Тулкарм

Координате: 32° 18′ 42″ С; 35° 01′ 38″ И / 32.3116° С; 35.0271° И / 32.3116; 35.0271
С Википедије, слободне енциклопедије
Тулкарм
арап. طولكرم
Школа у Тулкарму
Административни подаци
Држава Палестина
ТериторијаПалестинске територије
Становништво
Становништво
 — 61.941 (2.007)
 — густина2.200 ст./km2
Географске карактеристике
Координате32° 18′ 42″ С; 35° 01′ 38″ И / 32.3116° С; 35.0271° И / 32.3116; 35.0271
Површина28,8 km2
Тулкарм на карти Палестинских територија
Тулкарм
Тулкарм
Тулкарм на карти Палестинских територија

Тулкарм (арап. طولكرم) је град у Палестини, на Западној обали реке Јордана, административно је средиште гувернатуре Тулкарм. Недалеко од Тулкарма налазе се израелски град Нетанија на западу и палестински градови Наблус и Џенин на истоку. Према Палестинском државном заводу за статистику, 2007. године Тулкарм је имао 51.300 становника, док је његов суседни избеглички камп имао 10.641 становника..[1]

Етимологија[уреди | уреди извор]

Арапско име града преводи се као „дуго (место) винограда”.[2]

Историја[уреди | уреди извор]

Доба Британског мандата над Палестином[уреди | уреди извор]

Регион Тулкарма 1940-их.

Власти Британског мандата над Палестином (1920-1947) су прогласиле Тулкарм за главни град подокруга Тулкарм.[3]

Град и његова околина били су уточиште палестинских арапских побуњеника и подручје на ком су деловали током арапскр побуне у Палестини (1936–1939) против британске власти у Палестини. Генерални командант побуне Абд Ал Рахим Ал Хаџ Мухамад потекао је из Динабе, која је данас део општине Тулкарм. Он је водио многе операцијама у близини града.[4]

Пут који повезује град са Нетанијом изграђен је на обали 1920. Да би се решили проблеми повезани са значајним порастом броја становника и неорганизованим инфраструктурним развојем од почетка 20. века, направљен је урбанистички план за Тулкарм и његова сателитска села Динаба, Шувејка и Ирта 1945. У то време Тулкарм је био подељен на четири главна дела, а највећи део комерцијалне активности био је концентрисан дуж путева север-југ и исток-запад. У међувремену, град се ширио ка северу где су раније биле зелене површине.[5]

Према статистичким подацима о селима Палестине, које је прикупила влада Британског мандата над Палестином (1945), Тулкарм је имао 8.090 становника; од тога 7.790 муслимана, 280 хришћана и 20 осталих,[6] док је површина земље која је припадала селу била 1.672 дунума (урбано) и 32.610 дунама (рурално), према званичном попису земљишта и становништва.[7] Од тога, 2.399 дунама било је под цитрусима и бананама, 276 је било намењено плантажама и земљишту које је наводњавано и 28.256 дунама житарицама,[8] while 1,492 дунама дунума било грађевинско земљиште (под кућама).[9]

Демографија[уреди | уреди извор]

Средња школа Ал Адавија
Париска улица у Тулкарму, 2007.

У време пописа становништва у Палестини (1922) који су спровеле власти британског мандата, Тулкарм је имао 3.350 становника, од којих је 3.109 било муслимана, 23 Јевреја, 208 хришћана и 10 других.[10] У време следећег пописа становништва у Палестини (1931) у Тулкарму је постојало 804 домаћинства и 4.540 становника, међу којима је било и 1.555 хришћана, 300 Јевреја, 100 Самарићана и 75 Друза. Према попису у предграђима Тулкарма је живело 516 муслимана, 15 Јевреја и 10 хришћана.[11]

Популација Тулкарма, Динабе, Шувејке и Ирте постепено се повећавала у просеку за 2% годишње између 1931. и 1961, с драстичним порастом након рата 1948, јер су то подручје преплавиле палестинске избеглице. Јевреји су вероватно избегли ​​/ протерани током рата. Након рата из 1967. године, становништво је привремено смањено, јер су неки становници избегли у Јордан. На попису становништва који је спровео Државни завод за статистику Израела 1967. забележено је 10.255 становника града Тулкарма, док је камп Тулкарм имао 5.020, Динаба 1.342, Ирта 925, Шувејка 2.332 и Кирбет Јарад 128 становника, укупно 20.002.[12] Већина становника су били муслимани, иако је према попису становништва постојала мала заједница од 103 хришћана.[13]

