Фермаови бројеви

С Википедије, слободне енциклопедије

У математици, фермаови бројеви, представљају природне бројеве облика или , где је n ненегативан цео број. Под изразом Фермаови бројеви чешће се подразумева први облик .

Историја[уреди | уреди извор]

Француски математичар Пјер Ферма поставио је хипотезу да су сви бројеви облика прости. То заиста важи за првих пет Фермаових бројева, 3, 5, 17, 257, 65537. Међутим, Леонард Ојлер је за n = 5 показао да је Фермаов број 4294967297 дељив са 641. Тачније, важи . Касније су пронађени и други контрапримери који показују неистинитост ове Фермаове хипотезе. Карл Фридрих Гаус је поставио теорему да правилан n-тоугао може да конструише помоћу лењира и шестара ако и само ако је , где је k ненегативан цео број и Фермаови прости бројеви.[1]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Математички речник бројева, Дејан Р. Цвијетић, Микрокњига, Београд, 2009.