Тиринт

Тиринт Τίρυνθα
Светска баштина Унеска
Званично име	Археолошка налазишта у Тиринту и Микени
Место	, , Tiryntha, Грчка
Координате	37° 35′ 58″ С; 22° 47′ 59″ И
Критеријум	Културно добро: i, ii, iii, iv, vii
Упис	1999. (23. седница)
Веб-сајт	http://whc.unesco.org/en/list/941

Тиринт (старогрчки језик: Τίρυνς, Tiryns) је грчки археолошки локалитет на Пелопонезу, округ Арголида, у близини града Науплиона. Град се протезао на кречњачкој литици високој 30 m, дугој 300 и широкој 40-100 m, у близини морске обале која је сада стотинама метара далеко. Половином другог миленијума пре Христа, Тиринт је постао једно од главних средишта Микенске културе.

Галерија дворца

Историја

Локалитет је био насељен од неолита, али је у бронзаном добу, око 3 миленијума п. н. е. постало важно културно средиште. Према грчком миту, Тиринт је основао митски краљ Прет (Proetus), а његов унук, грчки херој Персеј, је владао градом. Такође је овде Херакле служио краља Еуристеја извршивши његових дванаест задатака.

Током каснохеладске фазе (Микенска култура), око 1.600-1050. п. н. е., уз градове Микена, Теба, Пyлос и Кносос, Тиринт је био један од најважнијих средишта Критско-Микенске културе.

Током геометријског периода (1050—700. п. н. е.) у граду је остало тек неколико кућа у доњем дворцу, што се наставилио до архајског раздобља. У архајском добу су се поштовали грчки богови Зевс и Атина, а насеље је наставило преживљавати све до хеленизма, током римске окупације и византије, до 14. века. Херодот је у 5. веку п. н. е. споменуо како је Тиринт учествовао у бици за Платеју (480. п. н. е.) са 400 копљаника (хоплити) .

Између 1876. до 1885. године, немачки аматер археолог и велики истраживач, Хајнрих Шлиман, је извршио прва ископавања. На највишој стени је пронашао микенску палату. Касније су археолози Виљием Дорпфелд, Курт Милер и Георг Каро, од 1905—1929. године наставивши ископавања открили град велике важности у праисторијској Грчкој. Од 1976, локалитет детаљно истражују немачки археолози, од 1986. под водством Немачког археолошког института и Клауса Килиана из универзитета у Хајделбергу.

Одлике

Вожња двоколицом, фреска из мегарона у Тиринту, око 1200. п. н. е.

План цитаделе у Тиринту

Дугаљаста насеобина на природној стрмој литици из раног бронзаног доба (рана хеленска култура) је подељена на три дела: горња тврђава, средишња палата и зидине са рововима. Оне потичу из око 2.500-2000. п. н. е. и једне су од најстаријих на свету. Испод се налазио доњи град који се протезао све до околних брда.

Важност града се огледа у величини и сјају горњег града, тј. дворца, који је имао фрескама осликане зидове мегарона са сјајним скулптуралним украсима и киклопским зидинама. Краљевски мегарон је имао четири снажна висока дрвена стуба, а три од четири зида су били уклопљени у грчки храм богиње Хере. Камење зидина било је до 3 м високо и метар дебело, спојено малтером у три наврата: најпре око горње тврђаве (око 14. века п. н. е.), око средњег дворца (око 13. века п. н. е.) и на крају око целог града око 1200. п. н. е. Упркос овим неосвојивим зидинама, Тиринт је спаљен у 12. веку п. н. е., након катастрофалног земљотреса који је уништио целу Арголиду. Цели град је након тога делимично обновљен, а доњи град се наставио ширити и развијати, за разлику од других средишта микенске културе који су након ове катастрофе пропали.

Види још

• Микенска Грчка
• Историја Грчке
• Уметност старе Грчке

Спољашње везе

• Грчко министарство културе: Тирyнт Архивирано на сајту Wayback Machine (10. август 2016)
• Микенск акропољ у Тиринту