Херман Боле

Херман Боле
Лични подаци
Датум рођења	(1845-10-18)18. октобар 1845.
Место рођења	Келн, Немачка
Датум смрти	17. април 1926.(1926-04-17) (80 год.)
Место смрти	Загреб, Краљевина СХС

Херман Боле (нем. Hermann Bollé; Келн, 18. октобар 1845 — Загреб, 17. април 1926) је био аустријски архитекта који се специјализовао за црквену архитектуру на подручју данашње Хрватске.

Живот

Херман Боле је рођен у Келну 1845. године, студирао је архитектуру у Бечу.

Цео свој радни век провео је на подручју тадашње Банске Хрватске, тј. на простору данашње Хрватске без Далмације и Истре, а са целим Сремом. Ту је дошао 1876. године. Његова каријера била је посебно активна после Загребачког земљотреса 1880. године.

У свом стручном деловању Боле је био изразити представник еклектицизма, примењујући највише стилове необарока и неоготике. Код православних грађевина, које је градио за српску заједницу, сагледава се и његово познавање елемената неовизантизма.

Херман Боле је умро у Загребу 1926. године.

Радови

За подручје градитељства код Срба значај Хермана Болеа посебно је битан у случају црквених грађевина у Загребу, али и на подручју Срема. Ту се могу споменути:

• ИЗГРАДЊА:
  • Православна капела светих апостола Петра и Павла на Мирогоју, Загреб (1883—1914),
  • Парохијална црква у Штикади покрај Грачаца (1894),
  • Римокатоличка црква у Ердевику (1885—1890),
  • Црква Светог Венделина у Земуну (1888),
  • Винцилирска („пударска“) кућа на имању Одескалкија у Вишњевцу код Великих Радинаца (1903),
  • Гробна капелица Ђуришић у Руми (1910),
  • Римокатоличка црква и двор у Чалми (1914, срушена у Другом светском рату),
  • Гробна капелица Ташнер у Руми (око 1923).
• ОБНОВА:
  • Унутрашњост Српске саборне цркве у Загребу (1882—1894),
  • Саборна црква и владичански двор Славонске епархије у Пакрацу (1893),
  • Српска православна црква у Бјеловару (1897),
  • Црква Снежне Госпе на Текијама, у Петроварадину (1881),
  • Манастир Гргетег на Фрушкој гори (1899).

Поре датог, Херман Боле је пројектовао или радио на обнови великог броја грађевина, махом црвених, широм целе Хрватске. Као најважнији примери могу се навести:

• Ђаковачка катедрала,
• Загребачка катедрала,
• Гркокатоличка саборна црква у Крижевцима,
• Гробље Мирогој у Загребу,
• Здање ХАЗУ (Хрватске академије знаности и уметности),
• Гимназија у Осијеку.

Збирка радова

• 
  Унутрашњост Саборне цркве у Загребу
• 
  Манастир Гргетег
• 
  Црква Снежне Госпе на Текијама, у Петроварадину
• 
  Православна Капела светих апостола Петра и Павла на Мирогоју
• 
  Ђаковачка катедрала
• 
  Загребачка катедрала
• 
  Гркокатоличка саборна црква у Крижевцима
• 
  Мирогој