Улица Његошева (Београд)
  ЊЕГОШЕВА
улица | |
|---|---|
  | |
| Општина | Врачар |
| Почетак | Улица краља Милана (Београд) и Цветни трг |
| Крај | Улица Максима Горког |
| Дужина | 1100 m |
| Створена | 1872 |
| Названа | 1921 |
| Стари називи | Пријепољска |
 
| |
Улица Његошева налази се у средишњем делу општине Врачар, у Београду. Од Улице краља Милана и Цветног трга до Каленић пијаце и Улице Максима Горког, сече улице: Светозара Марковића, Краља Милутина, Београдску, Проте Матеје, Алексе Ненадовића, Смиљанићева, Кнегиње Зорке, Молерову, Коче Капетана, Баба Вишњину и Курсулину.
Име улице[уреди | уреди извор]
Име је добила по Петру II Петровићу Његошу (1813–1851)), духовном и световном владару Црне Горе. Био је највећи црногорски и српски писац и филозоф. Стари назив улице био је Пријепољска и пружала се од улице Кнеза Милоша до Невесињске улице (1872—1896). Потоњи називи: Његошева – Његушева (1896-1921), мењао је два пута називи Масарикова (1907-1943)- део улице од улице Кнеза Милиоша до улице Краља Милана Вазнесењска (1943.-1946)- део улице од улице Кнеза Милиоша до улице Краља Милана Садашњи називи: Масарикова од 1946 до данас –део улице од Улице кнеза Милоша до Ресавске улице. Његошева од 1921. до данас од Улице краља Милана до Улице Максима Горког. [1]
Историја[уреди | уреди извор]
Крајем 19. века донет је први урбанистички план Београда (1887.године) а развој Врачара кренуо је у два правца, дуж Улице краља Милана према Славији и бившим Цариградским друмом (Булевар краља Александра). Изнад Славије, која је тада била ловиште, мочварно земљиште обрасло трском, службеник британске амбасаде Франсис Макензи купује од министра Симића велики део земље, парцелише и уз обавезу тврде градње продаје је заинтересованим грађанима Београда. Овај кварт добија име Енглезовац иако је Макензи био Шкот. Поред њега, развија се и кварт Грантовац између Његошеве, Београдске и Крунске улице, све до Каленић пијаце. Кварт Грантовац је добио име по власнику земљишта, Едварду Гранту, америчком конзулу који је овде изградио своју резиденцију а затим је око њега почео да се формира нови крај.[2]
Његошевом улицом[уреди | уреди извор]
Његошева улица на Врачару данас је позната и по називу улица липа и кафића. На самом почетку, од Улице краља Милана до Улице Светозара Марковића, налази се пешачка зона.
Споменик Бориславу Пекићу[уреди | уреди извор]
У марту месецу 2016. године, на Цветном тргу, откривен је споменик Бориславу Пекићу, једном од најзначајнијих књижевника 20.века.[3] (Главни чланак :Борислав Пекић)
Цветни трг[уреди | уреди извор]
Некада пијаца а сада уређен простор са цвећарама, налази се између Улица краља Милана, Његошеве и Светозара Марковића. Основан је 1885. године и раније се звао Врачарски трг.[4]
(Главни чланак: Цветни трг)
Дом друштва за улепшавање Врачара[уреди | уреди извор]
Његошева 1. Зграду је 1902. године подигло Друштво за улепшавање Врачара, основано 1884. године, са циљем да се стара о уређењу и улепшавању источног и западног Врачара. Служила је као његово седиште до укидања истог 1941. године. Ова зграда представља непокретно културно добро као споменик културе.[5]
(Главни чланак: Друштво за улепшавање Врачара)
Кућа браће Николић[уреди | уреди извор]
Његошева 11.
Ова двоспратница зидана у српско-византијском стилу, између 1912 и 1914. године, по пројекту архитекте Бранка Таназевића. Власници зграде били су Јован и Максим Николић, па се објекат и зове по њима. Зграда је споменик културе. [5] (Главни чланак:Кућа браће Николић)
Зграда државне хемијске лабораторије[уреди | уреди извор]
Његошева 11 и улица Краља Милутина 25
Зграда државне хемијске лабораторије подигнута је 1882. године за потребе већ основане Државне хемијске лабораторије. Представља непокретно културно добро као споменик културе.[5]
Трећа београдска гимназија[уреди | уреди извор]
Његошева 15
-
Зграда Треће београдске гимназије -
Трећа београдска гиманазија добија своју зграду 1906. године, саграђену према пројекту архитеката Драгутина Ђорђевића и Душана Живановића.Објекат је складних пропорција, велике површине основе и са једним спратом. [6] (Главни чланак: Трећа београдска гимназија
Кућа пуковника Елезовића[уреди | уреди извор]
Његошева 20
-
Кућа пуковника Елезовића
Кућа је саграђена 1927. године према пројекту архитекте Александра Дерока, као стамбени објекат за рентирање. Представља непокретно културно добро као споменик културе. [5]
(Главни чланак:Кућа пуковника Елезовића у Београду)
Природњачки музеј[уреди | уреди извор]
Његошева 51 Музеј је једна од најстаријих музеолошких институција у Србији. Основан је у Београду 1895. као Јестаственички музеј Српске земље.[6]
(Главни чланак:Природњачки музеј)
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ Леко, Милан (2003). Београдске улице и тргови:1872-2003. Београд: ЗУНС. стр. 323. ISBN 978-86-17-10816-6.
- ^ Вицић, Снежана (2008). Добро дошли на Врачар. Београд. стр. 42. ISBN 978-86-908515-4-6.
- ^ „Otkriven Spomenik književniku Borislavu Pekiću na Cvetnom trgu”. blic.rs. Приступљено 28. 11. 2018.
- ^ Леко, Милан (2003). Београдске улице и тргови:1872-2003. Београд: ЗУНС. стр. 72. ISBN 978-86-17-10816-6.
- ^ а б в г „Непокретна културна добра на територији општине „ВРАЧАР“”. beogradskonasledje.rs. Архивирано из оригинала 25. 02. 2020. г. Приступљено 28. 11. 2018.
- ^ а б Вицић, Снежана (2008). Добро дошли на Врачар. Београд. стр. 37. ISBN 978-86-908515-4-6.