Година Тип Становништво
1548 попис 1.040[14]
1596 попис 968[14]
1860−их процена 1.000[15]
1922 попис 3,.350[10]
1931 попис 4.540[11]
1945 попис 8.090[6][16]
1961 попис 11.401[17]
1967 попис 20.002[12]
1997 попис 39.805
(са избегличким кампом)[18]
2007 попис 61.941[1]

На првом попису становништва који је спровео Државни завод за статистику Палестине 1997, Тулкарм је имао 33.921 становника, а Тулкармски избеглички логор имао је 5.884 становника. Палестинске избеглицае чине 31,4% становника града и 94% становника кампа (логора).[18] Однос полова у граду био је 50,7% мушкараца и 49,3% жена. Преко половине (52,2%) становника града било је млађе од 20 година, 44,5% је било старости између 20 и 64 године, а 4,1% је било старије од 64 године.[19] Пописом 2007. утврђено је да је становништво Тулкарма порасло на 51.300, док се становништво кампа повећало на 10.641. Однос полова у граду био је 50,3% мушкараца и 49,7% жена.[1]

Данас је становништво скоро у потпуности муслиманско. Пре израелске окупације града 1967. године, у Тулкарму је живело око 1.000 хришћана, али отприлике половина заједнице је емигрирала након рата, док је већина преосталих хришћана постепено емигрирала након тога.[20] Постоје две хришћанске породице које и даље живе у Тулкарму,[20] које су део исте проширене породице.[21] У граду постоји православна црква посвећена Светом Ђорђу,[20] изграђена почетком 19. века.[21][22] Због недостатка свештеника и све мањег броја локалних верника, црква је неактивна и отвара се за само посетиоце.[20]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ а б в „Table 26 (Cont.): Localities in the West Bank by Selected Indicators, 2007” (PDF). Palestinian Central Bureau of Statistics. 2007. стр. 108. Архивирано из оригинала (PDF) 10. 12. 2010. г. 
  2. ^ Palmer, 1881, p. 194
  3. ^ Mattar, стр. 494
  4. ^ LeVine, Mark Andrew; Nimr, Sonia (2012). Struggle and Survival in Palestine/Israel. University of California Press. стр. 144—149. 
  5. ^ Thawaba 2009, стр. 36
  6. ^ а б Department of Statistics, 1945, p. 22
  7. ^ Government of Palestine, Department of Statistics. Village Statistics, April, 1945. Quoted in Hadawi, 1970, p. 77
  8. ^ Government of Palestine, Department of Statistics. Village Statistics, April, 1945. Quoted in Hadawi, 1970, p. 128
  9. ^ Government of Palestine, Department of Statistics. Village Statistics, April, 1945. Quoted in Hadawi, 1970, p. 178
  10. ^ а б Barron, 1923, p. 6
  11. ^ а б Mills, 1932, p. 58
  12. ^ а б „Households and Persons, By Residence, Sex, Age And Origin From Israel Territory and Locality” (PDF). Israel Central Bureau of Statistics (CBS). 1967. 
  13. ^ „The Christians, By Sex and Locality (Only Localities With At Least 20 Christians) Locality” (PDF). Israel Central Bureau of Statistics (CBS). 1967. 
  14. ^ а б al-Salim, Farid (јесен 2011). „Landed Property and Elite Conflict in Ottoman Tulkarm” (PDF). Jerusalem Quarterly. 47. Архивирано из оригинала 26. 1. 2012. г. 
  15. ^ Guérin, 1875, pp. 353-354
  16. ^ Government of Palestine, Department of Statistics. Village Statistics, April, 1945. Quoted in Hadawi, 1970, p. 77
  17. ^ Government of Jordan, 1964, p. 13
  18. ^ а б „Palestinian Population by Locality and Refugee Status”. Архивирано из оригинала 7. фебруар 2012. г. Приступљено 28. 5. 2008. . 1997 Census. Palestinian Central Bureau of Statistics (PCBS). 1999.
  19. ^ „Palestinian Population by Locality, Sex and Age Groups in Years”. Архивирано из оригинала 12. фебруар 2012. г. Приступљено 28. 5. 2008. . 1997 Census. Palestinian Central Bureau of Statistics (PCBS). 1999.
  20. ^ а б в г „Two Christian families in Tulkarem”. Christian Media Center - Custodia Terra Sanctae. 31. 8. 2015. 
  21. ^ а б West Bank Churches Burned in Light of Muslim Anger Over Papal Comments. FOX News, Originally published by Associated Press. 18. 9. 2006.
  22. ^ PCHR Condemns Attacks on Palestinian Churches. Palestinian Center for Human Rights. Electronic Intifada. 17. 9. 2006.

Литература[уреди | уреди извор]

Спољашње везе[уреди | уреди извор]