Хаџи Проданова пећина
| Хаџи Проданова пећина | |
|---|---|
 Хаџи Проданова пећина | |
| Положај | |
| Место (река) | Рашчићи, Ивањица
(Рашћанска река) |
| Одлике | |
| Дужина | 400 m |
| Надм. висина | 600 m |
| Бр. канала, нивоа | четири, два |
Хаџи Проданова пећина или Природни споменик Хаџи Проданова пећина је простран, хоризонталан, радијално разгранат подземни облик карстног рељефа. Хаџи Проданова пећина је археолошко палеолитско налазиште и споменик природе који се налази у селу Рашчићи недалеко од Ивањице. Ова пећина је станиште за колонију угрожене врсте слепих мишева. Сама пећина и колонија слепих мишева је угрожена радом оближњег каменолома који нема дозволу за рад.
Састоји се из улазног канала, централне дворане и зракасто распоређених бочних канала. Укупна дужина канала износи 420 m. Пећина је станиште велике колоније слепих мишева.[1] Све четири присутне врсте слепих мишева заштићене су Правилником о проглашењу и заштити строго заштићених и заштићених дивљих врста биљака, животиња и гљива. [2] Хаџи-Проданова пећина је добила име по Карађорђевом војводи Хаџи-Продану Глигоријевићу, који је током српског устанка 1814. године, познатог као Хаџи Проданова буна преузео вођство против турске одмазде и у пећину склањао збегове.[3]
Заштитна ископавања започела су 2003. године поводом намере да се обнови црква Светог архангела Михаила која се налази испред пећине. Приликом радова на уређењу улаза у пећину откривени су остаци праисторијске керамике и плеистоценске фауне. Циљ ископавања био је провера стратиграфског положаја налаза. Ископавања су вршена на површини од 16 m², почетку пећинског ходника и на платоу испред пећине. Истражено је пет хоризоната, у којима су пронађени остаци пећинског медведа, вука, козорога и разних глодара и птица. Већина палеолитских налаза откривана је на платоу испред пећине.
Географски положај и површина[уреди | уреди извор]
Пећина се налази у југозападној Србији, у селу Шуме, засеок Рашчићи. Од Ивањице је удаљена 7 km. Површина која је заштићена износи 7 хектара, 12 ари и 47 квадратних метара. Пећина је угрожена радом оближњег приватног каменолома.
Геолошка грађа[уреди | уреди извор]
На ширем подручју Споменика природе Хаџи-Проданова пећина присутне су метаморфне стене палеозојске старости, седиментне стене горњокредне старости и кварзарне творевине претежно у виду алувијалних наслага.
Најраспрострањеније стене су филитомикашисти, албит-серицитски шкриљци и серициткси шкриљци старости доњег и средњег карбона.
Кречњаци овог подручја су у спрудном режиму седиментације и могу се издвојити три суперпозициона члана:
- доњи банковити и масивни кречњаци заступљени су на падинама Вратоњског крша и Округлој стени
- услојени лапоровити кречњаци присутни су на подручју Лисе
- горњи банковити и масивни кречњаци откривени су на подручју Лисанске реке и Округле стене[2]
Спелеоморфолошке карактеристике[уреди | уреди извор]
Хаџи-Проданова пећина се одликује сложеном морфологијом са више бочних канала у различитим нивоима по чему одговара типу сложене, разгранате пећине. Састоји се из:
- пећинског улаза који се налази у подножју кречњачког одсека Вратњанског крша;
- улазног канала који представља морфолошку целину која се пружа од улаза до сужења испред Централне дворане на дужини од 55 m;
- сужења које се налази на крају улазног канала. На овом месту се сучељавају спољашњих и унутрашњих климатских утицаја;
- централне дворане је главни део односно подземна шупљина дужине 65 m и процењене висине 20 m;
- јужног бочног канала који има полукружни правац кретања.
- источног висећех канала који започиње одсеком висине од 2 m од слојевитог подног травертина у пределу северозападног дела Централне дворане;
- високог канала са кадама који је тешко проходан, а ту су наталожене наслаге сиге у виду салива са одсецима и травертинским кадама по чему је канал добио име;
- дугачке галерије печуркастог изгледа;
- задње дворане која представља композитну морфолошку целину пећине и састоји се з једног проширења 11 m и другог проширења или двпране дужине 41 m.[2]
Палеолитски налази[уреди | уреди извор]
Откривено је укупно 16 налаза. У хоризонту 5 откривене су пострушке и артефакти од кварцита, два одбитка и један раменасти стругач. У слоју 2 откривени су горњепалеолитски налази: оруђе са стрмо ретушираним хрптом, оруђе са ретушираним преломом и ретуширане и неретуширане ламеле и одбици, по којима је извршено датовање у граветијен или епиграветијен. У средњопалеолитском слоју откривени су предмети од чистог кварца: мали кристал и пострушка.
Хаџи Проданова пећина представља уз Шалитрену пећину једини граветијенски, односно епиграветијенски локалитет у брдскопланинским областима централног Балкана [4].
Галерија[уреди | уреди извор]
Види још[уреди | уреди извор]
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ „Mesto u kom caruju slepi miševi: Zbog ovoga je Hadži Prodanova pećina veoma značajna”. b92. Приступљено 14. 3. 2020.
- ^ а б в Студија заштите Споменик природе "Хаџи-Проданова пећина". Београд: Завод за заштиту природе Србије. 2012.
- ^ „Хаџи-Проданова пећина”. Пана Комп. Приступљено 24. 5. 2017.
- ^ Д. Михајловић, Хаџи Проданова пећина код Ивањице, Археолошки преглед 1 (2003), Српско Археолошко друштво, Београд, 2006.
Литература[уреди | уреди извор]
- Студија заштите Споменик природе "Хаџи-Проданова пећина". Београд: Завод за заштиту природе Србије. 2012.
- Baille J. & Groombridge B. (Comp. and Ed.) (1997): 1996 IUCN Red List of Threatened Animals, The IUCN Species Survival Commision
- Beron P. (1994): Résultats des recherches biospéléologiques en Bulgarie de 1971 à 1994 et liste des animaux de cavernicoles bulgares - Editions de la Fédération bulgare de Spéléologie, Sérié Tranteeva, Sofia. стр. 137
- Coiffait H. (1978): Coléopteres Staphylinidae de la région paléarctique occidentale, III Sous femille Staphylininae (Quedini), Paederinae (Pinophilini). Supl. Nouv. Rev. Ent., T. VIII, Tasc. 4, Toulouse. стр. 364
- Ћурчић С. Б., Павићевић Д. & Ћурчић Б. П. М. (2001): Serboduvalius dragacevensis, a new genus and new species of trechines from caves in southwestern Serbia (Trechinae, Carabidae, Coleoptera). Arch. Biol. Sci., 53 (1-2), Belgrade, 51-56
- Freude H., Harde K.W. & Lohse G.A. (1974): Die Käfer Mitteleuropas, Band 5, Goecke & Evers, Krefeld. стр. 381
