Process // Psyche. - Vol. 9 (July 1928). - pp. 37–54.
• Smith, S. M.; Blakenship, S.E. (1. 4. 1991). „Incubation and the persistence of fixation in problem solving”. American Journal of Psychology. 104 (1): 61—87. ISSN 0002-9556. JSTOR 1422851. PMID 2058758. doi:10.2307/1422851. 
• Taylor, C. W. (1988). „Various approaches to and definitions of creativity”. Ур.: Sternberg, R. J. The nature of creativity: Contemporary psychological perspectives. Cambridge University Press. 
• Torrance, E. P. (1974). Torrance Tests of Creative Thinking. Personnel Press. 
• von Franz; Marie-Louise (1992). Psyche and Matter. Shambhala. ISBN 978-0-87773-902-9. 
• Andersen, B.; Korbo, L.; Pakkenberg, B. (1992). „A quantitative study of the human cerebellum with unbiased stereological techniques”. The Journal of Comparative Neurology. 326 (4): 549—560. PMID 1484123. doi:10.1002/cne.903260405. 
• Imamizu, H.; Kuroda, T.; Miyauchi, S.; Yoshioka, T.; Kawato, M. (2003). „Modular organization of internal models of tools in the cerebellum”. Proceedings of the National Academy of Sciences. 100 (9): 5461—5466. PMC 154367 . PMID 12704240. doi:10.1073/pnas.0835746100. 
• Jung-Beeman, M.; Bowden, E.; Haberman, J.; Frymiare, J.; Arambel-Liu, S.; Greenblatt, R.; Reber, P.; Kounios, J. (2004). „Neural activity when people solve verbal problems with insight”. PLOS Biology. 2 (4): 500—510. PMC 387268 . PMID 15094802. doi:10.1371/journal.pbio.0020097. 
• Miller, E.; Cohen, J. (2001). „An integrative theory of prefrontal cortex function”. Annual Review of Neuroscience. 24: 167—202. PMID 11283309. doi:10.1146/annurev.neuro.24.1.167. 
• Miyake, A., & Shah, P. (Eds.). (1999). Models of working memory: Mechanisms of active maintenance and executive control. New York: Cambridge University Press.
• Schmahmann, J. (Ed.). (1997). The cerebellum and cognition. New York: Academic Press.
• Schmahmann, J. (2004). „Disorders of the cerebellum: Ataxia, dysmetria of thought, and the cerebellar cognitive affective syndrome”. Journal of Neuropsychiatry and Clinical Neurosciences. 16 (3): 367—378. PMID 15377747. doi:10.1176/jnp.16.3.367. 
• Sullivan, Ceri and Graeme Harper, ed., The Creative Environment: Authors at Work (Cambridge: English Association/Boydell and Brewer, 2009)
• Vandervert, L (2003a). „How working memory and cognitive modeling functions of the cerebellum contribute to discoveries in mathematics”. New Ideas in Psychology. 21 (2): 159—175. doi:10.1016/s0732-118x(03)00012-6. 
• Vandervert, L. (2003b). The neurophysiological basis of innovation. In L. V. Shavinina (Ed.) The international handbook on innovation (pp. 17–30). Oxford, England: Elsevier Science.
• Vandervert, L (2011). „The evolution of language: The cerebro-cerebellar blending of visual-spatial working memory with vocalizations”. The Journal of Mind and Behavior. 32: 317—334. 
• Vandervert, L. (in press). How the blending of cerebellar internal models can explain the evolution of thought and language. Cerebellum.
• Vandervert, L.; Schimpf, P.; Liu, H. (2007). „How working memory and the cerebellum collaborate to produce creativity and innovation [Special Issue]”. Creativity Research Journal. 19 (1): 1—19. doi:10.1080/10400410709336873. 
• Vandervert, L., & Vandervert-Weathers, K. (in press). New brain-imaging studies indicate how prototyping is related to entrepreneurial giftedness and innovation education in children. In L. Shavinina (Ed.), The International Handbook of Innovation Education. London: Routlage.
• DeGraff, J.; Lawrence, K. (2002). Creativity at Work. Jossey-Bass. ISBN 978-0-7879-5725-4. 
• Gielen, P. (2013). Creativity and other Fundamentalisms. Mondriaan: Amsterdam.
• Chung-yuan, Chang (1970). Creativity and Taoism, A Study of Chinese Philosophy, Art, and Poetry. New York: Harper Torchbooks. ISBN 978-0-06-131968-6. 
• Cropley, David H.; Cropley, Arthur J.; Kaufman, James C.; et al., ур. (2010). The Dark Side of Creativity. Cambridge: Cambridge University Press. ISBN 978-0-521-13960-1. Генерални сажетак (24. 11. 2010). 
• Robinson, Andrew (2010). Sudden Genius?: The Gradual Path to Creative Breakthroughs. Oxford: Oxford University Press. ISBN 978-0-19-956995-3. Генерални сажетак (24. 11. 2010). 
• The Roots of Human Genius Are Deeper Than Expected (March 10, 2013) Scientific American
• Dean Keith Simonton (1999). Origins of Genius: Darwinian Perspectives on Creativity. Oxford University Press. ISBN 978-0195128796. 
• Isaac Asimov (2014-10-20) on Cultivating Creativity
• John Cleese (2014-08-08) on Fostering Creativity

Спољашње везе

• Raphael DiLuzio (2012-06-28) on 7 Steps of Creative Thinking